Biser do Bisera


     30.11.2013

Заједно 2007

Стани поред мене

Суочени са тужном неправдом

Заједно, наш глас
нек' у миру  позове на:

Окончање мучења,
Окончање убијања,
Заустављање прогона!

Некa cаосећање расте у нашим срцима

Заједно у миру, нашим гласом направимо разлику.

Свету је потребна Истина, Доброта, Трпељивост
Апел 
- детаљно ка теми
web stats

Златно доба кинеске филозофије: Сто филозофских школа

Златно доба кинеске филозофије: Сто филозофских школа
Аутор, Бу Минг

 

01.04.2014

Време лети и точак историје нас враћа назад до године 500 п.н.е. У то време, источна Кина се је налазила на крају династијског периода Пролећа и Јесени (722 п.н.е до 481 п.н.е.) који се обележава и као почетак златног доба филозофије.

"Тао"Лао Це-а се је почео проширивати светом. Стотине мисаоних школа је цветало. Различите теорије, разматрања и мњења су ницала као печурке. Ово доба је било златно доба кинеске филозофије и упоредиво је с временом античке Грчке. У то време је кинеска култура, њене идеје мудрост и догађаји достигла значајан развој. То је била велика ера, упоредива са ренесансом.

Бацимо поглед на то врeме у којем су се на сцени појавиле стотину мисаоних школа током периода држава Пролећа и Јесени и Зараћених држава.

Таоизам

 

Лао Це је био оснивач таоизма. Поље његове основне мисли је "Тао". Зато су га људи касније говорећи о учењу Лао Це-а називали "Таоизам"

Лао Це је написао основе таоистичког канона званог Тао Де Ћинг ("Ћинг" значи спис)
Тао Де Ћинг се састоји свеукупно више од 5.000 знакова. Међутим, касније су људи да би простудирали Тао Де Ћинг, написали милионе речи дискутујући о раду. Лао Це није свом делу дао име. Касније су га људи назвали Тао Де Ћинг, јер је разматрао Тао и врлине (де) Данас, кинески народ "тао" и "де" третирају као појединачне речи за морал (морално понашање) Заправо су у древном кинеском, оба знака имала различита значења. Тао значи "пут". Де значи "врлина". Два идиома имају различита значења. Лао Це је у својој књизи објаснио оба појма. Људи су је назвали Тао Де Ћинг.

Многи људи сматрају Тао Де Ћинг као велико филозофско дело. Међутим, људе који су заиста предодређени виде га као пут култивације. Они то виде као начин да се постигне Тао, да се култивишу, врате се својим првобитним правим бићима. На почетку свог дела, Лао Це је рекао: "Тао који предајем можете звати Таом, али, то није обичан Тао. Изузетан "Тао", се не добија случајно. Стога је то веома драгоцено. Ако је "Тао" распрострањена у свету, људи га посматрају другачије.

Лао Це је рекао: "Кад мудар човек чује Тао, он ће га вредно упражњавати. Кад га просечан човек чује, упражњаваће га ту и тамо. Кад га чује будала гласно ће му се насмејати. Ако се будала не насмеје гласно, онда то и није Тао" (Поглавље 41, Тао Де Ћинг)

Како би онима који су били предодређени достићи Тао помогао да се врате свом правом бићу Лао Це је написао дело од 5.000 карактера, описујући значење Таоа, однос између порекла свемира и однос између порекла свих ствари. Дело се углавном бави тиме какав треба бити као људско биће и начин повратка свом истинском бићу. Све остале теме илустроване у његовој књизи објашњавају главну тематику. Да би култиваторима помогао разумевању пута култивације Лао Це више пута наводи примере како би се мудрац који је добио испуњење у Таоу понашао у различитим ситуацијама.

Зашто је Лао Це проширивао Тао?

Лао Це је рекао: "Врлина долази након нестанка Таоа. Једноставност долази након што је нестала врлина. Лојалност долази након што је нестало пријатељство. Добри манири следе када нестане лојалност"

Без сумње, Лао Це је учио да Тао и врлина надмашују доброту и лојалност. Дакле, он је рекао: "Када Велики Тао нестане, пријатељство и оданост се појављују" То значи да људи јуре за лојалитетом и љубазношћу након што велики Тао више не постоји. Лао Це је учио да је друштвени напредак узрок ка тежњи за славом и интересима, самим тим ометају људски шиншинг (природа ума) и доводе људе до тога да они губе своје право ја.

