Легенда о проналаску свиле

Почеци производње свиле датирају од 6000. до 3000. године п. н. е. Због велике вредности Кинези су под претњом смртне казне чували тајну свиле.
Постепено се свила из Кине преко Тајланда и Индије проширила југоисточном и јужном Азијом а,  у Европу  су је донели  византијски монаси, тако што су према легенди, сакрили коконе у бамбусове штапове.(текст са Википедије)

29.09.2012

Легенда о цару Хуангу

Цар Хуанг, чије презиме је Гонгсун, сматра се оснивачем кинеске цивилизације
и предком свих Кинеза.

Цар Хуанг је одрастао на брду Шуенјуен, у Шинџенг округу у кинеској провинцији Хенан, тако да су га звали Шуенјуен. А, зато што је одрастао поред реке Ђи, добио је породично име Ђи.

Брак цара Хуанг-а

Хуанг је наследио престо када је имао само 15 година, називао се је цар Хуанг, господар Шинџенга. Као цар, сматрао је својом дужношћу да обогати животе свих у свом царству.

Пошто је био млад, многе младе даме грациозне и лепе су довођене пред њим, са надом да једну од њих изабере за своју жену. Хуангов отац, господин Шаодиан и његова мајка, госпођа Фубао су били нестрпљиви да се цар ожени и подигне породицу.

Али, цар се само насмешивши рече: " Ми не можемо учинити избор само судећи те даме по изгледу, већ, такође треба да се размотри шта су способнe да раде " Стари пар је схватио да је цар имао свој пут да изабере супругу, и уздржали су се да више врше притисак на њега.

Једног дана, док је цар Хуанг ловио на Западној планини, наишао је на једну госпођу која је клечала под великим дудом. Одмах до ње је била чаура величине плоче једне велике урне. Изгледало је као да жена пљује нити влакана из устију.

Цар Хуанг, који се је скривао иза великог камена би згранут ! Када је пажљиво погледао, видео је да дама испљувава веома дуге свилене нити, златне боје праћене сребрнасто-белим свиленим праменовима. Свака нит је дуго сијала на сунцу.
Цар Хуанг помисли у себи:

" Никада не бих могао ни замислити да ћу наићи на тако изузетну даму која може испљувавати свилу из уста. Пошто нас је цар Чао научио како да градимо куће, а цар Јан нам помогао да пронађемо храну којом се сада хранимо, проблеми склоништа и хране су решени за нас. Али ми и даље изгледамо тако ружно у животињским кожама. Међутим, пронашавши ову даму, били бисмо у стању да произведемо свилу, која би уткана утканину направила дивну одећу за свакога у царству "

Након што је дама испљувала и трећи део свиле, устала је и кренула. Цар пожури ка њој. "Драга госпођо" oслови је он. " Управо сам видео да можете правити свилу. Можете ли ме научити овој вештини тако да људи нашег краљевства могу имати користи од тога " Дама се поклони, окрену своје лице црвенећи од стида и одговори: " Моји родитељи кажу да се ова вештина може пренети само на мог мужа " 

Када је ово чуо цар је пажљиво загледа и откри да је она била веома ружна тамнопута дама. У себи је мислио: " Шта би могло бити боље него имати свилопрељу поред мене ? " Међутим, он одбаци идеју а, не чињаше ни притисак на жену да му открије своју тајну прављења свиле.

Дама рече цару Хуангу: " Зовем се Леи Цу. Некада сам била собарица код краљице мајке Западног неба, али сам због кршења небеских правила протерана у смртни свет "

Десило се, да је једног дана Леи Цу дивећи се цвећу које је припадало краљици Мајци Западног неба била привучена врстом обојене траве испуњене плодовима. Није могла одолети и изабрала је неколико воћки да проба - без краљичине дозволе.

Одмах ју је обузела мучнина и почела је повраћати. Али, након подробнијег посматрања, видела је да је оно што је испљувала светлећа свила. Десило се да је неколико шарених мољаца летело око траве, па је почела да се пита " Да ли је могуће да ће ови шарени мољци такође моћи да испљуну свилу, ако се хране обојеном травом ? "

Дакле, након што би шаролики мољци произвели јаја, а јаја се излегла, преобразила су се у свилене ларве. Леи Цу је хранила свилене ларве семеном оне обојене траве и утврдила да су свилене ларве такође у стању да пљувају свилу. Схватила је да обојена трава ималa чудесну магију, и хтела је да узме више семена траве да нахрани свилопреље.

Међутим, није знала да је краљица Неба знала шта је она наумила, чак и пре него што је Леи Цу узела само једну шаку семена. Као резултат тога, њу је наљућена краљица одмах протерала у смртни свет.

Када је пала у свет смртних, њу умало нису појели планински вуци. Судбина је хтела да ју је смрти спасла једна госпођа из града Јичанг, округа Шилинг провинције Хубеи. Добро су се слагале и заједно живеле као мајка и ћерка.

Леи Цу се обрати Хунгу: " Ја сам одгојила нешто свилопреља на Северној падини, и све оне поседују вештину предења. Храним их лишћем дуда и све су одрасле врло здраво. Ако вам не смета одвешћу вас тамо да сами погледате ? "

Цар оде с њом на Северну падину и тамо нађе бројне коконе, велике као плочице урне. Гусенице су већ преле светлеће нити свиле. Узбуђен догађајем Хунаг рече: " Идем сад и и убрзо се враћам са помоћницима како би смо могли сакупупити све ове коконе !"

Таленат ове жене је потпуно обузео цара.

Пожурио је кући да каже родитељима да ће Цу Леи изабрати за жену. Они бејаху одушевљени чувши добру вест и пронесоше новост својим суседима. Када се цар вратио кући са Леи Цу, сви се окупише око његове куће, чекајући да виде младу.

Видевши је сви они су оговарали! " Како је ружна !" Срећом, Леи Цу није бринула шта други мисле о њеном изгледу. Стигавши одмах је привела неколико младих дама коконима и показала им како да извлаче свилу.

Од доласка Леи Цу, људи су хитали да уче гајење свилених буба, одмотавање свилених кокона, пређење свиле, израду таписерија, и постепено су се почеле носити лепе свилене хаљине. Сви су хвалили цара Хуанга за његову мудрост, а не за суђење људи по њиховим изгледима. Они су такође временом почели да се диве госпођи Леи Цу.

Госпођа Леи Цу је била прва кинескиња која је одгајала свилeне бубе за жетву свиле. Преминула је пре цара Хуанга. Касније је поштована као божанство.

Извор: http://en.kanzhongguo.com/culture_history/the_legend_of_emperor_huang_part_ii.html