БАШТИНА - Високе планине и речна струја - Легенда о музици и пријатељству
Легенда о музици и пријатељству
07. 07. 2018.
Високе планине и речна струја (高山流水)
Ова оперна драма је заснована на древној кинеској легенди о музици и пријатељству.
Ова легенда је метафора за високе планинске воде, за сродну душу, присно пријатељство, ортака, као и музику.
У држави Чин је током владавине династије Пролећа и Јесени ( 770. п.н.е - 403. п.н.е. ) живео човек талентираних прстију именом Ју Бо Ја. Волео је да свира на чин инструменту и узимао је часове музике код наставника именом Лианџенг. Упркос свом таленту он није успео да схвати чар и шарм музике. Једног дана му учитељ рече: "Шта мислиш о томе да те одведем да нађеш музу" Бо беше одушевљен овим предлогом. Тако Бо узе свој инструмент и пође с учитељем на Источно кинеско море на планину Пенглаи. Стигавши учитељ му рече да седне и одмори се док се он не врати.
Опкољен огромном планином, Бо је чекао да се учитељ врати, а онда је кренуо према планинском путу. Након што заобиђе брдо, чу хуктање испред себе а затим и угледа чудну сцену пред собом: водопад који као да је извирао из облака, блистајући као пролеће кад израња из магле, прскање унаоколо водених капи као посипање бисерима и одјекујући звук као глас виле. Доживевши ово он седе на земљу, скину свој инструмен и започе свирати на њему. Мелодија беше дивна. Одједном иза себе чу глас учитеља који се је смејао: " Видим, да те је муза пронашла"
Бо Ја се тада сети учитељевих речи да је природа бесмртни учитељ.
Према легедни је Бо своје две мелодије "Ток воде високе планине" и " Струјање реке" компоновао управо тада. Од тада је његово свирање инструмента чин постигло савршенство, али никад није могао пронаћи сродну душу.
Касније, Бо Ја се преселио у државу Јин као доктор. Једног дана му је наређено да оде у државу Чу. Због снажног ветра, морао је да се усидри на реци Ханианг. Ветар се је смирио и иза облака се појавио пун месец, како и бива током Средњојесење бербе.
Под одсјајем месеца он узе свој чин инструмент и свираше на њему. Усредсреди ce на околину и инсприсан водом и струјом реке поче
извлачити дивне звуке из свог инструмента. Музика је привукла пажњу дрвосече који је већ сатима пешачио до куће. Изгледало је да је он био познавалац музике.
Бо га позва да приђе и упита:" Желите слушати овај инструмент, знате ли нешто о њему? "
Дрвосеча Џонг Зиџи узе инструмент у руке и рече:
"Ово је чин инструмент изумљен од Фуксија, направљен је од средњег дела дрвета, само стабло мора бити три стопе високо и три широко, горњи део инструмента има високе тонове, доњи тамније, само је средњи део чист и дубок, лак и тежак. Дрво мора бити потопљено у воду 72 дана а када је готово онда се из њега реже иструмент. Има 5 жица које одговарају теорији 5 елемената – дрв, воде, ватре, земље и спoљну јин.
Упитан како му се свидела музика, дрвосеча одговори за прву мелодију: " Величанствена и свечана као и планина Таишан " а други део је описао као: " Широко и моћно као струјни ток воде "
Одушевљен и узбуђен, видевши да дрвосеча схвата његову музику Бо му се захвали назвавши га сродном душом и пријатељем.
Ју Бо Ја је сматрао дрвосечу сродном душом и обећа му вратити се следеће године током празника јесење бербе. Али дрвосеча премину пре поновног сусрета и би сахрањен на месту где су се први пут срели. Он одржа мањи наступ испред гробнице свирајући исте мелодије, а затим почупа жице и разби свој инструмент о камен. Никада више није свирао.
Од тада је израз "онај ко познаје твоју музику" (知音) " постао израз за описивање сродне душе.
А мелодија „високе планине и струјање реке” музички комад који је наводно компоновао и одсвирао Ју Бо Ја, а одслушао и оценио дрвосеча, и даље је једнa од оних којe се најчешће изводе на музичким сценама Кине. Постоје многе варијанте ових двеју мелодија.
