Израз Пет Великиx планинa односи се на пет најпознатијих планина у кинеској историји, које су биле места ходочашћа многих царева из целог света. Оне су повезанe са апсолутним Богом и пет главних космичких божанстава према традиционалној кинеској религији. Група која се односи на будизам назива се Четири Свете планине будизма, а група повезана са таоизмом се назива Четири свете планине таоизма.

Табла из династије Хан симболично представља пет кардиналних праваца Више о 5 Елемената у кинеској филизофији  овде

Пет елемената, космичких божанстава, историјских инкарнација, хтонских* и змајских богова и планета, повезаних са пет светих планина. Традиционална кинеска религиозна космологија показује Хуангди (Богa са четири лица) отеловљен Шангдијем, као средиштем универзума и Вуди (правац четири бога и годишњих доба) као његове еманације. *Реч хтонски можда звучи узвишено или образовно, али уствари има прилично рационално значење. Потиче од грчке речи "χθών/chthốn", што значи "земља" на грчком, и она асоцира на ствари које живе на или испод земље. Најчешће се користи у дискусијама о митологији, посебно митологији подземља.

Пет Великих планина су распоређене према пет кардиналних праваца кинеске геомантије, са центром као правцем. Груписање пет планина појавило се током периода Зараћених држава (475. п.н.е - 221 п.н.е),  а термин " пет врхова " постао је познат током владавине цара Вудија из Западне Хан династије 140-87 п.н.е. У кинеској традиционалној религији имају космолошки и теолошки значај јер на физичком плану представљају Земљин природни поредак који потиче од првобитног бога (Тиан-Шангди-ја), који је основао Кину као тан 壇, " олтар ", што је еквивалентна кинеска концепција индијске мандале. 
" 壇 " (Tán )- дословни превод би био " земаљски ћуп "

Ових Пет планина се убрајају међу најпознатијим природним знаменитостима у кинеској историји, а још од раних периода су ритуална места царских обожавања и приношења жртава од стране разних царева. Први легендарни владари Кине ишли су на њима на излете или формирали процесије на врхове Пет Великих планина. Свака посета је одржавана годишње у исто време. Излети су били ловачког карактера и окончавани су ритуалним приношењима жртава владајућем богу. Почев од првог цара Кине су цареви формализовали ове експедиције и инкорпорирали их у државни ритуал, како је прописивао конфуцијанизам. Са сваком новом династијом, нови цар је журио на Пет Великих планина како би потврдио своје новостечене домене. Без икаквих прекида, овај царски обичај је сачуван до краја последње династије, када је после пада династије Чинг 1911. године, Јуен Шикаи (Yuán Shìkǎi ) крунисао себе за цара у Небеском храму у пекиншком Забрањеном граду. Он је такође отишао у ходочашће и принео жртвену понуду планинском богу северне Хенг Шан планине, али је то био акт страха којим је хтео осигурати своју власт.

У двадесетом веку се наставља приношење званичне жртве како конфуцијанским тако и таоистичким ритуалним стиловима.
Пет Великих планина постале су места ходочашћа на којима се стотине ходочасника окупљају у храмовима и пећинама. Иако Пет Велике планине традиционално нису канонизоване како би имале ексклузивно верску припадност, многе од њих имају јако присуство таоистичке појаве тако да су пет планина од стране неких такође груписане у склопу " Светих Таоистичких планина ". Постоје и разни будистички храмови и конфуцијске академије изграђене на овим планинама.

Заштита природе

У древним временима планине су биле места власти и страха, којима владају мрачне снаге и верно су обожаване. Један од разлога за такво обожавање била је вредност планине за људску егзистенцију као пролеће благостања и плодности, као место рођења река, као место где jе раслo обично као и лековито биље и као извор материјала за изградњу кућа и алата. Основни елемент таоистичке мисли био је и још увек је, интуитиван осећај повезаности са природом. Још у четвртом веку, таоисти су представили уредбу свештеницима са 180 правила од Учитеља Лаоа како живети добар и искрен живот. Двадесет од ових правила су се експлицитно фокусирала на очување природе, док су многе друге заповести биле посредно усмерене на спречавање уништавање природе. Поштовање природе је од самог почетка кључна компонента таоизма и сама по себи објашњава зашто се Пет Великих планина сматрају светим. Поред тога, таоисти посматрају планине као средство комуникације између Неба и Земље и као место где се може наћи бесмртност. Светост Пет Великих планина је разлог зашто и данас ове планине и даље имају изузетну разноликост биљака, дрвећа и животињских врста.

Називи и висина

Источна Велика планина ( Dōngyuè): Таи Шан "Тиха планина" у провинцији Шандонг 1.545м.

Западна Велика планина ( Xīyuè ): Хуа Шан "Сјајна планина" у провинцији Шанси 1.997м.

Јужна Велика планина ( Nányuè ): Хенг Шан "Уравнотежена" у провинцији Хунан 1.290м.

Северна Велика планина ( Běiyuè ): Хенг Шан "Равномерна планина" у провинцији Шанси 2.017м.


Централна Велика планина ( Zhōngyuè ): Сонг Шан "Благородна" у провинцији Хенан 1.494м.

Савети туристима који посећују традиционална и света места у Азији

Важни споменици имају историју и свето значење за локалне становнике. Истражите пре посете шта смете радити, а какво понашање је строго забрањено. Нпр. ако желите селфи без кошуље са светим храмом у позадини - не радите то ни по коју цену, никако! Будите примерно обучени као и код посете цркава и манастира у Србији! Не додирујте изложене фигуре и иконе, не фотографишите и не ометајте оне који се моле.
Примерa ради: успињање на врх планине Улуру у Аустралији, многи локални становници сматрају светим процесом. Ознаке и локални водичи такође ће вам саветовати да уважавате локалне стандарде и културу. Зато увек истражите како се локално становништво односи према споменику који желите да посетите.
Желите ли бити сигурни да се с поштовањем односите према локалној традицији? Потражите информације и обавестите се на интернет мрежи и покушајте да обилазак планирате са локалним водичем. Превише често новац са турнеја не иде локалном становништву. Дакле истражите пре тога коме стварно дајете свој новац. Још важније: пазите да не понесете никакав сувенир од заштићених или угрожених биљних или животињских врста.