Култура и историја: Велико знање (Велико Учење) - пут учења у древној Кини
Од  Фалунгонг практикантa из Кине
 

07.01.2013.
" Зашто је кинески образовни систем био неуспешан у последњих неколико деценија? "

То питање је постављено једном професору на форуму одржаном 2011 године у швајцарском Давосу. Pекао je да Кина не придаје никакав значај образовању креативитета и моралног карактера. Један од разлога је гласио: "... зато што нас још из основне школе уче да лажeмо. Корак по корак постепено смо преузели овај пут" 
Он је отишао толико далеко да је рекао да ако би данас у Кини затворили све школе знање би се тиме драстично смањило, али би се морални стандард тиме драматично повећао.

Професор је указао на тачку неуспеха важећy за кинески образовни систем. Данас се у Кини свуда налазе високошколске установе али нема талената који би се појављивали на нивоу шампиона. Напротив, академска превара је уобичајена пракса, многи наставници нису поштени а студенти имају високо академске степене, али без сржи. Који су разлози за ово? Одговор се може наћи ако се упореди образовни систем древне Кине са данашњим.

"У изградњи земље, или обуке људи, настава је најважнија" У традиционалној кинеској култури врлина је сматрана за корен државе. Стога је свако укључујући и цара гледао на своју култивацију као на корен свог живота и с тиме повезивао животне напоре. Настава значи васпитавање људи. Најважнији део наставе је култивација племените врлине. Као што је наведено у "Одабраним одломцима Конфучија" - "Добити знање није корен наставе. Прво што долази је да се култивишу врлине као што су поштовање према родитељима, милосрђе, саосећање, поштење и пијетет. Уколико време дозвољава, онда особа може да стекне неко знање"

У Књизи о Великом Знању се такође објашњава како су древни људи следили свој начин учења. Велико Знање је био један од првобитних поглавља у Записима о ритуалима. Каже се да је написано од стране Конфучијевих ученика. Велико Знање, Доктрина средине¹ (такође садржане у записима о Ритуалима) Конфучијеви и Менцијеви аналекти се према каснијим научницима заједнички описују и као Четири књиге.

У древној Кини, деца су у школу полазила у старости од осам година. Учење су започињали са основним ритуалима и дневним пословима, уз то су учили музику, стрељаштво, писање кинеских карактера и математику. У узрасту од 15 година су одлазили на академију да студирају побољшање карактера, само-култивацију, руковођење породицом и управљање државом, како би на тај начин постали добро култивирана индивидуа са племенитим карактером.
Упражњавали су принципе само-култивације за међусобне односе и предметима расправе између земаља. Чак су их се и током владавине земљом држали и следили исте те принципе.

У првој реченици књиге Велико Знање се каже: "Циљ учења је да се култивише велика врлина која је установљена од Неба и достизање нивоа велике добродушности" Кад се постигне ниво развијене велике добродушности може се употребити да се предводе људи.
Да би се водили људи, треба бити близак њима и волети их. Цар треба да буде милостив, службеник треба да има поштовање према цару, син би требао да се односи као чедо према својим родитељима, родитељи би требало да буду пуни љубави и срдачни а пријатељи треба да буду искрени једни према другима. Свако је покушавао да достигне ниво највеће добродушности.

У Великом Знању, то такође значи да залагање за врлине долази након управљања земљом, управљање земљом долази након вођства породице а предвођење породице долази након само-култивације.

Шта је то онда, само-култивација? Само-култивација се фокусира на култивацију врлина и моралних вредности. Древни људи су проучавали принципе материје како би стекли знања ка потрази за Тао-м (преводи се и као Дао тј. пут) Током процеса, они су се просвећивали кроз правила коначног развоја материје и великог Пута која су употребљавали као водећу филозофију свог понашања. Побољшавали су свој карактер, прочишћавали своја срца и култивирали се искрено и поштено. Особа са великом врлином, искреног понашања и знања ће наравно бити способна да управља домаћинством, управља земљом и да миром влада светом.

Такво једно важно класично конфуцијанистичко дело садржи мање од 2.000 знакова, али упркос томе напомиње принципе образовања. Циљ образовања је одгојити дете да само-култивацијом постане независна и поуздана одрасла особа великих врлина.

Процена нечије људске величине нема никакве везе са његовом/њеном старошћу, знањем, снагом, богатством, важношћу, већ са његовим квалитетом. Величанственост Великог Знања лежи у "заговарању врлина" захтевањем од људи да уклоне негативне мисли из себе и усавршавају свој морални стандард. На тај начин, велики човек стоји на достојанствен начин између неба и земље. Он је милостив, мудар и храбар. Колико особа може да преузме одговорност на својим плећима, зависи од тога колико је велико његово срце као и његова врлина и у којој мери је његов таленат култивиран.

