Празник шљивиног цвета

22.03.2016

Цваст шљивиног цвета представља препород, снагу и напредак.

Док у северној Кини често и даље снег обавија земљу, а јужне регионе залија киша и дува хладан и влажан ветар ипак су у ово доба у целој земљи из године у годину људи на ногама и припремају се да дочекају чудо: из очиглено мртвих и увенулих грана старог дрвеће и жбуња раздрагано ничу деликатни цветови и трансформишу брда, паркове и кеје у пријатно миришљаво море шљивиног цвета. То је као ода невероватној виталности буђења природе која најављује долазак пролећа. Поносно и постојано шљива издржава мраз и снег, баш као и њено двоје сабраће, бор и бамбус. Заједнички назим им је "три пријатеља тешке зиме"

Први цветови се појављују фебруара месеца.
Симболика зимске шљиве је скромност, штедљивост и истрајност. Због тога многи родитељи именују своје ћерке по њој у нади да ће им ове особине бити пример за даљи животни развој. 

Оно што цвет шљива чини јединственим је беспрекорна лепота. На жалост време цветања је кратко, тако да је број посетиоца празника шљивиног цвета огроман.

Од давнина, Кина има неке регионе који су нарочито познати по цвату шљивиних цветова. Многе нове области су у задњим годинама додате листи подручја фестивала шљивиног цвета и наравно сваки се бори за углед региона најлепших цветова шљиве.
Чаошан тврди да има више од две хиљаде година стара дрвећа шљива, ипак југоисточно од реке Јангце, се налазе једни од пет најстаријих.
Сезона цвата шљивиног цвета је у региону града Нанџинга позната и као празник шљивиног цвета. Иако се годишњи фестивал шљивиног цвета одвија само од 1996. године, наравно да су поједина дрвећа старијег датума. Празник шљивиног цвета има дугу историју а не само од 90-их година. Није никакво чудо да се најстарије шљивино дрво налази баш у Нанџингу.
Празник шљивиног цвета је први весник пролећа градy. Докле поглед допире, све само дрвеће и жбуње, чији су се бели, розе, црвени и жути цветови управо отворили.
Од стране кинеза је толико обожаван да море цвећа на Роза планини код града Нанџинга данас има више од 35.000 стабала шљиве у преко 100 варијанти.
Као пролећну гардеробу брдо одене пастелне боје: зелена је у ово доба још увек ретка јер је тек средина фебруара. Најраспрострањена је роза боја цветова наизменично се такмичећи са заслепљујуће белом, ту и тамо понеки цветови жуте и тамно-розе боје, тако тамне да делује понекад као црна.
"Јединствен у свету" хвале се становници Нанџинг метрополе. Раније је излет и разгледање парка сваке зиме било саставни део породичног ”планинског ходочашћа”
У садашње време се разгледање парка наплаћује око 60 јуена.

Са тако много цвећа, су наравно инспирисани и многи песници као што је нпр. песник Лин Бу (林 逋) који је живео током династије Сонг (960-1279) Он је био толико опседнут шљивиним цветом да је на једно дрво шљиве у Хангџоу гледао као на своју супругу. Толико љубави  је награђено тако да је његова песма "Мали шљивин цвет планинског врта Шиоамеи" (山 園 小梅) и даље једна од најпознатијих песама о овом цвету.

Обожавана и веома цењена опевана је од стране многих песника, осликавана од сликара као и калиграфа. Цртежи шљивиног цвета су у Кини широко распрострањени а користе се и као симболички фен шуи. Пет уско повезаних латица симболишe 5 благостања (здравље, дуг живот, богатство, врлине и брзу природну смрт) и важе за свеопшти симбол среће. Пупољци на цвету шљиве се отварају крајем зиме, пре  него што дрво олиста, па чак и када снег и лед покривају тло. Није изненађујуће да је цвет шљиве постао симбол обнове, новог живота и снаге.

Сaмо порекло шљиве је из Кине а касније је увежена у Јапан и Кореју.
У тим земљама игра важну украсну вредност а позната је и као медицински препарат.

Шљива је национални цвет Републике Кине, јер је кинези сматрају духом кинеске нације због карактеристике упорности, неукротивости, храбрости и самоoдржавања духовног квалитета.

Чак и данас, када људи једва да баце поглед на природу око себе постоји фасцинација за цветове шљиве.