Biser do Bisera


     30.11.2013

Заједно 2007

Стани поред мене

Суочени са тужном неправдом

Заједно, наш глас
нек' у миру  позове на:

Окончање мучења,
Окончање убијања,
Заустављање прогона!

Некa cаосећање расте у нашим срцима

Заједно у миру, нашим гласом направимо разлику.

Свету је потребна Истина, Доброта, Трпељивост
Апел 
- детаљно ка теми
web stats

Мода из династије Ћинг: Манџуријска дама oд главе до пете

Мода из династије Ћинг: Манџуријска дама oд главе до пете

Oд Хонгјианг

09.12.2014
Zenska nosnja Ćing dinastijeКада су Манџурци успоставили династију Ћинг (1644-1911) сачували су јединствене културне елементе као што је нпр. одећа. Једноделна манџуријска хаљина се разликује од сложеније кинеске традиционалне блузе и сукње. Ово је можда утицај полуномадске културе Манџура и строге војничке традиције. Временом је манџуријски стил утицао на моду кинеске одеће.


Дуга хаљина је била обавезна за манџурске жене и мушкарце. У наставку текста опис женске манџурске одеће, сажет само на одећу, обућу и фризуру.


Дуга хаљина "ћипао"

Дуге манџурске хаљине које су данас познате као "ћипао" нису одувек биле тако уске уобличене уз тело. Традиционални ћипао се је разликовао од данашњих. Разлика је уведена 1920-тих година да би одговарале популарној кинеској моди. Реч ћипао значи барјак-тога или одећа народа барјака што се односи на МанџурцеTradicionalna Mandžurijska nošnja tokom Ćin dinastije који су након владавине Ћинг династије подељени на осам барјака односно осам одељења.
Традиционални ћипао је лежерно падао низ тело и покривао цело тело осим главе, ногу и руку. Док је мушка одећа имала четири отвора да би се могли слободно кретати при јахању, женска хаљина је имала само два отвора сваки на по једној страни тела.

Жене из виших класа су носиле дугачке хаљине од свиле, сатена или газе, а жене нижих класа су облачиле ношњу сачињену од памука или грубог крзна. У зимској одећи постава од крзна и памука је имала заштитну улогу од ледене хладноће северне Кине. Преко дугих хаљина се је могао обући дугачак огртач са отвором на предњој страни тела, или кратак прслук без рукава.

Важан део манџуријске одеће је вез на дугој хаљини са акцентом декоративних гранчица, који је наглашавао вратни део хаљине, углове ивица и отворе. Заједничке мустре везова су биле животиње, цвеће и облаци. Коришћене су и кружне мустре и кинески писмени карактери повезани са доношењем среће. За украшавање чарапа коришћене су мустре облака и лептира. За дворске даме се је вратни део одеће украшавао накитом од бисера, драгог камења и жада.

Тек након стављања задње шнале у коси је Манџу жена била потпуно савршена: са везеном дугом хаљином, ципелама ткз."ципеле cаксије" и сензационалнo високо уздигнутoм фризуром.

Мустра веза одаје дубоки утицај кинеске културе. Династија Ћинг је имала строга дворска правила облачења а боја одеће и вез обрасци су указивали на чин. Краљевска породица је користила највише жуту и плаву боју, као и змаја као краљевског симбола, који је означавао да је високи ранг био додељен од стране Неба.

Ukrasni motivi na mandžurijskoj odeći tokom kasnijeg XIX veka. Wikimedia - fernbank_museum_of_natural_history
Ukrasni motivi na mandžurijskoj odeći tokom kasnijeg XIX veka. Wikimedia - fernbank_museum_of_natural_history


Владавина Ћинг је своју званичну власт основала овом кинеском традицијом. Такође су и други кинески мотиви освојили место на дугим манџуријским хаљинама као што је ждрал који симболизује дуг живот, као и мотиви из таоистичких прича, шљивин цвет, који је симбол унутрашње снаге итд.

Почетком династије Ћинг хаљине су имале уске рукаве, фалте на десној страни и заобљене крагне. Осим тога је доњи део био шири од горњег. Касније је доњи део начињен ужим тако да је хаљина имала прави крој, хаљине добијају уске крагне а рукави постају шири.

У време владавине цара Кангши-а (1661-1722) Манџу жене су највише носиле хаљине браон боја са златним везом на црним крагнама и јелеке са златним везом на црним рубовима. Популарна модна каснијег времена биле су жуте хаљине са роза везом и плаве хаљине са црним оптоком.