Појава пријатељства, лојалности и оданости су знаци пропадања друштвеног морала. Људи се креће у правцу доброте и лојалности, због постојања симптома неверства и нељубазности у друштву. Када би људи волели једни друге а политика била некорумпирана, нико не би намерно заговарао такве ствари јер би то било тако природно као и други елементи у нашем свакодневном животу. Лао Це је прошираивао Тао да би помогао људима да се врате својим правим коренима.

Шта је Тао?

На почетку Тао Де Ћинга се каже:

"Тао који се може изразити
није вечни Тао.
Име којим се може именовати
није вечно име.
Безимено је почетак неба и земље.
Именовно је мајка хиљаду ствари"
 

Шта је то необичан Тао на који је реферисао? Лао Це га је описао као "нешто холистичко (свеобухватно), које је рођено пре неба и земље. Може се сматрати мајком неба и земље. Ја не знам како се зове. Ја сам га навео под називом Тао" Овај Тао је невидљив, нечујан и не може се постићи борбом. Али то стварно постоји. Тао, мајка неба и земље, је порекло свега у универзуму.

Како је овај Тао креирао све? Лао Це је рекао: "Све долази од нечега. Нешто долази ни изчега ";"Једно рађа два. Два рађају три.Три рађају све" Одвијања читав универзума следи Тао. Тао је извор стварања и развоја свега у свемиру.

Зато што је Тао створио сва жива бића у свемиру, зар није највиши стандард природе и људског друштва? Зар није врховни закон за ограничење морала и понашања људи? Ако људи прате захтеве Тао, зар онда они не култивишу Тао? Не враћају ли се онда они првобитном истинском бићу?

Како се онда то може постићи? На то је Лао Це дао одговор:

Како можете култивисати Тао?

Како се могу они који чезну за Тао-м, вратити свом истинском бићу? Лао Цеов одговор је био: "да људска бића прате Земљу. Земља следи небо. Небо прати Тао. Тао следи природу" (поглавље 25 y Тао Де Ћингy)

Култиватори треба да се асимилирају са добродушношћу. Лао Це је учио: "Најбоља доброта је попут воде. Вода користи све, али не бори се за себе, то је зато што, борави где људи не желе да буду ... Не бори се за себе" (Поглавље 8 Тао Де Ћинга)

Култиватори треба да се ослободе свих врста жеље и везаности. Култиватори треба да буду смирени и без стремљења.

Култиватори треба да чврсто верују у Тао.

Чак и људи који не желе упражњавати кутивацију могу схватити принципе како бити добар човек, након читања Тао Де Ћинга. Разлика између култиватора и некултиватора је та да култиватори не траже бенефиције у људском друштву. Они намеравају да се врате својим правим бићимима. Они који не култивирају себе држе до преимућства и разних жеља у људском друштву. Ово нам прецизно показује драгоценост истинског Таоа.

Тао, Лао Цеа је продубљен и инспиративан. То је начин за гајење Тао-а, баш као Буда Фа (закон и приципи Буда школе) и западна верска учења. Ако људи држе до славе и личног интереса, они могу у његовој књизи видети само оно што је познато њиховим мерилима.

 

Конфучијанизам

 

Конфучије је рекао: "владари треба да ставе акценат на пут краљева, да заступају политику добронамерности и добро управљају краљевством. Владари такође треба да имају квалитете лојалности, манире, мудрост и поуздано подржавају едукацију својих грађана"

Конфучијанизам налаже доброту и морал. Он је већ неколико хиљада година главни ток кинеске културе. Они који су изузетно добро вежбали конфучијанство су поштовани од стране кинеског народа. Конфучије је створио теорију доброте. Он је апелирао владарима да разумеју ситуације свакодневних људи и цене труд обичних људи. Био је против тираније и произвољних погубљења. Пост-конфучијски кинески цареви су га поштовали као мудраца.

 

Легализам

 

Легализам је мишљења да није било потребе за образовањем о доброти и моралности и да је нетакнути правни систем могао да организује друштво.

Правни систем може да одигра улогу у друштву, али то не може организовати све друштвене односе. У неким социјалним областима су моралне и универзалне врености преко потребне. Легализам ставља велики нагласак на казне и не увиђа функцију моралног васпитања. Резултат је да људи не желе бити искрено љубазни. Они се једноставно боје да ће бити превише кажњени ако почине лоше ствари. Када људи носе у својим срцима огорченост друштво губи равнотежу.

Репрезентанте фигуре легализма су Шанг Јанг, Хан Феи Зи и Ли Си. Нико од њих није умро природном смрћу.

