Biser do Bisera


     30.11.2013

Заједно 2007

Стани поред мене

Суочени са тужном неправдом

Заједно, наш глас
нек' у миру  позове на:

Окончање мучења,
Окончање убијања,
Заустављање прогона!

Некa cаосећање расте у нашим срцима

Заједно у миру, нашим гласом направимо разлику.

Свету је потребна Истина, Доброта, Трпељивост
Апел 
- детаљно ка теми
web stats

Шта је то чигонг - Кратка историја чигонга

Кратка историја чигонга

Др. Јанг Ђуеминг


05.07.2012

Познато је да кинеска вештина звана чигонг има историју која сеже више од 5.000 година уназад, мада данас постоје само неколико историјских докумената о томе.
Чигонг се може грубо поделити на четири периода. Мало се зна о првом периоду, који је почео када је "Ји Ђинг" (Књига промена) уведена, негде пре 1122 п.н.е, а продужен је до Хан династије, када су будизам и његове методе медитације увезени из Индије. 
Овај приток је донео чигонгу и праксу медитације у другом пери
оду, верској ери чигонга, која је трајала све до Лианг династије, када је откривено да чигонг може да се користи у борилачке сврхе.

Čigong

То је био почетак трећег периода, који је период борилачког чигонга. Многи различити борилачки стилови чигонга су створени на основу теорије и принципа будистичког и таоистичког чигонга. Овај период је трајао све до свргавања династије Ћинг 1911 год. Од тог тренутка кинески чигонг тренинг је помешан са чигонг праксом из Индије, Јапана, и многих других земаља.

Период пре Хан династије

Књига промена је вероватно била прва кинеска књига везана за Чи. Она је увела концепт три природних енергија или моћи (Сан Цаи): Тиан (рај), Ди (земља), и Рен (човек) Проучавање односа ове три природне силе био је први корак у развоју чигонга.

1766-1154 п.н.е (Шанг династија) је кинеска престоница била смештена у данашњи Ан Јанг у провинцији Хенан. Археолошка ископавања су на тамошњем терену званом Јин Шу открила више од 160.000 комада оклопа корњача и животињских костију на којима су били изрезани писани знаци. Ово писање, звано "Ћа гу Вен" (пророчанско писмо на костима) је био најранији доказ кинеског коришћења писане речи. Већина информација су били записи верске природе. Није било ни помена о акупунктури или другог медицинског знања, иако је забележено у Неи Џинг-у да су се већ током владавине Жутог цара (2690-2590 п.н.е) камене игле користиле за подешавање чи циркулације код људи.

Током Џоу династије (1122-934 п.н.е) Лао Це је поменуо одређене технике дисања у свом класику "Дао Де Чинг" (Тао Те Чинг) – класично таоистичко дело о врлинама.
Он је истакао да је начин за добијање здравља "концентрација на Чи ради достизања благости" Касније је у историјским записима ткз. "Ши Ђи" током периода Пролећа и Јесени и периода Зараћених држава (770-221 п.н.е) такође описано више метода комплетног тренинга дисањем.

Око 300 п.н.е. таоистички филозоф Џуанг Ци је у својој књизи «Нан Хуа Џинг» описао однос између здравља и дисања. У њему се наводи: " Старији људи треба да дишу усмеравајући (чи) право ка петама..." То није био једноставно опис фигуре, већ потврђује да су метод дисања ради циркулације чи-а користили неки таоисти тог времена. Током династије Ћин и Хан (221 п.н.е.- 220 н.е) постоје у литератури неколико медицинских референци о чигонгу, као што су "Нан Џинг" (класика о поремећајима) познатог лекара Биен Чуе-а који описује како помоћу дисања повећати чи циркулацију. "Ђин Куи Јао Луе" (Рецепти из Златне Коморе) по Џанг Џонг-Џингу разматрају коришћење дисања и акупунктуре ради одржавања доброг чи протока.

"Џоу Ји Тонг Ћи Цан" (компаративна студија из династије Џоу - Књига промена) од Веи Бо Јанга објашњава однос људских бића са снагом природе и чи-ем. До тог времена, скоро све чигонг публикација су написане од стране научника као што је Лао Це и Џуанг Ци, или лекара, као што су Биен Чуе и Веи Бо Јанг.
 