Дуга манџуријска женска хаљина била је током 1920. прекројена у уску која истиче струк – онако како је данас позната и сматра се традиционалном кинеском хаљином, а која је заправо пореклом манџуријска. Трајан ефекат манџуријске одеће огледа се живахноћу „ћипао-а“ као и разноликошћу кинеске културе.


Ципеле „саксије“

Манџуријске жене високог ранга су носиле ципеле са високим потпетицама које су биле окићене шареним везом. Дрвена потпетица је била у облику саксије а њен отисак је изгледао као потковица, тако да су ове ципеле такође називане и „ципеле саксије“ или „коњске потковице“ Први назив је погоднији, јер је потпетица била основа за горњи део ципеле са цветним везом.Tradicionalne ženske Mandžurijske cipele

Потпетице су обично биле 5 до 15 центиметара високе, пресвучене белом тканином везаном за лук ципеле. Горњи део је био направљен од свиле извезен цветним мотивима а понекад и воћем и птицама. Манџурске жене нису подвезивале стопала које је било упражњавано током династије Ћин од кинеских жена. Самим тим, њихове ципеле су имале нормалну величину.

Ове ципеле саксије су ефикасно уздизале поруб дугих хаљина манџурских жена а усправно ходање њима одавало је достојанственост. Да би се одржао стабилан ход на њима морало је исправити се и широко махати рукама при ходу. Као резултат тога ход је одавао додатну женственост и краљевски изглед.

Постоје разне приче о пореклу ципела саксија. Једна говори о традицији да су Манџурске жене скупљајући дрва, воће и поврће у планинским пределима избегавале ујед змија носећи их. Ова традиција се је касније трансформисала у префињено уметничку обрадивост „ципела саксија“

Tradicionalana kineska muška čizma Ćin dinastije- Wikipedia Tradicionalne kineske  ženske cipele krajem XIX veka. Slika sa Vikimedije Kineska deca sa tradicionalnom nošnjom i cipelama "saksijama" u Americi. XIX vek San Francisko.Slika sa Wikimedia commons

Софистицирана модна фризура

Манџу жене су подизале фризуру на свечан начин стављајући украшавајући оквир на глави. За разлику од кинескиња које су везивале косу у реп, Манџу жене су косу увијале око штапића од дрвета, метала или слоноваче (познатог под именом "биан фанг") који је штрчао са обе стране главе и био причвршћиван иза главе.

Ова високо подигнута фризура је штрчала изнад главе у којој су на предњој страни убадани, украсни цветови. Свилене ресе које су се подударале са цветним ципелама, висиле су са обе стране. То су биле такозване заставе или "лианг ба тоу" (два прегршта косе), јер се је коса раздвајала по средини и била обмотавана око штапа с леве и десне стране.

За време династије Ћинг, ова високо подигнута фризура је била лепезасто распоређена па је изгледала као равна круна на глави. Оквир није више обмотаван косом већ прекривен свилом или сомотом а декорација је такође била скупља.

За дворске даме је цветна фризура била окићена бисерима, коралом, жадом или драгим камењем. Обичне жене су примењивале метал, или свилено цвеће. Цвеће које су изабирале су били цветови божура, хризантема и шљива.

Овакав накит главе је завршаван украсним шналама. Оне су биле причвршћиване на задњој страни фризуре. Украсне укоснице су стављане на предњој страни како би истакле лепоту и богатство. Шнале од жада и драгог камења су биле привилегије за богате даме док су се обичне жене задовољавале укосницом од сребра или костију. Шнале су имале облике повољних мотива за живот који су симболизовали срећу, просперитет и дуговечност.

Тек након последње уденуте шнале је Манџу дама била достојна таквог звања са везеном дугом хаљином, ципелама “саксијама“ и сензационалном уздигнутом фризуром. Овако одевена одавала је појаву усправну и лепу која је елегантно корачала машући рукама тако да су украсне ресе на високо уздигнутој фризури лепршале док су ципеле ритмично одзвањале при ходу – слика лепоте, достојанства и благодати.
 

Текст је преведен са веб странице:
http://de.clearharmony.net/articles/201207/63640.html

Традиционална култура

Културолошке финесе које су окарактерисале Кину вековима

ТРАДИЦИОНАЛНА КИНЕСКА МЕДИЦИНА

НАЈУНЧИКОВИТИЈЕ ВЕЖБЕ ЗА ЗДРАВЉЕ У 20/21 ВЕКУ - ЧИГОНГ ЗВАН ФАЛУН ДАФА
¤ Једноставне вежбе које се могу радити у групи или индивидуално. Традиција преношена вековима с колена на колено ! ¤