Шанг Јанг је десет година био главни саветник у држави Ћин и тамо започео реформу. Реформа Шан Јанг је била строга и сурова. Поделио је сваку десету породицу на "ши" и сваку пету као "ву". Ако је једна породица починила злочин остале девет су је морале пријавити. Иначе су све десет породице заједно бивале кажњене. То се је називало "ланчана казна" Људи нису смели говорити о "новом закону" Друштво је било веома стабилно. Међутим то није био резултат побољшања људског морала већ се је заснивало на страху људи од окрутних казни.

Шанг Јанг није био човек од поверења. Годину дана је ургирао кнеза Ћин државе Шиаоа да нападне државу Веи. Затим је послао писмо војводи од Веи и позвао га на чашу вина, како би потписао савезнички споразум са Ћин државом. Војвода од Веи је прихватио позив и био заробљен. Убрзо након тога је Шанг Јанг повео војску да сломи војску државе Веи.

Док је служио као виши саветник Ћин-а, Шанг Јанг се замерио многим људима. Џао Лианг га је саветовао једном и рекао: "Ви осигуравате своје пријеме код војводе од Ћина помоћу корумпираних званичника али то није правилан начин. Не обазирати се на људе већ градити бројне палате, није прави начин постизања успеха. Користити тортуре над принчевим учитељем акумулира људску мржњу и катастрофе. Ако наставите са похлепама и потискивањима људи трпећете штету једном кад војвода умре. Бићете безбедни једино ако саветујете војводу од Ћина да нагласи етикету и врлине. У супротном, ускоро ћете бити у невољи " Шанг Јанг није следио ове савете.

Након неколико месеци је војвода од Ћина умро. На престо је ступио престолонаследник који је одмах наредио да ухапсе Шанг Јанга. Када је Шанг Јанг побегао преко границе желео је да једном преноћи у гостионици. Власник крчме није знао да се ради о Шанг Јангу. Он је рекао: "Према Шанг Јанговом закону, власник крчме почињава злочин ако неко преноћи без личних података" Шанг Јанг се насмејао и рекао: "Закон је отишао предалеко" Побегао је у државу Веи. Народ Веи-а га је мрзео због преваре учињене над војводом од Веиа. Ухватили су га и депортовала у државу Ћин. Војвода од Ћина, Хуи је погубио Шанг Јанга и сву његову породицу.

Хан Феи Зи се залагао за кажњавање и није одобравао доброту и љубав. Он је учио да је људска природа укорењена у злу и себичности. Био је мишљења да: "произвођачи кочија желе да сви буду богати и себи приуште куповину кочија, произвођачи мртвачких сандука желе да сви умру, тако да могу да направе више сандука" За њега је све било подређено сопственом интересу. Он није био мишљења да се зла људска природа може променити моралом и образовањем. Према њему су то могле остварити само казна и власт.

Што се тиче начина вођења државе Хан Феи Зи је мислио да су неопходни строги закони да натерају људе да раде. Није му ни падало на памет да се ослони на добровољни људски рад. Са све већим бројем становника, људи би се борили за своје интересе. Злобна људска природа се може потиснути само ауторитетом и моћју. Само строги закони су ти који би могли спречити немире и нестабилност.

Ли Сиова жеља је била да буде "једини миш у складишту за храну" Овако мишљење наводи на конклузију да се је он само бринуо о личним интересима не узимајући интересе других у обзир. Чак штовише непријатељски је гледао на интересе других.

Његова књига "Препорука против протеривања гостујућих имиграната" је важно дело у кинеској историји. У овој књизи Ли Си истиче таленте имиграната и чињеницу да имигранти желе бити лојални војводи од Ћина. Али, да би оптужио Хан Феи Зи-а, он је користио исти мотив на супротан начин. Ли Си тврди да имигранти фундаментално не могу бити лојални војводи од Ћина. То указује и сам здрав разум. Он је саветовао војводу од Ћина да убије Хан Феи Зи-а како би се избегла штета држави од Хана. Али, то је био само изговор. Ли Си је из љубоморе хтео да убије потенцијалног конкурента. Ли Си није био убеђен да је војвода од Ћина одлучан убити Хан Феи Зи-а. Он je Хана отровао у затвору, тако да је овај умро. Касније је војвода од Ћина зажалио што је затворио Хана. Али Хан је већ био мртав.

Ли Си-у је једноставно стало само до заштите својих интереса. Држава и народ нису заиста били укорењени у његовом срцу.

Војвода од Ћин је касније постао цар Ћин-а. Када је умро Ли Си и Џао Гао су променили и фалсификовали име и вољу цара. Лагали су и наредили у име цара Ћина, Ли Ш 'хуанга првом сину и наследнику престола Фусу да изврши самоубиство. Затим је именован други син Хухаи као следећи цар. Уредбом такође лишавају команде маршала Менг Тиана, повереника и присталице Фусуа, и осућују на смрт Менгову породицу. То је био почетак колапса династије Ћин. Ли Си, као царски секретар је играо важну улогу.

