Biser do Bisera


     30.11.2013

Заједно 2007

Стани поред мене

Суочени са тужном неправдом

Заједно, наш глас
нек' у миру  позове на:

Окончање мучења,
Окончање убијања,
Заустављање прогона!

Некa cаосећање расте у нашим срцима

Заједно у миру, нашим гласом направимо разлику.

Свету је потребна Истина, Доброта, Трпељивост
Апел 
- детаљно ка теми
web stats

Харфа која не свира

Харфа која не свира

 

Кинеска прича о црвеном змају и старом дрвету

08.01.2016
Давно у средини једног царства се налазила шума. Усред те шуме је расло огромно старо дрво. Једног дана када је цар био на пропутовању кроз своје царство стиже до шуме, угледа дрво и рече: "Какво дивно дрво!"
Заустави сву свиту, изађе из носиљке и праћен слугама приђе дрвету. Обиђе га три пута, застаде и рече: "Имам идеју. Желим да ми од овог дрвета направе харфу за палату"

Тако је много службеника већ истог дана почело са ископавањем дрвета, почевши од корена. Радећи интензивно наиђоше на црвеног змаја. Дубоко у тами он је већ миленијумима спавао испод корена дрвета. Оног тренутка када му на очи падоше сунчеви зраци, пробуди се и и као црвена бакља раширених крила шикну дуж стабла према круни  и одлете кa хоризонту.
У исто време загрме и дрво паде на земљу.

Најбоље царске занатлије за прављење инструмената пожурише да дрво ослободе лишћа и грана, и направише лепу харфу. Натоварише је на велика кола и праћенa уз свечану музику би пребачена у царску палату. Тамо je поставише на средини сале са престолом. Ударци гонга најављаху долазак цара са свитом. Он заузе своје место на престо и остали присутни седоше након њега.
На царев знак уђе један од најпознатијих свирача на харфи. Поклони се једанпут, двапут трипут и баци се ничице пред царем. Када је устао поносно оде до џиновског инструмента, ухвати жице и поче свирати.
Погрешно! Такво погрешно свирање харпе нико раније није чуо. Човеково лице побеле од страха. Првих пет минута је владала тишина међу публиком мислећи да се изводи модерна музика за коју још нису били спремни. Онда једна дворска дама прсну у смех, затим још једна. Публика поче да мумла. Свирач на харфи је крајичком ока посматрао цара чије лице је постајало све суморније и суморније. Коначно, више мртав него жив, он престаде да свира и ошамућен напусти дворану.
Други, не мање познати музичар на хaрфи виде како овај одлази и помисли: "Гле, ово је сада тренутак ког сам годинама чекао" Отишао је до цара, поклони се једанпут, двапут, трипут, приђе харфи стави прсте на жице и поче свирати.
Харфа је почела да крешти! Музичар није знао кoлико брзо да напусти одају.
Трећи свирач на харфи не успе да извуче ни један звук из ње.
Кад четври поче свирати поискакаше све жице са харфе.
Царевом стрпљењу беше крај. Он скочи и повика да је све завршено. Са царском пратњом иза себе крену ка излазу дворане. Стигавши до излаза окрену се и прошишта: "Носите даље харфу с мојих очију. Ставите је у најдубљи део подрума, не желим је никад више видети" Цар напусти дворану.

Пар носача беху позвани да помере харфу. Заједничким снагама успели су да је подигну и спиралним степеницама однесу до најудаљенијег места у подруму. Тамо је гурнуше у мрачан угао.
Од тог догађаја прође дуго време. Харфа беше заборављена и покривена дебелим слојем прашине. Да ју је неко видео тако у тами изгледало је као да је у дубоком сну, и снева времена када је била младо јако дрво, дубоко укорењено у тло земље, крунама раширеним к небу и птицама које су градиле гнезда на њеним гранама. Сањала је све преживљене олује и урагане. Све ратне године којих је била сведок и све године мира које је окусила. Сањала је сву децу која су се играла на трави поред дебла њеног стабла.

Протекоше многе године. Једног дана у рано јутро неко је лупао на капију главног улаза палатуе. Отвороше врата капије а на њима је стајао човек умотан од главе до пете у јарко црвену одору. "Чуо сам да овде постоји харфа на којој нико није могао свирати те бих да ја то пробам"
Сви дворани га одвраћаху од те идеје "Човече, јеси полудео. Цар не жели ни саму реч харфа да чује.. Одлази одавде!"
"Али ја желим да покушам"
"Ма то ће те коштати главе! Нећеш жив напустити палату! Веруј нам!"
Али ма шта да су говорили он се је држао своје: "И даље бих волео да пробам"
Ушао је у палату и чекао. На крају га изведоше пред цара. Он га саслуша и обруси: "Добро али то радиш на сопствену одговорност!"

Дакле, после толико времена је харфа извучена из угла и уз велике напоре преко спиралних степеница пребачена до врха дворца у собу с престолом. Обрисаше прашину с ње и наштимаше је.
Гонгови су најавили долазак цара са свитом.
Када сви седоше појави се странац, дубоко се поклони цару једанпут, двапут, трипут. Слика са www.harp.com
Онда приђе харфи обиђе је направивши девет кругова око ње, приђе јој, стави једну руку на дрво а другу на жице – као јахач који жели да смири свог коња.

Када се зачуше први акорди изгледало је као да цело царство уздржава дах. Онда је харпа почела да свира. Свирала је и свирала све што је толико година сањала у мраку. Певала је о целом свом животу.

И када су на крају престали звуци харфе цар упита: "Како је могуће да свима пре ваc није успело али вама јесте? Зашто?"
"Господине", рече човек, "сви они други су само покушавли да свирају своју музику, ја са друге стране, допустио сам харфи, да сама изабере своју музичку тему. И док сам свирао на њој ја нисам тај који је извлачио звуке из ње, веће је она то која је свирала на мени"

Презасут поклонима нестао је из царства. Нико га никада није поново срео ...

Текст преузет са странице, Кинески митови и саге



Традиционална култура

Културолошке финесе које су окарактерисале Кину вековима

ТРАДИЦИОНАЛНА КИНЕСКА МЕДИЦИНА

НАЈУНЧИКОВИТИЈЕ ВЕЖБЕ ЗА ЗДРАВЉЕ У 20/21 ВЕКУ - ЧИГОНГ ЗВАН ФАЛУН ДАФА
¤ Једноставне вежбе које се могу радити у групи или индивидуално. Традиција преношена вековима с колена на колено ! ¤