Biser do Bisera


     30.11.2013

Заједно 2007

Стани поред мене

Суочени са тужном неправдом

Заједно, наш глас
нек' у миру  позове на:

Окончање мучења,
Окончање убијања,
Заустављање прогона!

Некa cаосећање расте у нашим срцима

Заједно у миру, нашим гласом направимо разлику.

Свету је потребна Истина, Доброта, Трпељивост
Апел 
- детаљно ка теми
web stats

Лотос стопала – идеал непролазне лепоте

Лотос стопала – идеал непролазне лепоте одржаван хиљаду година у царској Кини

15.12.2013

Cipela za "lotos stopalo"Обичај повезивања стопала је јединствена појава која се односи на повезивање женских стопала која су се као таква називала и "Лотoс стопала"(кинески 缠足 / 缠足 - чандзу)

Повезивање стопала је почело вероватно у раном десетом веку и проширило се током наредних неколико векова од севера ка југу али се је на југу Кине мање практиковалo.Током историје је ова пракса била неколико пута забрањивана, задњи пут 1949 године али чак и данас се могу видети у неким местима у Кини старије жене са завијеним ногама.

Постоје неколико теорија о пореклу.
Већина њих се углавном oдноси на:

Slika sa Vikipedije                            

Kineskinja sa povezanim stopalima u vremenu oko 1900 godine. Slika sa Vikipedije

- Симбол статуса

- Потреба да се женско биће задржи чедним

- Идеал лепоте

- Еротичност

- Фетиш

- Мода

- Издвајање од осталих народа

- Доминантност мушкараца


Историја и порекло везивања стопала

Обичај везивања стопала наводно сеже до љубавнице цара Ли Хоуџуа последњег цара династије Танг (975) Ова плесачица је завијала завојима ноге како би изводила посебне покрете на златној бини у облику лотoса коју је цар само за њу дао изградити.
Кинески историчар Ћиу Ђин из 17 века трагао је за коренима ове праксе и сазнао је следеће:

"У давна времена међу стопалима мушкараца и жена није било разлика. Моје истраживање је показало да је повезивање стопала постало модерно у време цара Ли Хоуџуа из Јужне Танг династије. Он је имао краљевску слушкињу Јао Нианг која је била позната по својој нежној лепоти и плесачком таленту. Он је за њу направио златан лотосов цвет широк око шест стопа који је био украшен драгим камењем, венцима и свиленим ресама. Ова златна бинаSpecijalne cipele za lotos stopala. се је пресијавала многим бојама а златни лотосов цвет је стајао у средини дворане.
Јао Нианг је угњеждена у овом цвету имитирала облик полумесеца са стопалима повезаним испреплетеним свиленим тракама. Играла је са својим белим чарапама на лотосовом цвету правећи пируете а широки рукави њене хаљине су одавали утисак облака. Њен стил су многи имитирали. Тако је Јао Нианг као прва почела праксу везивања стопала"

У то вереме су стопала повезивана завојима само лагано што би се могло упоредити са врховима ципела балерина и није било сакаћења и деформација костију.
Током нео-конфучијанизма су права и моћ жена ограничена а од времена Сонг династије је већ био обичај да се ноге девојака из виших друштвених класа подвезују већ од ране младости.
Обичај се усталио све до почетка 20-ог века у свим слојевима друштва са изузетком најсиромашнијих сељака којима су биле потребне жене за рад на пољима са интактним ногама. Монголци као и Манџурци који су владали Кином од 1644. до 1911. нису следили овај обичај. За разлику од Хан кинеза Манџурци нису придавали значај лотос стопалима па су манџурке лако могле бити препознате по типично развијеним стопалима.

Опис поступка
Већини девојака су мајке или баке везивале стопала у узрасту од 5 – 8 година. Прво би завој који је служио као базни бивао натопљен течношћу од биљака и стипсе, нокти су бивали сечени што краће могуће да би се избегло урастање и Rentgenski snimak "lotos stopala"инфекција а стопала су се онда масирала. Стопала су бивала тако тесно обавијана завојима да су спутавана у расту и Položaj normalno razvijenih kostiju stopala i izgled deformiranog stopalaмалформисала се у медицини ткз. “pes equinovarus “- деформација стопала по типу штапа за голф (јаснији приказ на цртежу) Онда су девојчице примораване да ходају у малим шиљатим ципелама како би подстицале циркулацију крви у ногама. Са изузетком палца су сви прсти ломљени и савијани под табанима. На овај начин су се девојчице свака два дана суочавале са преповијањем мокрим завојима који су се све тешњије обмотавали а прсти окретали под табанима тако да би истакли ускост стопала. Ногу деформисаних на овај начин жене нису биле у стању да прелазе дуга растојања.