Развој од времена династије Хан до почетка Лианг династије
206 п.н.е - 502 н.е

Династија Хан је била мирна и славног је периода јер су многи цареви Хан династије били интелигентни и мудри. То је било време источне Хан династије која је увела будизам у Кину из Индије. Цар Хан-а је постао одани будиста; будизам се је убрзо проширио и постао веома популаран. Многе будистичке медитације и чигонг праксе, које су упражњавали у Индији већ хиљадама година, биле су апсорбоване у кинеској култури. У будистичким храмовима су се училе многе чигонг праксе, посебно мирна медитација Чан (Зен) која је обележила нову еру у кинеском чигонгу. Многе продубљене чигонг праксе и теорије које су развијене у Индији су пренете у Кину.
Ове праксе су држале обучавање унутар храма, не предајући их лаицима. Током прошлог(ХХ века) оне полако постају доступне за опште становништво.

Недуго након што je будизам уведeн у Кини, таоистa по имену Џанг Тао-Линг комбинује таоистичке традиционалне принципе са будизмом и ствara религију која се зове Дao Ђиао. Многи од метода медитације су комбинација принципа и метода тренинга оба извора. Нa Тибетy сe је развиo сопствени огранак будизма са сопственим системом обуке и методом постизања будинствa. Тибетански будисти су такође били позвани у Кину да проповедају. У то време, њихове праксе се такође апсорбују.

То је било време када је пракса традиционалног кинеског чигонга коначно имала прилику да упореди своје уметности са верским чигонг праксама углавном увезених из Индије. Док је научни и медицински чигонг био забринут за одржавање и унапређење здравља, ново увезени верски чигонг се односио на далеко више од тога. Савремени документи и чигонг стилови јасно показују да су верске праксе обучавале свој чи на много дубљем нивоу, делујући на многим унутрашњим функцијама тела, и настојали су добити контролу над својим телом, умом и духом са циљем да изађу из циклуса реинкарнације и постигну просветљење.

Зато што су чигонг праксе и медитација биле тајно преношене у оквиру манастира, традиционални научници и лекари су наставили истраживање чигонга. Током Јин династије у 3. веку нове ере, познати лекар по имену Хуа Туо користи акупунктуру за анестезију у хирургији. Таоиста Јун Чиан користи покрете животиња да створи Ву Чин Ши (спорт Пет животиња) који подучава људе како да повећају своју чи циркулацију кроз одређене покрете. Такође, у овом периоду лекар по имену Ге Хонг помиње у својој књизи Бао Пу Ци како користити ум да се води и повећа чи. Негде у периоду од 420 до 581 н.е Тао Хонг Јинг саставља "Јанг Шенг Јанг Минг Лу" (Записи неговања тела и продужавања живота) који су показали многе чигонг технике.
 

Развој од периода Лианг династије до краја Ћинг династије 502-1911 н.е

Током Лианг династије (502-557 н.е.) цар позива будистичког монаха по имену Да Мо (Бодидарма) који је некада био индијски принц, да проповеда будизам у Кину. Да Мо је био лозом 28. патријарх по реду након оригиналног Буде Сидарта Гаутаме ткз. Буде Шакјамунија, који је живео у Индији у 5 веку пре нове ере. Међутим, цару се није допала будистичка теорија Да Мо-а која се је заснивала на "унутрашњој култивацији" уместо да се једноставно раде добра дела и тиме се постигне просветљење, па се је Да Мо на крају повукао у Шаолин храму. Када је тамо стигао, видео је да су монаси били слаби и болесни од фокусирања само на психу, а не и на своја тела, тако да се је повукао далеко од њих како би размислио о проблему. Након девет година осамљивања је написао две класике: "Ји ђин Ђинг" (или Ји Шин Џанг - Класика промена мишића/тетива) и "Кси суи Ђинг" (или Ши Суи Џинг - класика чишћења сржи/мозга) Класика промена мишића/тетива је учила монахе како да стекну здравље и промене своја физичка тела од слабих до јаких. Класика чишћења сржи /мозга учила је монахе како да користе чи за чишћење коштане сржи и крви и јачање имуног система, као и како да повећају менталну енергију и достигну просветљење. Пошто је класика чишћења сржи/мозга била тежа за разумевање и праксу тренинг методе су предаване тајно на само мали низ ученика у свакој генерацији.

Након што су монаси вежбали мишиће/тетиве, открили су да не само да побољшавају своје здравље, већ су у великој мери такође повећали своју снагу. Монаси су често нападани од стране бандита, и тако су развили неке технике самоодбране. Када је овај чигонг тренинг интегрисан у њиховим облицима борилачких вештина техничка ефикасност вежби је повећана. Поред овог тренинга борилачког чигонга, Шаолин монаси су такође створили гонгфу (кунгфу) стил пет животиња који имитира начин борбе различитих животиња. Жовотиње које су имитиране су биле тигар, леопард, змај, змија, и ждрал.