Породица, земља и свет, иако се разликују по величини, следе исте принципе само-култивација, јер успех или пропаст, и успешно или неуспешно управљање породицом, државом и целим светом, све стоји у тесној вези са култивацијом појединаца. Методе само-култивације, могу се употребити и проширити на вођење једне породице, владања земљом и преседaвања света мирољубивим путем. Само-култивације на пример, налаже особи да има поштовања према својим родитељима. Ако овај човек исту такву врлину покаже према цару он је лојални поданик. Слично томе, ако особа показује исту врлину љубљења ближњег према старијима он је човек достојан поштовања.
Срдачна, топла особа која приказује исте врлине при руковођењу људима, мора бити веома добродушна.

Дакле, добро култивисана особа ће добро управљати своју породицу. Тада она може чак и добро предводити земљу. Дефинитивно ће запослити талентоване људе са великом врлином и мирно предводити свет. Само-култивација је најосновнија ствар. Ако сви људи придају значај само-култивацији, преузму своју одговорност и оно што раде, само по себи раде добро, тада ће свет бити миран. Не може свако да буде велики појединац као што је цар Јиао или Шун. Врлина једног племенитог човека је као ветар а врлина једног обичног човека је као трава. Врлине племенитих људи које могу утицати на обичног човека, су као што је однос између ветра и траве.

Насупрот томе ако се нико не култивише већ само мисли како ће контролисати друге, нико се неће повисити. Као последица тога званичници на вишим позицијама немају ни врлине ни таленат већ користе репресију и тортуру у циљу "управљања" људима. Људи на ниским позицијама неће имати алтернативу и пашће им тешко да одрже искрен став. Сходно томе неће нико почевши од цара, званичника, родитеља и деце функционисати добро на својој позицији. Ако се конфликти заоштре, свет ће бити у хаосу. То је зато што се огранак сматра кореном. Ту лежи најфудаменталнији елеменат свега, од управљања земљом, управљања породицом или миром председавати светом; све се постиже једино самокултивацијом појединца.

У северној Сонг династији господин Фан Џонгјан је био познати висок функционер.
Он је цара искрено саветовао. У општинама је предводио пројекте за очување воде, помагао је предвођење талентираних људи, руководио је провинцијама и људима омогућио да мирније живе. Од тог времена надаље су његови успеси вековима хваљени.

Господин Фан Џонгјан је у младости придавао пуно важности само-култивацији. Рођен је у веома сиромашној породици. Током студија је сваке вечери себи припремао велики лонац каше да би наредног дана установио да се је стврднула. Масу је секао поделивши је на четири дела од којих је по један јео за доручак и ручак а друга два за вечеру. Син једног владиног званичника је видео како Фан сваки дан једе зобену кашу и био је веома дирнут тиме. Овај званичник рече сину да Фану пошаљу храну.
Фан међутим одби предлог захваливши се искрено. Његов одговор је био: "Искрено ценим помоћ вашег оца. Навикао сам да једем зобену кашу сваки дан па тако то за мене и није нека мука. Када бих био похлепан на деликатесна јела како ћу убудуће бити у стању да издржим било какве патње" Господин Фан је чак и под тешким околностима, био веома марљив. Био је сиромашан и скроман, али добро култивиран. На крају је постао образован академик и познат високо судски званичник.

Господин Фан је учио своју децу својим личним искуствима, подучавајући их усмено. Сва његова деца су била успешна. Његове касније генерације су наследиле његов добар квалитет. Његов најстарији син, г-дин Фан Чунјоу га је наследио у доба од 16 година; бранио је земљу против Западне Шиа династије и направио је држави велики профит. Његов други син, г-дин Фан Чунрен постао је премијер и током његових 50 година владао са великом одговорношћу. Његов трећи син, г-дин Фан Чунли, постао је премијер. Његов четврти син, господин Фан Чунцуи био је министар финансија. Они су сви били искрени и нису се бојали да говоре. Волели су свој народ и били су познати по поштењу и искрености док су извршавали своје функције на двору. Већи де својих плата су поклањали једном сеоском удружењу које је господин Фан Џонгјан основао за сиромашне људе.

У древној Кини било је много људи попут господина Фан Џонгјана. Без обзира колико сиромашни или колико богати били, они никада нису напустили свој циљ само-култивације. Врлинама су придавали велики значај. Ово се односило на цео народ, били су забринути за своју земљу и сународнике и целог свог живота су стремили упражњавати Велико Знање.