Ли Си подржава новог цара Хухаиа при расипању новца и нови цар расипа новац и прогони краљевске званичнике. Када је побуњена сељачка војска стајала пред зидинама главног града династије Ћин, Хухаи, је тражио објашњење од Ли Сија. Ли Си је саветовао Хухаиа: "Као цар не би требало да служите земљи. Цела земља би требало да вама служи. Како можете постићи то?" Ли Си му је указао на пример: Шанг Јанг је неког ко је бацио ђубре на пут подвргнуо бруталној тортури. "Када људи виде да за мали прекршај морају поднети такву патњу како ће се уcудити не служити вам" Ли Си је саветовао Хухаиа да би требало да контролише све, и не може бити ограничен ничим. Ћин династије је убрзо пропала.

Ли Си је био веран само себи али не и цару или народу. На крају га је Џао Гао убио. Његова цела породица је такође била убивена.

Репрезентативне фигуре легализма нису презале употребити ма какав начина да остваре свој циљ. Није их било брига о пријатељству, љубави, интересу других људи, или чак и животa других људи. Њихов начин размишљања је заснован на окрутности. Историја је показала да ова школа мишљења не делује у људском друштву.

 

Мохизaм

Моци је био оснивач Мохизма. Он се залагао за штедљивост, пријатељство, не вођења рата без правог разлога и промоцију талентованих људи.

 

Логичари
 

Школа мишљења логичара личила је на Западне логичаре. Они су анализирали односе између различитих ствари из перспективе филозофије.
Била је чисто теоријска и не може се директно применити на световним догађајима. Међутим, могла је водити људско понашања мисаоним нивоима.
Хуи Ши и Гонг Сунлонг су две репрезентативне личности ове школе мишљења. Али, њихови радови су изгубљени.
 

Јин-Јанг школа
 

Јин – Јанг школа се фокусира на Јин и Јанг, пет елемената, астролошки календар и прорицање. Потиче из Књиге промена. Теорија пет елемената потиче из теорије Хонг Фана. Јин и Јанг је део кинеске културне баштине. То је комбинација древне кинеске физике, астрологије, израде календара и моћи предвиђања.

 

Школа уједињења и раздвајања



Шта је синдикат уједињења и раздвајања (Џонг Хенг)? Буквалан превод Џонг Хенга је хоризонтално и вертикално. Кинези древних времена су север и југ сматрали вертикално а исток и запад као хоризонтално. Стратегија уједињења и раздвајања је страна стратегија, развијена од Су Ћин-а и Џанг Ји-а током периода ратног стања. Су Ћин и Џанг Ји су репрезентативне фигуре ове стратегије. Су Даи и Су Ли, млађа браћа Су Ћина су преузела ову филозофију.

Су Ћин је отишао у државу Ћин како би саветовао војводу од Ћина. Његов савет није прихваћен. По повратку кући, он је студирао неколико година књигу Јин Фу Ђинг написану од Ћианг Таигонга. Кад год је био поспан, користио је шило да убоде себи ногу како би остао будан. Изрека "шило пробада ноге" долази од ове навике Су Ћина. После неколико година напорног рада, он је такође студирао ситуацију у Кини. Пала му је на памет нова стратегија. Био је уверен да је могао с успехом бити користан кнезовима Кине. Његова стратегија је била уједињење. Залагао се је само за шест држава, Јан, Џао, Хан, Веи, Чу и Чи како би се формирала алијанса која би се одупрела држави Ћин. Он је био вођа савеза. Ова алијанса је држала војнике Ћин-а петнаест година на границама савезничких држава.

У младости, Џанг Ји и Су Ћин су били другови који су имали истог наставника Гуигуџија. Када је Су Ћин умро у држави Ћин, Џанг Ји је започео стратегију "раздвајања" (Хенг)
Он је подржао шест држава да напусте савез без да би биле зависне од државе Ћин. Ова стратегија "раздвајања" је народу омогућила да добије у времену и направи се пауза у грађанском рату.

Школа удруживања и раздвајања је еквивалентна данашњој стратегији за спољне односе. Она је врло прагматична. Стратегија уједињења и раздвајања је одржала мир у Кини за око 29 година. Ово је донело корист кинеском народу.

