Аутор: Јинг Јуан
Јанци је био премијер државе Чи током Периода зараћених држава (475 – 221 п.н.е) Јанцијева књига записа говори о његовом "отвореном разговору" са војводама од Чи-а који су га инспирисали да ради праведно. 

Јанци је био добро образован, начитан, и имао подробно знање о историјским и актуелним догађајима. Служио је три владара Чи државе. Примењивао је и заговарао етичко и економично понашање од краља и његових највиших званичника. Био је изузетно одан и владарима увек давао сугестије корисне за државу и народ, чак када идеје и нису биле прихватљиве владару. У књизи се говори како је уз његову помоћ војвода владао на одговарајући начин а народ га је пратио "с поштовањем и љубављу"

Разликовати добро од зла у сваком тренутку

Када је Јанци приметио да је војвода од Чи-а (нaзив за владара државе Чи) живео раскошним животом, користио је као пример сопствени економичан начин живота да убеди свога господара да не проћердава државне ресурсе. Јанци је то овако објаснио: "Бити економичан је битан квалитет монарха и главна компонента морала"

Државним питањима се је Јанци бавио на непристрасан начин и никада није примао било каве поклоне било то земљиште, кућа, превоз или одећа. Све то је одбијао. Хранио се оскудно грубо обрађеним житарицама и обичним поврћем а одећа му је била једноставна црне боје. Када би похађао суд возио се је другоразредном кочијом. Живео је у скромној старој кућици коју је наследио од своје породице у близини бучне пијаце.

Када је Чи Ђинг Гонг (војвода Ђинг од Чи-а) први пут постао краљ, био је спреман да слуша и прима савете од Јианција и неколико других надлежних и исправних званичника. Као резултат тога за само неколико година држава Чи је изашла из хаотичног стања и постала добро управљана држава.

Међутим, војвода Ђинг се је почео упуштати у луксуз, градивши екстравагантне палате Повећао је порезе и донео строге законе и окрутне казне. Јанци је користио сваку могућу прилику да га убеди да прилагоди високе порезе и строге законе.
Притом је користио различите погледе да уразуми војводу и објасни му зашто он треба да смањи порезе. Рекао му је: "Праведни владар награђује доброту и елиминише проблеме људи. Свој народ воли попут сопствених синова, штити га као Небо и усклађује га као Земља"

Истакао је да владари треба да размотре ситуације становника тако да они могу живети у миру и благостању. Владари се не би требали ослањати на оштре законе и казнe за одржавање социјалне стабилности. Уместо тога, требало би владати добронамерношћу и врлинама и учити људе етици и протоколима како да поштују законе. Тиме би се смањиле парнице те ће и стабилност и хармонија доћи као природна следсвеност.

Војвода Ђинг планирао да нападне суседну државу Лу

Јанци је био уверења да са суседним царствима треба одржавати мирољубив однос а никако намерно се укључивати у ратове.

Војводу је саветовао: "Молим вас третирајте државу Лу учтиво како би се показале врлине током посредовања при старим тужбама" Чувши његов савет војвода је одлучио да не нападне државу Лу.

Војвода Ђинг је једном питао Јанција да ли би могао владати другим државама попут његовог легендарног предка војводе Хуана.

Јанци је одговорио: "Разлог да је војвода Хуан уживао тако велике успехе је љубав према свом народу. Интерес народа му је увек била на уму а владао је интегритетом. Није убирао велике порезе ради задовољавања сопствених жеља за богатством. Он није поробљавао људе да му граде палате. Државом су управљали поштени и праведни званичници. Господару имате присне односе са лошим људима а дистанцирате се од добрих. Ваш народ живи у беди и сиромаштву. Како можете тежити да постигнете успехе војводе Хуана!"

Након овог разговора је војвода Ђинг Гонг поправио своје понашање.

Другом приликом је војвода Ђинг питао Јанција: "О чему влaдар треба највише да брине?"

Јанци одговори: "Ви би требало да буде забринути ако не можете разликовати између добра и зла"

Војвода Ђинг га је питао како то постићи ?

Јанци му одговори: "Разборито изабрати људе који вас окружују. Ако су људи око вас сви исправни и љубазни онда ће државни званичници свој посао радити добро а ви ћете наравно, моћи да разликујете добро од зла"

Јанци му је такође рекао: "[по питању владајуће државе] најбоља идеја је брига о свом народу; најбоља акција је да своје људе учини срећним; најгора идеја је да третира своје људе оштро. Најгора акција је да се уради нешто што ће корумпирати моралне вредности"

Ако је неко окружен зловољним људима онда коректни предлози неће моћи допрети до њега. То је као да су очи и уши те особе покривене а она не може видети истину, што је доводи у веома опасну ситуацију. По истом принципу ако људи у друштву желе да унапреде своје моралне вредности и смање незаконитост они треба да остану близу својих саветника(учитеља) и клоне се лоших људи.