Бацимо поглед на садашњи образовни систем у Кини. Одкад је средствима преваре дошла на власт Комунистичка партија је искривила развој, обрнула исправно и погрешно и оклеветала традиционалну културу као "феудално смеће" Школе које треба да буду место за ширење знања, користе се као поље са циљем борбе против праведности. Историја је попут магичног огледала за откривање превара. КПК се боји независно оријентисаних људи. Магично огледало историје може открити корупцијски морал, злу природу и окрутност КПК. Ово је такође разлог зашто КПК уништава кинеску традиционалну културу. Током протеклих 60 година, КПК вара кинески народ и студенте. Последица тога је потпуни нестанак суштине традиционалне кинеске културе, која наглашава врлине и култивирање сопственог срца.

Данас у Кини, студенти уче само културу и погрешну историју КПК. Оно што чујем и прочитам су све лажи и пропаганда КПК, која се хвали лажним борбама за мир. Од основне школе до универзитета, ниједан студент који на испитима на питања не употребљаава стандардне одговоре припремљене од КПК није добио добру оцену. Свако ко говори истину је потиснут и нападан. Ако свуда постоје само лажи како се онда може ширити истина. Ако независно мишљење не постоји, како онда креативност може бити одбрањена?

Студентима је немогуће да у школама развију племените врлине и развију независно размишљање. Студенти теже само студентским поенима да би као циљ својих студија, били напред изнад осталих. Како могу да имају племените врлине? Нема ни говора о самосталној иницијативи култивације да се научи знање предвођења породице, управљања земљом или преседавање света миром. Под контролом КПК је обука и образовање у Кини постала врло индустријализована и студенти су се претворили у робу. Политичари који нису ни образовани нити имају било какве таленте стварају само хаос. Они трансформишу школе у локале који имају за циљ ширење лажних теорија и прикупљања новца. Зато се у друштву не могу више наћи врлине. Оно што већина људи тражи је само новац.

Дакле, немогуће је под контролом КПК, развијати таленат на мастер нивоу. Напротив, многи људи су едуковани ка искривљеном размишљању. Многи такозвани "експерти" дају ирационалне изјаве, зато што су плаћени од стране КПК, да служе њеној сврси. Они су на страни КПК и потиснули су добре људе. Као резултат тога, нико не може чути искрени глас а морал је у кинеском друштву потпуно изгубљен.

У овом критичном тренутку у коме је моралност оштећена је срећом, Фалун Дафа широко распрострањен. После само једне деценије више од 100 милиона људи вежба Фалун Дафу, и поштују начела истинитости, добродушности и толеранције. Све више и више људи схватају принцип "Добро се добрим награђује а зло се сусреће са одмаздом" Људи почињу да се поново брину о традиционалној култури која је дуго времена била изгубљена и враћају се на пут одгајања својих врлина.

Шен Јун уметнички перформанс (ShenYunPerforminArts) са својом чистом врлином и чистом лепотом је поново оживео суштину кинеске цивилизације, која је уништена од стране КПК. Успешни наступи Шен Јун-а у западном друштву побудили су велико интересовање о традиционалној кинеској култури. Можда би кинези који знају истину и напусте културу КПК преузели драгоцено културно наслеђе које су им њихови преци оставили. Поред тога, они могу да култивишу своје срце тако што ће следити принципе истинитости, добродушности и трпељивости. Дивна традиционална кинеска култура ће онда моћи да у рукама пробуђених кинеза поново процвета и њене боје величанствено засјаје.
 

Преведено са немачког:  http://de.clearharmony.net/articles/201203/62397.html

Енглески текст:   http://en.minghui.org/html/articles/2012/3/7/131948.html#.T3BbFGFmK6o

¹ Доктрина средине

- Доктрина средине ( кинески - Џонг Јонг) је назив кинеског документа који је део конфучијанских "Четири књига"
Рад описује путању златне средине која треба да доведе до успешног живота.

- Фраза доктрина средине (Џонг Јонг) се прво јавља у 4 књига, стих 26 из Конфучијевих аналекта:
"Мајстор [Конфучије] је рекао:  "Врлина обухваћена у доктрини средине је од највишег реда. Али је већ дуго редка међу људима"

- (Пр.Буртон Вотсон) Аналекти, 6:26

Повезани чланци:
Традиционална кинеска мисао о васпитавању деце
Учитељу исказати исто поштовање као и оцу
Реформом кинеског писма је изгубљен дух језика