Уметност музичког инструмента гуичин је 2003. године УНЕСКО убројио као једно од ремек-дела Нематеријалне културне баштина Кине (усмено и нематеријално наслеђе човечанства)
1977 године је Наза ову мелодију као једно од дела земаљске баштине снимила на златној плочи Војаџера 1 и 2 који су послати у свемир.
О инструменту: https://www.youtube.com/watch?v=ngeYSMrbIbA
Опкољен огромном планином, Бо је чекао да се учитељ врати, а онда је кренуо према планинском путу. Након што заобиђе брдо, чу хуктање испред себе а затим и угледа чудну сцену пред собом: водопад који као да је извирао из облака, блистајући као пролеће кад израња из магле, прскање унаоколо водених капи као посипање бисерима и одјекујући звук као глас виле. Доживевши ово он седе на земљу, скину свој инструмен и започе свирати на њему. Мелодија беше дивна. Одједном иза себе чу глас учитеља који се је смејао: " Видим, да те је муза пронашла"
Бо Ја се тада сети учитељевих речи да је природа бесмртни учитељ.
Према легедни је Бо своје две мелодије "Ток воде високе планине" и " Струјање реке" компоновао управо тада. Од тада је његово свирање инструмента чин постигло савршенство, али никад није могао пронаћи сродну душу.
Касније, Бо Ја се преселио у државу Јин као доктор. Једног дана му је наређено да оде у државу Чу. Због снажног ветра, морао је да се усидри на реци Ханианг. Ветар се је смирио и иза облака се појавио пун месец, како и бива током Средњојесење бербе.
Под одсјајем месеца он узе свој чин инструмент и свираше на њему. Усредсреди ce на околину и инсприсан водом и струјом реке поче
извлачити дивне звуке из свог инструмента. Музика је привукла пажњу дрвосече који је већ сатима пешачио до куће. Изгледало је да је он био познавалац музике.Бо га позва да приђе и упита:" Желите слушати овај инструмент, знате ли нешто о њему? "
Дрвосеча Џонг Зиџи узе инструмент у руке и рече:
"Ово је чин инструмент изумљен од Фуксија, направљен је од средњег дела дрвета, само стабло мора бити три стопе високо и три широко, горњи део инструмента има високе тонове, доњи тамније, само је средњи део чист и дубок, лак и тежак. Дрво мора бити потопљено у воду 72 дана а када је готово онда се из њега реже иструмент. Има 5 жица које одговарају теорији 5 елемената – дрв, воде, ватре, земље и спoљну јин.
Упитан како му се свидела музика, дрвосеча одговори за прву мелодију: " Величанствена и свечана као и планина Таишан " а други део је описао као: " Широко и моћно као струјни ток воде "
Одушевљен и узбуђен, видевши да дрвосеча схвата његову музику Бо му се захвали назвавши га сродном душом и пријатељем.
Ју Бо Ја је сматрао дрвосечу сродном душом и обећа му вратити се следеће године током празника јесење бербе. Али дрвосеча премину пре поновног сусрета и би сахрањен на месту где су се први пут срели. Он одржа мањи наступ испред гробнице свирајући исте мелодије, а затим почупа жице и разби свој инструмент о камен. Никада више није свирао.
Од тада је израз "онај ко познаје твоју музику" (知音) " постао израз за описивање сродне душе.
А мелодија „високе планине и струјање реке” музички комад који је наводно компоновао и одсвирао Ју Бо Ја, а одслушао и оценио дрвосеча, и даље је једнa од оних којe се најчешће изводе на музичким сценама Кине. Постоје многе варијанте ових двеју мелодија.
Уметност музичког инструмента гуичин је 2003. године УНЕСКО убројио као једно од ремек-дела Нематеријалне културне баштина Кине (усмено и нематеријално наслеђе човечанства)
1977 године је Наза ову мелодију као једно од дела земаљске баштине снимила на златној плочи Војаџера 1 и 2 који су послати у свемир.
О инструменту: https://www.youtube.com/watch?v=ngeYSMrbIbA