Приповетке древне Кине - мудрости древне Кине

Тврдоглавa стара ваза 

11.08.2014
У рају бејаше једном ваза која је служила као орнамент а у којој је Будисатва Авалокитешвара (кинески назив Гуан Јин) држала еликсир и гранчицу врбе. Ваза је била годинама са Будисатвом Авалокитешваром. Међутим, једног дана Бyдисатва Авалокитешвара одједном узе вазу и рече: "Вазо постала си прљава и не можеш остати на овом нивоу. Потребно је да пређеш на други ниво који је погодан за тебе" Ваза забринуто одговори: "Будисатва Авалокитешвара, нисам прљава! Чиста сам као и увек! Нисам прљава нити сам избледела!"

Будисатва Авалокитешвара јој одговори с осмехом: "Да, твој изглед сија као и увек, али твоје биће је постало горе. Ти не одговараш више стандардима овог нивоа" Ваза се поче правдати: "Будисатва Авалокитешвара, била сам толико дуго с вама. Можете ли направити изузетак у име заједнички проведеног времена?" Будисатва Авалокитешвара се поново осмехну и рече:
"Вазо размисли о својим речима и покушај упоредити се са временом пре хиљадама година. Да ли си мишљења да и даље одговараш мерама ове димензије? "Ваза је била ван себе и бранилa се. "Ако овде нисам више добродошла рађе ћу сићи доле у људски свет да пронађем човека који ће ценити моју вредност!" Рече, и скочи да би сишла у људски свет.

Једном када ваза стиже у људски свет, поново се је нашла у луксузном окружењу. Била је изузетно срећна својим новим домом. Када је погледала остале вазе око себе, схватила је да је изложена међу збирком античких ваза из разних кинеских династија. Поогледа се и помисли: "Ја сам небеска ваза. Ове вазе су обичне у поређењу самном!" У ствари, власник антикварнице се је бринуо о њој на изузетан начин. Сваки дан ју је полирао са посебним лосионом. Ваза је била веома задовољна оваквим третманом. Газди је хтела рећи: "Какав таленат за истинско благо! Мој избор да дођем овде је био прави погодак"

Једног дана у радњу уђе човек у похабаном оделу али га је власник дочекао изненађујуће љубазно. Чак је овог сиромашног човека почастио луксузним обедом. Ваза је била веома изненађена: "Зашто власник третира сиромашка као почасног госта" После вечере, власник узе вазу у руке. "Господине Џанг, ово је благо које сам недавно купио. Празник за очи! Ово је мој најдрагоценији предмет" Наставивши даље рече: "Да ме нисте спасили из воде, сигурно бих умро! Ја никада нећу бити у стању да вам узвратим све то, али желим вам дати ову драгоцену вазу као мали знак захвалности!" Онда му предаде вазу.

Изненађена и љута, ваза почео да мрзи власника продавнице. "Зар на крају крајева њему не представљам више од поклона за некога! Узто оваквом човеку!" