Конфучијев рођендан
Конфучијев рођендан
27. 09. 2016
Конфучијев рођендан се слави 27 дана 8-ог месеца по лунарном календару.
 |
Многе земље са конфучијском културом одржавају комеморацију сваке године, посебно Кина, Макао, Тајван, Хонг Конг, Јужна Кореја и Јапан. |
Конфучије 551 - 479 п.н.е. је био кинески научник и социјални филозоф древне Кине много пре формирања кинеског царства. Своју страст за образовањем преноси ученицима, наглашавајући значај образовања. Кроз своју филозофију истиче значај личног и државног морала. Ипак, он није био назадних погледа. Конфучије је био самоук. Учио је да владари требају бити изабрани због својих врлина и способности, а не по родном сродству. Тврдио је да је сврха владавине добробит народа. Инсистирао је да владар који није био праведан изгуби “Небески мандат”- тиме и круну. За Конфучија, морал и политичко јединство су били природни ортаци. Конфучије је покренуо своју револуцију као аутор и говорник, а не као генерал. Историчари и филозофи у Кини су увек писали под државном патронатом, али Конфучије је без по муке нудио одговоре независно од владиних институција. Он је био путник без господара. То је био огроман ризик, али га је заобилазио описујући себе само као предајника старих идеја. Његове идеје о значају практичних моралних вредности, које је прикупио за своје ученике у Аналектима биле су основа филозофије познате као конфучијанизам. Његовој популарности је допринело мноштво признања, укључујући и титулу "Врховног учитеља" донетој у првом веку н.е. царским декретом донешеним 581 н.е. га називају "Великим старешином" а назив "Принц културе" му је дат 739 н.е.
Прослава његовог рођендана се може пратити од династије Џоу (1046 н.е. - 221 н.е.) Након његове смрти церемонија у част његовог рођендана се је одржавала код чланова његове породице. Цар Лу Аигонг (魯哀公) је Конфучијеву кућу у Куфу у провинцији Шандонг претворио у храм како би његови потомци имали стално место где би му указивали част.
Тек након што је цар Лиу Банг (高祖) одао почаст Конфучију сви цареви су следили његов гест обожавања Конфучија.
Церемонија у част конфучијевог рођендана се одржавају редовно од времена Хан династије (206 п.н.е - 220 н.е.)
Током периода Три краљевства (三国 时代) (220 н.е. - 280 н.е.) цар Цао Цао (曹操) установио је бијонг (辟雍), институт за учење царева како да спровoде конфучијску церемонију.
Како протиче конфучијска церемонија?
Модерна конфучијанска церемонија траје око сат времена и прославља се у родној кући Конфучија у Куфу (провинција Шандонг), на Тајвану у Таипеу и у храмовима широм Кине. Конфучијска церемонија се је до сада изводила без прекида сваког 28 септембра на Конфучијев рођендан. (Хонг Конг га слави 27 септембра) Модерна конфучијска церемонија се састоји од 37 делова од којих је сваки натанчано кореографиран.
Свечаност почиње поласком покретљивих бубњев
а праћених поворком музичара, плесача и учесника, међу којима су политички лидери, директори школа и студенти. Музичари су обучени у црвене одоре и црне капе из династије Минг, а 64 плесача обучено је у стилу динасије Сунг и Минг са жутим свиленим одорама, тамно плавим појасима и црним капама. Свака особа мора стати након сваких пет корака и паузирати пре него настави ходати до свог места где стоји до краја церемоније.
Наредни део церемоније подразумева отварање врата храма, која су отворена само током конфучијанске церемоније. Приноси се жртва и поздравља се дух Конфучијa који силази у храм. Некада су се нудиле жртве Конфучију у три чиније с храном и пићем које cy традиционално садржавалe свињско, говеђе и козје месо. У данашње време је месо замењено воћем и другим ђаконијама.
Након понуде хране, одјекује "песма мира" која се свира
на традиционалним кинеским инструментима, док су играчи, који су сви ученици, плешу ба ји плес (八 佾舞) - древни плес који је основан током династије Џоу као начин одавања части људима из различитих друштвених сталежа.
Ји значи "ред" и број плесача зависи од тога коме се одаје почаст: осам редове за цара, шест редове за војводе или принцезе, четири реда за високе државне функционере и два реда за ниже званичнике. Осам редови са осам играча се користе за конфучијанску церемонију.
Сваки играч има кратку бамбусову флауту у левој руци, која симболише равнотежу, и дугачко перо фазана у десној руци које симболише интегритет.
Пали се тамјан и након неколико минута певања, следи још један круг од три пута клањања. Затим свака званична група изводи своју презентацију а на Тајвану председник пали мирисне штапиће пре него отпева благослов и одржи кратак говор. Ако је председник онемогућен присуствовати надомешта га друго високо званично политичко лице које у његово име држи говор. Када председник заврши молитву онда се сви још једном три пута поклоне.
Жртвена чинија се склања чиме се симболизује да је дух Конфучија нахрањен. Његов дух се онда испраћа из храма. Долази последњи ред од три клањања, следи га спаљивање духовног (симболичног) новца праћено молитвом. Учесници устају са својих места да би пратили спаљивање новца и молитву. Враћају се на своја места пре него што се врата храма затворе.
Када су врата закључана, учесници изашли и церемонија закључана, учесници и посматрачи се часте колачима који носе пригодан назив: "колачи мудрости" Верује се да конзумирање специфичних пиринчаних колача доноси срећу студентима тако да се сваке године редови студената построје у нади да ће добити бар залогај овог колача који ће их начинити интелигентне као Конфучија, или да ће барем имати бољи школски успех.
На крају, Конфучије је рекао: " универзални закон каже да нема успеха који траје заувек " Он верује да само они који су скромни и понизни могу имати успех на дужи временски период, али чак и тада, нико не може бити успешан заувек.
У данашње време кинеска комунистичка партија тврди да је Конфучије један од њих, отвара низ Конфучијевих института широм света, (само у Енглеској их је 11) Њихова мисија је да проследе кинески језик и културу у иностранству, мада је много притужби да су ништа друго до помоћног апарата кинеске комунистичке партије.
Други чланци о Конфучију:
Koнфучије и његово учење – основе азијског морала
Конфучијe о врлинама и избору места становања
Свитци из древне Кине указују на заједничко порекло конфучијанизма и таоизма