Biser do Bisera


     30.11.2013

Заједно 2007

Стани поред мене

Суочени са тужном неправдом

Заједно, наш глас
нек' у миру  позове на:

Окончање мучења,
Окончање убијања,
Заустављање прогона!

Некa cаосећање расте у нашим срцима

Заједно у миру, нашим гласом направимо разлику.

Свету је потребна Истина, Доброта, Трпељивост
Апел 
- детаљно ка теми
web stats

Историја Будизма у Кини; најпознатије класика о будизму у Кини, роман "Путовање на запад"

Историја будизма у Кини. Прави монах Танг династије

Историјски роман "Путовање на запад" - једно од најпознатијих дела класичне кинеске књижевности написан је у 17 веку на основу народне легенде о реалном путовању у доба Танг династије.

26.05.2012

Припремио Чен Ји

У роману, монах из Танг династије, води три ученика у западном рају, превазилазећи многе проблеме и тешкоће. Неки људи ове приповетке означавају као плод маште аутора. Током Танг династије је заиста постојао монах луталица, који је, ризикујући свој живот прешао више од десет хиљада километара од Кине до Индије и назад да би свете будистичке сутре пренео у Кину.

 

Пре завештења као монах звао се је Чен Веи. Рођен је у малом граду у општини Хоши Луо, провинције Хенан. Историјски документи указују на то да је рођен 600. а умро је 664 н.е Његово монашко име је било Шуенцанг те су га тако и звали Учитељ Шуенцанг.

Његов отац је осим њега имао још три сина и био је одани следбеник конфучијанства. Други брат, Чен Веиа се је замонашио у раној младости узевши будистичко име Чангџи и култивирао се је у храму Чингту (чиста земља) y граду Луојанг. Чен Веи је биоRespekt најмлађе дете у породици, интелигентан и надарен дечак. Изгледом и понашањем се је издвајао од друге деце. Већ са својих осам година почео је да следи оца при проучавању књига. Учио је вредно и напорно. Једном му је отац испричао причу о Конг Ронгу који је увек устајао да тиме изрази поштовање према старијима. Чим је чуо ову причу Чен Веи је такође почео да устаје при поздрављању свог оца. Отац га упита зашто то ради. Одговорио је да је Конг Ронг устајао како би тиме указао поштовање према старијима. Сада ми отац предаје учење, зар се смем усуђивати и седети? Отац му беше веома задовољан одговором и похвали га.

Чен Веиов карактер је био изричито другачији од његових вршњака. Није се играо са неваљалом децом нити је слушао оговарања или ласкаве речи. Често је следио брата Чангџија при проучавању будистичких списа.

Будизам је био веома популаран током династија Суи и Танг. Власти су врло строга проверавале оне који су хтели напустити дом и одрастати у храму. Они који су желели да се замонаше морали су да полажу државне испите. Само успешни кандидати су прихваћани као монаси, они су се наизвали "Ту монах" ("Ту" на кинеском - бити сачуван) У десетој години владавине цара Јанга из Суи династије (614 н.е) власт је поставила оглас тражећи десет Ту монаха. Тада је Чен Веиу било само 13 година што му није дозвољавало да постане Ту монах. Њему није чак ни дозвољено да уђе у просторије за испитивање. Био је веома узнемирен, и ходао је наоколо око просторија одбијајући да напусти место. Џенг Шангуо главни министар није званично био будиста. Чувши о Чен Веиу, он га позва на разговор. Џен Шангуо је након разговора Чен Веиа сматрао као добро образованог дечка, који се веома разликује и од обичних људи иако је био прилично млад. На питање Џенг Шангуа зашто је желео да постане монах Чен Веи је рекао: "Желим да постигнем ниво Татагате1 и да у будућности часно поштујем Фа (закон и принципи Буда школе)" Таква изјава је дубоко потресла ревизора. Иако је био млад његове речи су биле заиста величанствене. Противно правилима је Џенг Шангуо дозволио Чен Веиу да постане монах. Касније је Џенг рекао људима: "Он је као ретка врста бамбуса. Ако се овом дечку не дозволи да постане монах, он ће постати знана будистичка личност! "

Након што је постао монах, Шуенцанг је дуго проучавао будистичке списе и похађао разне храмове. Схватио је да је оно што је чуо на разним местима било контроверзно и разне школе и правци давали су различите одговоре на слична питања. Разлике су биле истицајне. Он је о томе размишљао и одлучио да оде у Индију и вратити се са оригиналним будистичким текстовима.

627 године, Шуенцанг одлази у Индију. То је било у доба почетка Танг династије.
Погранична област је обиловала немирима и влада је увела стриктне мере за оне који су путовали у иностранство. Он је два пута поднео захтев да му се дозволи да иде у Индију, али су његови захтеви одбијени. Није му остајао никакав избор осим да тајно пређе границу.