Просперитет

Жене са лотос стопалима обично нису више биле у стању да се крећу на великим удаљеностима без додатне помоћи. Временом се је идеал лепоте малих ногу повезао са врлином не напуштања куће. У вишим друштвеним слојевима су се повезиване ноге прихватале као знак просперитета. То је значило да није било пристојно да богате жене напусте кућу. Оне су се дале носити у носиљци која је са свих страна била заклоњена од погледа завесама.
Само ћеркама пољопривредника из сиромашних породица обично нису везивана стопала јер су биле потребне за рад на пољима.
 

Еротичност
Ситан ход таквих жена је од стране кинеских писаца и песника описиван као еротски а лотос стопала су често доживљавана као најеротичнији део женског тела. Наводно су беспомоћни покрети оваквих жена изазивали "заштитнички" нагон код мушкараца. Ситни кораци су такође слично високим штиклама у данашњем модерном свету остављала еротску ауру.


Подређени статус
Док је положај жена током либералне Танг династије у оквиру породице окарактерисан поштовањем и самопоуздањем ова слика се постепено променила током касније Сонг династије. Истовремена појава лотос стопала фаворизује све Slika sa Vikipedijeподређенији положај жене. Због веома ограничене способности кретања, жене су углавном биле везане за кућу и у складу са својим талентима водиле домаћинство. На тај начин су биле подређене својим мужевима и нису представљале претњу мушкој надмоћности и према околностима принуђене на верност.


Укидање везивања стопала
Чак и током касног периода династије Ћинг (почетком 20 века)  у Републици Кини, је било уобичајено девојкама везивати стопала. Међутим почетком двадесетог века и током индустријализације се је повећала потражња за радном снагом како би Кина конкурисала САД, Јапану и Европи. Такође су се појавила и многа друштвена удружења која су одбацивала обичај везивања стопала а активисткиња за женска права Ћиу Ђин је ову појаву прокоментарисала на следећи начин:

"Зашто смо ми жене дозволиле да своје животе морамо жртвовати за две ноге сa сломљеним костима и закржљалих стопала? ( ... ) Узрок лежи у вама самима које себе сматрате безвредним бићима и не стремите професионалној квалификацији како би саме зарадиле за своју егзистенцију. Ваша је кривица што се увек поверавате мушкарцима и сву своју енргију употребљавате како би им ласкале и пронашле хиљаду нових начина како би им се улагивале"

Превазилажење ове културне праксе је између осталог форсирано и промовисано и кроз оснивање родитељских група које су међусобно обећале да неће својим кћерима сакатити стопала нити ће своје синове женити девојкама са Izgled stopala odrasle osobe sa ne podvezivanim i "lotos" stopalimaповезиваним стопалима. Овакви колективи су стварали нове обрасце понашања који су прихваћени као референтна група од стране родитеља.

Делимично су лотос стопала као симбол традиционалне Кине била тако масивно одбацивана да су кости ноге које су већ биле дерформиране поново биле ломљене ради повратка у пређашње стање.

Декрет против везивања стопала је издат непосредно након Боксерског устанка године 1900. од стране царице Циши затим поново повучен. 1902. је поново забрањен само са делимичним успехом. 1911 године је Република Кина дефинитивно забранила везивање стопала. Међутим настављено је са праксом и тренд је до 1930 године опао.

Након оснивања Народне Републике Кине 1949. пракса је коначно забрањена а дефинитивно забрањена под Мао Цетунгом вероватно због тога што је политика захтевала равноправност жена а били су потребни и радници. Жене са подвезиваним ногама су се морале суочити са санкцијама. Данас је ова пракса забрањена а на то се гледа као на ноебичну појаву јер многи кинези нарочито у градовима узимају за идеал лепоте, стилове Запада. Ципеле за лотос стопала се више не производе. Последња фабрика која је производила искључиво ципеле за лотос стопала затворена је 1988 године.

Делимичан део текста преведен са Википедије.
Све слике су преузете са Wikimedia Commons


Традиционална култура

Културолошке финесе које су окарактерисале Кину вековима

ТРАДИЦИОНАЛНА КИНЕСКА МЕДИЦИНА

НАЈУНЧИКОВИТИЈЕ ВЕЖБЕ ЗА ЗДРАВЉЕ У 20/21 ВЕКУ - ЧИГОНГ ЗВАН ФАЛУН ДАФА
¤ Једноставне вежбе које се могу радити у групи или индивидуално. Традиција преношена вековима с колена на колено ! ¤