Лотoсов цвет и тајна иза феномена '' лотoсовог ефекта ''

30.09.2014
Сваког лета широм југоситочне Азије показују лотoсови цветови грациозно свој деликатан цват. Оно што је магично привлачило људе древних времена и оно што стимулише савремене научнике да га проучавају је чињеница да расте из муља али да на њему ипак не остају трагови икакве прљавштине.                                                            

Ретко је било која друга биљка инспирисала песнике као што је то лотoсов цвет. Најраније посвећене му песме датираују у Кини од пре 3.000 до 4.000 година.

"Лотoс ефекат"
Лотoс има посебну структуру површине која омогућава одбијање воде, прашине, блата и микроорганизама који га могу напасти болестима. Научници раде на томе да се овај корисни биолошки феномен ткз. "Лотoс ефекат" може искристити за самочишћење фасада зграда након кише a да лавабои у купатилу остану бели као снег - чак и након што су се деца у њему ослободила трагова играња у блату. За сада (оригинални чланак је писан 2005 године, напомена аут.) је производња таквих материјала ипак прескупа. Али већ постоје комерцијални патенти који опонашају ''лотoс ефекат" и отпорни су према кречу, прљавштину и буђи.

Лотoс као корисна биљка
Лотoс се највише гаји као корисна биљка. Компоненте лотoса су скоро 100% јестиве. Хрскаво корење, лишће, семенке и стабљике користе се у кинеским и индијским кухињама као укусна јела, а поред минерала, има и трагове витамина. Из корена се одваја драгоцена лотусова свила која је данас постала реткост а од које су се раније у неким регионима шиле одоре монаха.


На Западу се може култивисати само лотос отпоран на ниске температуре у рибњацима. Тропска биљка заузврат захтева високе температуре пуно сунца и заштиту од ветра како би цветала у пуном сјају.

Тајна иза '' Лотос ефекта ''

Древни конфучијански фолозоф Џоу Дунји је једном рекао: "Обожавам лотос јер расте из блата, али сам остаје неокаљан"

Недавно су научници открили како ова биљка себе одржава чистом и сувом. То је евентуално могући кључ за производњу само – чишћења чак и веома глатког материјала. Према студијама, које су објављене у '' Physical Review Letters'' од Чуан-Хуа Чен-а, запосленог на универзитету Дјук као асистента науке о материјалима и постидипломца Џонатана Б. Бореико-а, тајна јединствених површинских карактеристика лотоса лежи у природно суптилној вибрацији лотоса.

"Ми смо се мало позабавили овим деликатним проблемом - капи воде које падају на лист се лагано ваљају, док је кондензат који излази на угловима и пукотинама лишћа, лепљив, и одржава се", рекао је Бореико у саопштењу.
Истраживачи су направили видео снимак лотосовог листа, који је био постављен на врху једноставног звучника који емитује дубоке фреквенције. Лист су охладили, како би се на површини могле оформити капљице. Чим је звучник за делић секунде почео вибрирати са око 100 херца, иначе лепљиве капи су се ваљале низ лист. Водоодбојну површинску структуру листа објашњавају тиме да је покривена са малим неправилним испупчењима која су начичкана са још мањим длачицама. Када вода падне на таквој површини зауставља се само на крајевима малих длачица. Длачице, не могу пробити површину водених капљи. Ваздушни јастучићи који су испод капљица држе их и на крају се котрљају низ лист.

"Ово је решење којим се завршава дугогодишња слагалица у овој области", рекао је Чен. "Људи су приметили да се сваке ноћи ствара кондензација на листовима лотоса, кад би ујутру прегледали вода је нестајала а лист је остао сув. Звучници су омогућили да се у лабораторији понови оно што се у природи дешава свакодневно, све извана је пуно суптилних вибрација. Ово посебно важи за лотос који има танке стабљике и широке листове"

Чен сугерише да је могућа примена овог сазнања у премазивању унутрашњости парних цеви, које се користе у термоелектранама. Оваквом хидроизолационом особином било би мање трења у цевима, проток би био повећан и ефицијентан. "Открили смо физички закон иза супер хидрофобности, виталну значајност за водоодбојне материјале који ће остварити развој у реланом животу", рекао је Чен.

"Ови материјали ће се моћи аплицирати у влажној или хладној животној средини, где се кондензација природно одвија. Наши резултати показују нови правац за развој хидроизолационог материјала који се може користити у тешким условима животне средине, ….они ће имати примену у разним инжињерским и технолошким апликацијама, укључујући и нелепљивост текстила, самочишћење стакла и глатких трупова бродова"
Ченово истраживање је подржано стипендијом за истраживаче од Прат високо техничке школе при Дјук универзитету.


Извор чланака:
Немачки текст: Epoch Times Deutschland
Енглески текст: http://www.theepochtimes.com/