Ускоро затим завлада глад земљом. Влада је дозвољавала људима да напусте куће у потрази за послом на другим местима. Шуенцанг је искористио прилику да напусти главни град и оде на Запад. Он је прошао кроз град Ланџоу, Чинџоу и стигао до пограничног града Лиангџоу. Тамо је упознао монголског стручњака борилачких вештина по имену Ши Пантуо, који је постао његов водич. Спавали су током дана и путовали ноћу и кроз Јумен планински пролаз тајно напустили земљу. Након преласка Јумен планином Ши Пантуо није више могао да поднесе тешкоће путовања одби да га и даље прати и одлучи да се врати. Он је показао Шуенцангу где постоје стражapcкa утврђења и замолио га да буде опрезан.

Убрзо, међутим Шуенцанг би ухапшен од једног стражара и би саслушан. Стражар је такође био поклоник будизма. Када је сазнао за план Шуенцанга и видео његову чврсту одлучност пропусти га. Шуенцанг је ходао даноноћно и чак и након три дана није могао прећи пустињу која се је протезала на око 400 километара.

Издала га је снага и пао је исцрпљен од жеђи. Ускоро настави пут освежен хладним ветром. Тада се догодило чудо: наишао је на оазу у пустињи. Шуенцанг се напи воде са извора и поврати му се снага и живот. Једноставним речима се не могу описати тешкоће које је морао издржати.
То је најбоље описао у једном одломку у својој књизи "Путовање на Запад" 
"Не постоји птица која лети на небу, а ни животиње које ходају копном. Никаква трава не расте, нема дрвећа, и не видим нигде људске трагове. Понекад се подигне пешчана олуја а камење лети кроз ваздух, и понекад постоје јаке кише, налети топлотних удара. Нема хране, нема воде. Човек се онесвести а затим пробуди. Свуда гомиле костију сломљене у борбама, мачеви и копља. Понекад се појављују слике злих и језивих духова"

Након пролаза кроз пустињу, Шуенцанг је стигао у царство Гаочанг. Краљ Гаочанга Ћу Вентаи био је просвећени будиста. Чувши за Шуенцанга он је послао свог изасланика да поздрави путника. На састанку са Шуенцангом Ћу му је изразио поштовање и дивљење покушавајући да га по свaкy цену задржи у Гаочангу, изводећи чак и церемонију побратимљавања са њим. Покушао је да придобије Шуенцанга да остане у Гаочангу говорећи: "Ако наставите и не желите остати овде, мораћу вас отровати и вратити натраг у Кину"
Шуенцанг је протестовао чак је и започео штрајк глађу и одбио да остану у Гаочангу. На крају је његова одлучност убедила краља. Њему не само да је одобрено да иде на пут већ му је краљ у знак подршке дао око 30 војника, доста коња и неопходних ствари. Штавише лично је написао препоручно писмо владару суседне земље како би добро третирали Шуенцанга.

Šuenceng iz dinastije Tang na putu ka Indiji

                                                                             Шуенцанг на путу ка Индији    Слика са:  www.xyјg.com

Шуeнцанг је наставио путовање према западу дуж јужних огранака планине Тиен Шан. Прешао је Западну висораван а затим кроз Авганистан достигао земљу Џиашиминуо (садашњи Кашмир) Пут је постајао све тежи за прелазак. Морао је да савладава планинске врхове покривене вечним снегом као и огромну пустињу. Водећи за узду свог белог коња стапао је леденим планинским врховима. Један погрешан корак и већ би се неко нашао у амбис. На том пропутовању су били и путујући трговци.
С времена на време неко би се смрзао од хладноће, неко би пао у амбис. У свом дневнику Шуенцанг је записао: "Чак се и не усуђујем да бацим поглед наниже јер је на дну много замрзнутих људских тела" Током тог тешког дела свог путовања Шуенцанг је наилазио на бројне опасности. Било му је потребно седам дана и ноћи да би прешао планине и стигао у Индију.

За две године је Шуенцанг прошао тежак пут и прошао кроз 110 земаља на путу према Индији. Стигавши у северо-западном делу Индије, отпутовао је у различитим градовима у Индији, проучавајући од локалних учитеља будистичке списе ткз.Шиаошен или Хинајана (значи „Мали пут будизма“- један од два главна правца у будизму) Да би боље разумео будизам, студирао је филозофију Феитуо од браманских учитеља. Такође је учио санскрит као неопходну језичку алатку за изучавање древне будистичке литературе. Живео је у овим деловима око три године. Потом је отишао у централни део Индије.