Стратегија уједињења и раздвајања је обезбедила само привремено решење. Фундаментални мотив је био усмерен на личну славу и добит. Није имала никакав допринос мира у свету. Стога је школа уједињења и раздвајања била популарна само за 2 или 3 деценије и њен допринос Кини није тако важан као школе конфучијанизма, будизма и таоизма. На Су Ћина и Џанг Јиа се гледало као на велике стратегисте, али не као и на мудре особе. Разлика између обичних људи и мудраца је мотив; да ли они следе личну корист или корист друштва.



Мешовита школа

 

Мешовита школа обухвата многе школе мишљења, као што су конфучијанизам, таоизам, мохизам, легализам и школа логичара. Она нема своје јединствене принципе. Књига Лу Ши Чун Чиу од водећег саветника војводе од Ћина током периода Зараћених држава била је рад мешовите школе.

 

Пољопривредна школа

 

Књиге Пољопривредне школе обично третирају пољопривредне технологије. Оне су биле од корист за развој кинеске пољопривреде. Представник школе је Шу Шинг.

 

Школа романописаца

 

Романописачка школа се не може упоредити са писатељима романа у данашње време. Намера јој је била начин изражавања како би људи који нису имали никакве везе са овом школом лако је схватили. Она није имала сопствене теорије, али је користила специфичан стил преношења већ постојећих теорија. Дакле, назив школа романа није додиривао суштину теорије, већ форму изражавања. Тако да је међу 10 наведених школа заиста постојало 9 њих. Древни кинези су све мисаоне школе називали "три религије и девет школа" Тих троје се је односило на конфучијанизам, будизам и таоизам. Девет је било везано за таоизам, конфучијанизам, легализам, мохизам, логичаре, јин-јанг, уједињења и раздвајања, мешовитих и пољопривредних школа.

 

Ратна школа

 

Заправо је поред девет школа, постојала и једна друга звана ратна школа коју древни кинези нису усврставали у "у три религије и девет школа" Сун Ву из периода Пролећа и Јесени, Сун Бин и Панг Ћиен из периода Зараћених држава су били репрезентативне личности ратне школе. Сун Ву (Сун Цу) и Сун Бин, су обојица написали своје верзије ''Уметност ратовања''

Сун Бин и Панг Ћиен су били студенти Гуигуџија, који је био и професор Су Ћина и Џанг Јиа. Сун Бин и Панг Ћиен су студирали уметност ратовања. Су Ћин и Џанг Ји су студирали стратегије. Они су имали велики утицај на војске и политику током периода Зараћених држава.

Панг Ћиен и Сун Бин су се били заклели да ће један другог третирати као браћа. Панг Ћиен се заклео да ће, ако би преварио Сун Бина, дозволити бити убијен стрелама. Сун Бин је потицао из породице Сун Ву (Сун Цу) Након што су напустили учитеља, Панг Ћиен је постао функционер у држави Веи. Панг Ћиен је из љубоморе преварио Сун Бина. Оптужио је Сун Бина за издају и пријавио га краљу Хуију државе Веи, који је наредио да се Сун Бин погуби. Панг се претварао да претендира за милост код краља и краљ је уместо да осуди Сун Бина дао да му се разбију колена како би га ефикасно печатио као криминалца и осакатио га за цео живот. Панг се претварао да сажаљева Суна и добро га третира, уствари га је покушавао преварити да овај у књизи опише своје знање о војној стратегији, након чега је Панг намеравао убити га. Сун Бин је коначно прозрео Пангову праву намеру и симулирао лудило. Панг је покушао да тестира да ли је Сун заиста постао луд или не, тако да је Суна затворио у свињац. Изгледало је да Сун ужива тамо, па чак и конзумира животињске фекалије, називајући их укусним. Панг је поверовао да је Сун заиста полудео и ослабио је његову стражу. Сун Бин је касније уз помоћ дипломате из Чи државе побегао из државе Веи.
Сун Бин је служио држави Ћин. Оно што је научио применио је да потпуно порази Пангову војску у Ма Линг Тао (Ма пролазу)
Панг је убијен многобројним стрелама.

 

Преведено с немачког:
http://de.clearharmony.net/articles/200607/32456.html

Делови текста о Сун Бину преведени са Википедије.

Традиционална култура

Културолошке финесе које су окарактерисале Кину вековима

ТРАДИЦИОНАЛНА КИНЕСКА МЕДИЦИНА

НАЈУНЧИКОВИТИЈЕ ВЕЖБЕ ЗА ЗДРАВЉЕ У 20/21 ВЕКУ - ЧИГОНГ ЗВАН ФАЛУН ДАФА
¤ Једноставне вежбе које се могу радити у групи или индивидуално. Традиција преношена вековима с колена на колено ! ¤