Кинески пејзажи у саксијама Пен-Саи
Кинески пејзажи у саксијама 盆栽 Пен-Саи
08.08.2017
 |
盆 (pen ) - базен 栽 (zai ) - биљка Кинески пејзажи у саксијама су вековима познати и носе називе као што су: "тиха поезија", "вишедимензионални обим сликарства", или "живе скулптуре". Генијалне занатлије су у саксију не већу од лавopa стварали минијатурну репродукцију природних сцена користећи закржљала стабла, биљке и камење, а понекад и воду. |
Тешко је утврдити почетак гајења оваквих пејзажа у саксијама, јер је почетно то била народна уметност. Али мурали у гробу престолонаследника Ли Шиана ране Танг династије показују да су већ тада били популарни на краљевским дворцима.
Помињу их велики песници Танг и Сонг династије.
Монографије описују миниjатуризирање дрвећа и уметност минијатурног лепо аранжираног грубог камења са земљом и патуљастим дрвећем између. Почетак појављивања је током династије Сонг и достиже врхунац у Минг и Ћинг династији.
Стварање оваквих пејзажа у саксијама захтева мукотрпан рад и напор, траје више десетина до неколико стотина година. Занатлије посвећују године свог живота овој уметности како би следеће генерације максимално уживале у њиховим делима.
При изради су употребљавана 2 главна предмета: дрвеће и камење.
Минијатурно дрвеће се прави од старих пањева. Кратки, лако оформљиви пањеви су обликовани везивањем, обликовањем грана ка одређеном правцу, обрезивањем листова и калемљењем. Изглед им је био разнолик, зависно од инспирације и маште баштована-уметника. Нека су направљена да изгледају као звери у трци, узлетајуће птице а нека као животиње рођене из маште занатлије.
Минијатурне стене су резбарене, кородиране и онда састављане лепљењем, украшаване витким растињем. На каменима која су имала особину да дуже време у себи задрже воду причвршћивана је маховина. Неки камени су у виду скулптура имитирала познате пејзаже, или бину за поједине живописне сцене и свакако одишу природном лепотом.
Данас, како у великим тако и у парковима малих кинеских градова постоје изложбе овакве минијатурне "тихе поезије"
Јапан
Јако ширење будизма у средњем веку довело је до извоза првог бонсаија у Јапану око 1195. Ту је и започело брзо цветање популарности бонсаија. Прво право историјско помињање постојања бонсаија у Јапану се среће на свитку званом Касугагонген генки из 1309 године израђеном од сликара Такакана Такашина. Такашина је сликао током Камакура периода (1183-1333) у време када се је под снажним утицајем зен будизма развила јапанска уметност. Јапанци су оплеменили бонсаи кроз примену сложенијих процеса, што је омогућило боље манипулисање дрвећем. У 16 веку, се је под утицајем бонсаи културе у Јапану развила "хирургија дрвећа". Дрвеће је "побољшавано" прецизним алатима и сировим хемикалијама (углавном сумпорних једињења). Ова побољшања су веома фокусирана на префињености и уздржљивост у духу Буде.
Јапанци су били ти који обогаћују концепт "бонсаи" са филозофијом која је и данас водећи смер при бављењу бонсаием. Филозофски оквир гајења бонсаиа у Јапану почетком 18 века, веома утиче на развој есенцијализма. У 18 веку башта је била значајно обогаћена укључивањем бонсаија у целокупну композицију. Јапански Филозофски савет је поставио Ибо Ито-а као бонсаи супервизора за целу земљу. Ито је поседовао огромну колекцију бонсаија, које је експонирао у различитим расадницима. Ито је први бонсаи мајстор који је комбиновао суштину бонсаи композиције са хаику. У ту сврху је на приватном поседу направио неколико токонама. Токонама комбинују празан простор са биљком (често бонсаи) стенама или пејзажем и мудрим изрекама (често хаику) у суштинску целину. Намера је била да се посматрачу приушти осећај мира одстрањујући "буку из природе" и само показујући оно шта је уметник сматрао важним. Смењивање годишњих доба је био разлог за чест редизајн токонама.
Успон токонама додаје нови увид у концепт бонсаиа. Постаје све важније поглед на стабло минимализиран на најважније делове. У то време је бит ствари мотивисан релогијом. Зен будизам, који је у то време био популаран у Јапану, ослањао се је у великој мери на природне појаве и подређивао је човека суштини природе. За визуализацију оваквих података је бонсаи сјајно служио, под условом да је био смештен у једноставном аранжману. Тек онда може да се посматрачу покаже суштина Буде. Штавише, развија се спознаја да је унутрашњост биљне врсте водич целе композиције. Од око 1700 до 1849 године развили су се бројни стилови бонсаија при чему се контура биљака приписује духовима. Бонсаи мајстори су у то време пажљиво посматрали дивље дрвеће и биљке и записивали своја опажања. То је довело до наводно чак и 15 стилова.
 |
Модерни развој Поред класичне јапанске форме бонсаиa са посебним естетским правилима, круже и нови називи као што су: потенсаи, молсаи и снобсаи. Потенсаи се често користи када се жели указати на оригинални бонсаи. Молсаи (реч је настала од енглеског назива за шопинг центар-шопинг мол). То је масовна продаја бонсаија са ниско естетским критеријумом, јефтино доступним у супермаркетима и расадницима. |
Делови текста преведени са википедије и www.travel.chinavista.com