Убеђивање војводе да покаже бригу о људима расељеним поплавама

17-дневна континуирана киша је једном потопила куће у држави Чи. Настала је несташица хране а време је било веома хладно. Многи људи су расељени и харала је глад. Међутим, уместо слања људи и ресурсе да им се помогне, војвода Ђинг је наставио да се препушта ужитку пића и обилних оброка.

Јанци је био веома забринут због расељених лица. У више наврата је тражио од војводе Ђинга да ослободи нагомилане залихе проса и дâ народу. Војвода је одбио.

Јанци затим даде сопствене залихе жита људима погођеним поплавама. Дао им је чак и свој алат и сам се дао на посао да би им помогао.

Након тога је отишао у палату и обрати се војводи Ђингу: "Прошло је 17 дана од обилних падавина. Сваки град има десетине срушених кућа. Свако село има неколико породица које гладују. Старији, немоћни, жене и деца се налазе у у тешкој ситуацији, немају довољно да једу и једва довољно одеће да би се утоплили. Сада немају чак ни кров над главом. Очајни су и хитно им је потребна помоћ. Али, господару, ви нисте имали никакве симпатије према њима, одбили сте им помоћи настављајући с пићем и обилним оброцима.
У вашој палати, коњи једу храну коју би требало да људи једу, а пси су храњени јагњетином и говедином. Ваше супруге и конкубине уживају сав најбољи луксуз. Зар не мислите да сте превише великодушни према својим коњима, псима и супругама а сувише окрутни према свом народу?
Молим Вас, питајте се, ако је ваше краљевство пуно сиромашних жртава које пате од глади и хладноће и толико су очајни јер немају коме да се обрате за помоћ, како би краљ и даље могао бити расположен за забаву и опијање? Ми званичници вам служимо. Наш посао је такав да разговарамо с вама о државним пословима, да вам помогне да донесете праве одлуке које су од користи за државу и њен народ.
Људи су осиромашени, гладују и хладно им је али они немају коме да се обрате! А њихов господар затвара очи пред овом очајном ситуацијом. Моја грешка је да свој посао нисам урадио како ваља. Грешан сам!"

Јанци затим затражио од војводе Ђинга да му одобри оставку и напусти га.

После слушања овако исреног говора војвода се посрами. Трчао је за Јанцијем тражећи од њега да остане на свом послу.

Пошто је још увек падала киша а пут је био прилично клизав он није могао да сустигне Јанција. Затражио је да му слуге припреме кочију и одвезе се до куће Јанција. Тамо виде како је Јанци народу давао жито и пиринач. Алатке позајмљиване жртвама поплаве су и даље лежале на земљи а Јанци је напустио свој дом.

Војвода Ђинг пожури напоље и коначно сустиже Јанција.

"Био си у праву. Одлучио си да ми више нећеш помагати. И не могу бити достојан твоје помоћи али молим те мисли на народ. Молим те остани уз мене. Спреман сам да дам храну и другу робу из палате народу. Можеш сам одлучити о количини" зајеца војвода.

По повратку на своју позицију Јанци одмах посла званичнике да посети расељене људе и разделе им храну. Војвода Ђинг је такође позвао своје министре да помогну око масовне несреће. Он је смањио број јела при својим оброцима и престао пити алкохол. Наредио је да се његови коњи више не хране просом а његови пси месом. Такође је смањио поклоне које је даривао омиљеним супругама и конкубинама.

Киша је коначно престала. Цела држава Чи почевши од монарха до његових министара и осталих људи, радили су заједно да се прође кроз катастрофу.

Доктрина мисли Конфучија каже: "Знање, доброчинство и храброст су свеопште обавезујуће врлине" Поред мудрости и доброте, човек високих моралних вредности такође треба да има храброст, баш онако као што је и Јанци то показао.

Преведено с енглеског

Кинески верзија

Повезани чланци
Неки од примера лојалности у кинеској историји

Зашто су кинески цареви доносили декрете покајања

Koнфучије и његово учење – основе азијског морала

Цитати из књиге "Примери за свет" од Јуан Цаи-а

Кинески карактер за краља