Изван манастира, развој чигонга наставио се је током Суи и Танг династија (581-907 н.е) Чао Јуан-Фанг саставио је "Џу Бинг Јуан Хоу Лун" (Теза о пореклу и симптомима разних болести) која је права енциклопедија чигонг метода и износи 260 различитих начина повећања чи протока. Сун Си Миао је у "Чиен Ђин Фанг" (Хиљаду златних рецепата) описао метод који води чи, и описао је употребу Шест звукова. Будисти и таоисти су већ неко време користили Шест Звукови да регулишу чи у унутрашњим органима. Сун Си Миао је такође увео систем за масажу звану Лао Цеове технике 49 масажа. "Ваи Таи Ми Јао" (Екстра важна тајна) од Ванг Тао разматра употребу дисања и биљних терапија за поремећену чи циркулацију.

Током Сонг, Ђин, и Јуан династије (960-1368 н.е) "Шен Јанг Јуе" (Тајне храњења живота) од стране Џанг-Дао разматрају неколико чигонг пракси. "Ру Мен Ши Ши - конфучијанске тачке гледишта) од стране Џанг Џи Хе описује употребу чигонга да се излече спољне повреде као што су посекотине и уганућа. "Лан Ше Ми Цанг" (Тајна Библиотека Орхидејске собе) од Ли Гуо описује помоћ чигонгом и биљним препаратима код интерних обољења. "Ге Џи Лун Ју" (Даља теза комплетних студија) по Џу Ден-Кси-ју обезбедила је теоријско објашњење за употребу чигонга у лечењу болести.

Верује се да је током династије Сонг (960-1279 н.е) таоист Жанг Сан-Фенг створио Таичи Чуан, што значи "крајња велика песница" Таичи је следио другачији приступ употребе чигонга него ли оно како наглашава чигонг Шаолин школе. Док Шаолин гонгфу наглашава обуку чигонг вежби екстерног еликсира (Веи Дан) чигонг вежбе Таичи Чуана као и друге интерне вештине које су уследиле наглашавају обуку Неи Дана (унутрашњи еликсир)

1026 н.е. је доктор Ванг Веи Ји пројектовао и изградио чувену месинг фигуру акупунктуре. Пре тог времена многе публикације у којима се разматрала акупунктурна теорија, принципи и технике лечења не слажу се са другима, и многе акупунктурне тачке су остале нејасне. Када је доктор Ванг изградио своју фигуру човека од месинга он је такође написао књигу под називом "Илустрација акупунктуре и третмана моксом1 на месинг фигури човека" Он је објаснио однос између 12 органа и 12 чи меридијана, разјаснио је многе тачке забуне, и по први пут, систематски организовао теорију и принципе акупунктуре.

1034 н.е доктор Ванг користи акупунктуру да излечи цара Рен Џонга. Уз подршку цара, акупунктура је цветала. У циљу подстицања медицинског истраживања акупунктуре, цар је изградио и поклонио храм Биан Чуе-у, који је написао Нан Џинг која се сматра претком акупунктуре. Акупунктурна технологија је била толико развијена да је чак као услов за мир и народ Ђин на далеком северу Кине затражио месинг фигуру акупунктуре и друге технологије. Између 1102 до 1106 н.е доктор Ванг је сецирао лешеве заробљеника и додао више информација књизи Нан Џинг. Његов рад је у великој мери допринео унапређењу чигонга и кинеске медицине дајући јасну и систематску идеју о протоку чи-а у људском телу.

Касније, у јужној Сонг династији (1127-1279) генерал Јуе Феи је заслужан за стварање неколико интерних чигонг вежби и борилачких спортова. Каже се да је он створио чигонг вештину “Осам комада броката» да побољша здравље својих војника. Такође је познат као творац унутрашњег стила борилачких вештина Шинг Ји. Борилачка вештина „орлов стил“ такође тврди да је Јуе Феи креатор њиховог стила.

Од тада па све до краја династије Ћинг (1911 год.) основани су многи други чигонг стилови. Они познати укључују Гонг тигровог корака ( Ху Бу Гонг) Дванаест положаја- Ши Ер жуанг и Гонг просјака- Хуа Јиао Гонг. Такође су у том периоду објављени многи документи везани за чигонг као што су "Бао Шен Миао" (Важан тајни докуменат о заштити тела) по Цао Јуан-Баи, који описује покретне и непомичне чигонг праксе и Јанг Шен Фу Ју (Кратак увод у неговање тела) од Чен Ји Ру, о три блага тј. Џинг (есенција), Чи (унутрашња енергија) и Шен (дух).
Такође је „Свеукупни увод медицинских рецепата" од Ванг Фана  преглед и резиме претходно објављених материјала и "Неи Гонг Ту Шуо" (Илустрована објашњења Неи Гонга) од Ванг Џу-Јуана који приказује Дванаест комада броката а који објашњава идеју комбиновања оба чигонга, непокретног и покретног.

