БАШТИНА

КИНЕСКИ   ИЗУМИ – П А П И Р

28.10.2016.
Поред компаса, барута, папир и штампарска преса су једни од најзначајнијих кинеских изума.

Иако постоје налазишта у Кини којa датирају око 140 н.е. проналазак папира се приписује Цаи Луну око 105 год. н.е. (то је датум на документима где се први пут помиње кинески метод прављења папира) Цаи Лун је био службеник при царском Надлежном органу за производњу инструмената и оружја. Он је први за кога се зна да је описао метод израде папира. У његово време је материјал на коме се је писало прављен од отпадака свиле.

Цаи Лун је био кинески евнух коме се приписује проналазак папира онако како је познат данас (за разлику од египатског папируса). Рођен је у Гуијангу у време источне Хан династије и био је секретар цара Хе. Он је покушао да прави папир са материјалима као што су кора дрвета, конопља, свилени и отпаци мреже, али тачна формули се не зна. Цар је био одушевљен овим проналаском и дао му титулу и богатство.

Иако се данас папир користи свуда, малој е познат ван азијског подручја. Након што је 105. н. е. Цаи Лун пронашао папир, одмах је широко употребљаван широм Кине.
751. н.е. неки кинески радници папира су заробљени од стране aрапа након што су трупе из династије Танг поражене у битци код Талас-а.(https://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_za_Talas) Техника израде папира се је тиме почела ширити изван Кине.

Цаи Лунов допринос се сматра једним од најважнијих открића у свету. Тиме је Кина била у могућности да се много бржа развије него претходним материјалом за писање који је био углавном од бамбуса. Европа је то могла тек 12. и 13. века када је папир уведен.

		Кинески изум папира се онако како је познат до данас припрема углавном на следећи начин: Пречишћена влакна и остаци влакана су сламана, кувана и потапана у воду. Након тога су поједини слојеви ситом црпљени, сушени, пресовани и изравњaвани. Приликом црпљења пулпе је на папиру настајала једна "лепа страна", која се налазила на супротној страни сита и "страна сита" која је била припијена уз само сито. Добијена суспензија биљног влакана је депонованa као руно и формирала релативно хомогени слој папирног листа. Ово је техника која је у Кореји примењивана у независном облику вероватно од 2. века н. е. Дуги низ година је коришћена под називом Хенци (한지)  и слави своју ренесансу.

У традиционалној Кини је обичај да  се на сахранама (или приликом посете гробу) на гробу спаљује папирни новац јер се веровало да је души покојника потребно много новца у подземном свету, где су судије заиста често корумпиране као и у свету живих.

Следи прича о настанку горе наведеног обичаја.

Папир Цаи Мо-а

Некада давно, није било папира. Писмени знакови су записивани на бамбусовим и дрвеним ламелама што је било врло незгодно. Према предању у то време је живеo човек по имену Цаи Лун који је пронашао папир. Људи су се утркивали при куповини папира тако да је он изузетно добро зарађивао.

Цаи Лунова снаxа, Хуинианг је видела добит који је њен девер правио и свог мужа Цаи Мо-а натерала да иде учити прављење папира код свог брата. У то време Цаи Лун је правио папир за владу. Приликом одласка Цаи Моа жена му је у више наврата рекла: "Троши мање дана на учење а што се пре вратиш кући, више ћемо зарадити!"

Цаи Мо је отишао учити занат код Цаи Луна и после три месеца вратио се кући да отвори сопствену радњу папира. Али пошто је његов папир био груб, нико то није куповао и кућа је била нагомилана папиром. Када би супружници бацили поглед на хрпу папира обузимала их је туга и савлађивао умор.

Ипак је Хуинианг била паметна жена и нашла је решење које је шапнула мужу и рекла да он само треба да поступа по њеним инструкцијама.

У поноћ Цаи Мо је почео да гласно нариче. Пристигле су комшије да виде шта се дешава и нашли су преминулу Хуинианг како већ лежи у  мртвачком сандуку. Када је Цаи Мо видео суседе плакао је још неко време, а онда је узео свежањ папира запалио га испред сандука истовремено плачући и говорећи: ”Отишао сам код брата учити занат, али нисам био довољно пажљив тако да мој папир изгледа ружно и нико га не жели. Ти си умрла од јада и ево спалићу сав папир да одагнем тугу у твом срцу"
Још увек плачући додаво је на ватру свежањ за свежњем. Док је папир горео чуло се ударање из сандука, али је изгледало да он ништа не чује, палио је папир и плакао. Када је и следећи свежањ сагорео чуло се вриштање Хуинианг из сандука: "Отвори сандук вратила сам се!"

Сви су били запањени а Хуинианг је непрестано дозивала из ковчега тако да људи нису имали другог избора него да скупе храброст и олабаве поклопац ковчега.

Хуинианг усправивши се запева на чудан начин:

На овом свету вас бакарни новац може одвести свуда.
Међутим, на оном свету морате платити папирним новцем!
Дакле, мој муж није спалио папир ради мене.
Нико ме није икада пустио да се вратим!

Она је једном ово отпевала, па још једном и опет и поново. Након што је неко време певала озбиљног израза рече: "Управо сам била дух, сада сам поново човек. Када сам била стигла на онај свет, на врат ми је везан млински камен и за казну сам морала гурати га али мој муж ми је послао новац и због тих пар новчаница су се слуге пакла бориле ко ће ми више помоћи гурати камен. Дакле она пословица је истинита да новац може да натера ђавола да окреће млински камен. Када је судија подземља дознао да имам пара и он је захтевао део тога. Када сам му дала доста новца којег ми је муж послао тајно је отворио задња врата подземља. Тако ме је ослободио и могла сам се вратити"

Када је Цаи Мо чуо причу супруге правио се да не разуме и питао је: "Али ја још нисам послао паре?"

Хуинианг је показала на још тињајућу гомилу папира и рече: "То је новац који си ми послао. На овом свету користимо бакарне кованице као новац, на оном се користи папирни новац..."

Када Цаи Мо то чу ужурбано дохвати још два свежња папира и док их је палио рече: "Господине судијо подземља најсрдачније вам хвала што сте ми вратили жену а ево шаљем вам два свежња папира да додатно припазите да мој отац и мајка не буду кажњени. Ако будете били кратки с парама послаћу вам још штогод"
Изговарајући ово узе још два свежња и запали их.

И тако они преварише комшије.

Уверени да је спаљивање папира заиста довело до таквих бенефиција, они брже-боље купише за добре паре Цаи Моов папир, којег спаљиваху на гробовима својих преминулих предака. У року од два дана Цаи Мо продаде сав папир који му је попуњавао сваки угао куће.

Зато што се је Хуинианг првог дана десетог месеца према традиционалном календару вратила међу живима, још увек је навика и обичај у Кини да првог дана десетог месеца посете гробове и спаљују папир.

Ова прича је преведена према кинском тексту из Велике енциклопедије о празницима. (Jieri baike daquan) - Издавачка кућа науке и технологије Ђилин 1986 стр. 171-172.

Извор текста o o Цаи Моу

Повезани текст:
Празник поштовања предака – кинеске Задушнице или Чингмин