Током преласка реке Ганг, Шуенцанг је наишао на разбојнике. Видећи како је леп и елегантан, они су хтели да га убију, и жртвују га боговима, да би придобили благослов. У овом опасном тренутку изненада је дунуо јак ветар, и ударише гром и муња. Небо потамне, ваздухом је летео песак, земљом се је котрљало камење. Лопови се толико уплашише да им лица побелеше од страха. Нису се усуђивали да га додирну мислећи да су се богови разљутили. Питали су га ко је он? Када су сазнали да је био кинески монах клечали су на колена молећи за опроштај. Обећали су да ће исправити своја непристојна дела и да ће одсада води пристојан живот. Вести о овоме су се брзо прошириле и Шуенцанг постаде славан.

Најпознатији храм у централној Индији је био Лалантуо, где је живело тринаест хиљада следбеника будизма. Међу њима су били многи научници и монаси високог нивоа. Када је Шуенцанг ушао у храм четири монаха високог звања изађе да му пожеле добродошлицу. Више од две стотине хиљада будистичких монаха је стајало у круг да га поздрави.

Шуенцанг је постао ученик игумана храма Џијешиана. Игуману је било већ сто година и био је врховни учитељ будизма у Индији. Био је високо цењен. Упркос својој великој мудрости и знању патио је од чудне болести.
С времена на време осећао је тако великy бол да је желео да умре. Њему се у сну појавише три Бодисатве2  Једна је била Бодисатва Веншу, златне боје, друга Бодисатва Гуањин, сребрне боје а трећа Пушиан, боје кристала. Бодисатва Пушиан му рече: "У претходном животу у овој земљи сте били краљ и убили превише живих бића зато у овом животу морате да патите. Чак и под таквим екстремним боловима не би требало да прижељкујете смрт. Након три године у потрази за Законом у Индији ће из Кине доћи монах. Сво знање које имате морате му предати како би у Кину могао даље наставити предавати знање. Само на тај начин ће ваша карма и болови нестати" Након овог сна Џијешиан је нестрпљиво чекао долазак Танг монаха. Када је Шуенцан коначно стигао Џијешиан је схватио да је његов сан био истинит. Бејаше веома срећан и предао је Шуенцану сво своје знање. Он је такође помогао Шијенциану да много година учи од различитих наставника изван храма.

Шуенцианг је боравио 17 година у Индији, укључујући и пет година у храму Лалантуо, где је у то време било много будистичких научника. Желео је да се врати у Кину да нашироко промовише задобивено знање.
19. јануара 645 он се коначно вратио у град Чанган након дугог путовања доневши из Индије више од 600 индијских светих сутри.
Стотине службеника, десетине хиљада грађана поздравило га је направивши велику гозбу какву град никада раније није видео.

Ово изузетно путовање Шуенцанга је скренуло пажњу цара Танг династије Танг Таицуна. Цар га је позвао на личну аудијенцију и наредио да напише све што је научио током путовања, тако да други могу да уче из његовог искуства. Шуенцанг је стога све записао називајући дело "Пут на Запад монаха Шуенцанга из династије Танг" (или "Белешке о западним земљама")
Цела књига има 12 тома и описује путовање Шуенцанга кроз 110 земаља, а пружа информације и о 28 области о којима је слушао казивања.

Почевши од године 645 н.е, Шуенцанг се фокусира на превод будистичких списа.
За 19 година је превео више од 1.000 томова будистичких сутри. Такође је превео на санскриту чувену Лао Цеову кинеску филозофску књигу "Тао Те Џинг" и дао дозволу да се то прошири Индијом.

Годину дана касније, након завршетка превода преминуо је. То се десило у фебруару 664 год. у храму Јихуа у Тонгџуану. Његови посмртни остаци, по налогу цара, упућени су у Џангану. На погребу је дошло милионе људи из региона као и из округа од 250 км. од главног града да укажу почаст монаху. Тридесет хиљада људи провело је ноћ поред гроба, y знак поштовања пpeмa Шуенцангу.

¹ Татагата - просветљено биће са Правим достигнућем у Буда школи, који је изнад нивоа Бодисатве и Архата (Архат је просвећено биће са Правим достигнућем у Буда школи и онај ко је превазишао Три домена)
²  Бодисатва -  просветљено биће са Правим достигнућем у Буда школи, оно које је више од Архата а ниже од Татагате. 

 

Извор: http://www.zhengjian.org/zj/articles/2004/8/12/28629.html
Енглеска верзија: http://www.pureinsight.org/pi/index.php?news=4142

 

Традиционална култура

Културолошке финесе које су окарактерисале Кину вековима

ТРАДИЦИОНАЛНА КИНЕСКА МЕДИЦИНА

НАЈУНЧИКОВИТИЈЕ ВЕЖБЕ ЗА ЗДРАВЉЕ У 20/21 ВЕКУ - ЧИГОНГ ЗВАН ФАЛУН ДАФА
¤ Једноставне вежбе које се могу радити у групи или индивидуално. Традиција преношена вековима с колена на колено ! ¤