Крајем Минг династије (око 1640) је од стране Таијанг борилачких мајстора сачињен чигонг борилачких стилова – "гонг ватреног змаја" Верује се да је крајем династије Ћинг (1655-1911) од стране Донг Хаи Џуана створена позната унутрашња борилачка вештина стила Ба Гуа Џанг (или Ба Куа Чанг – длан осам триграма) Овај стил сада добија на популарности широм света. Током династије Ћинг су по први пут у Кини постале распрострањене тибетанска медитација и борилачке технике. Разлог је био охрабрење од стране манџурских царева и интерес за краљевску палату, као и осталих из друштва високог ранга.


Од краја династије Ћинг до данас

Пре 1911 године, кинеско друштво је веома конзервативно и старомодно. Иако Кина шири свој контакт са спољним светом за претходних сто година, спољни свет је имао мало утицаја изван приморских региона. Са обарањем Ћинг династије 1911 и оснивањем кинеске републике, народ је почео да се мења као никад пре. Тако и чигонг пракса улази у нову еру. Због лакше комуникације у савременом свету, западна култура данас има велики утицај на Оријенту. Многи кинези су отворенији и мењају своје традиционалне идеје, посебно на Тајвану и Хонг Конгу. Разни стилови чигонга се сада отворено подучавају и многи бивши тајни документи су објављени. Савремени методи комуникације су отворили чигонг за много ширу публику него икада, а људи сада имају могућност да студирају и разуму многе различите стилове. Поред тога, људи су сада у могућности да упореде кинески чигонг са сличним вештинама из других земаља као што су Индија, Јапан, Кореја, и Блиски Исток.

Верујем да ће се у блиској будућности чигонг сматрати најузбудљивијим и изазовним пољем истраживања. То је древна наука која само чека да буду истражена уз помоћ нових технологија која се сада развија готово експлозивном брзином. Све што можемо учинити да се убрза ово истраживање ће у великој мери помоћи човечанству да разуме и побољша себе.
 

Др. Јанг Ђуеминг је познат аутор и учитељ кинеских борилачких вештина и чигонга. Рођен на Тајвану, тренирао је и предавао Таичичуан, чигонг и кинеске борилачке вештине за преко четрдесет и пет година. Аутор је више од тридесет књига, а изабран је од стране часописа Инсиде Кунг Фу, као један од 10 људи који су "направили највећи утицај на борилачке вештине у последњих 100 година"  Живи у Северној Калифорнији.

Извор текста:  http://www.wakingtimes.com/2012/05/12/a-brief-history-of-qigong/

1 Терапија моксом је део традиционалне кинеске медицине. Често се мокса терапија помиње заједно са терапијом акупунктуре. Оба третмана имају много тога заједничког а потичу из исте традиције.

Мокса (енглески мугворт) Латински назив биљке је артемисиа вулгарис и односи се на биљку пелен. Листови биљке се увијају у облику штапића, или се пак ситне понекад и мељу у прах и тако користе на разне начине зависно од третнмана који се захтева. Терапија се врши тако што се запаљени штапић моксе држи изнад акупунктурне тачке која се жели стимулирати топлотним и лековитим дејством ове биљке. Ово је најпримењенији начин а постоје и други начини употребе. На тај начин се енергија и чи дотичне тачке стимулира и спроводи.

 

Tajvan 2000 god.Jutarnja vežba čigonga zvanog Falun Gong Rusija introdukcija vežbi Falun Gong na Crvenom trgu u Moskvi juna 2012 god.

          Вежбање чигонга званог Фалун Гонг на Тајвану 2000 год. и Москви 2012 године

 

Традиционална култура

Културолошке финесе које су окарактерисале Кину вековима

ТРАДИЦИОНАЛНА КИНЕСКА МЕДИЦИНА

НАЈУНЧИКОВИТИЈЕ ВЕЖБЕ ЗА ЗДРАВЉЕ У 20/21 ВЕКУ - ЧИГОНГ ЗВАН ФАЛУН ДАФА
¤ Једноставне вежбе које се могу радити у групи или индивидуално. Традиција преношена вековима с колена на колено ! ¤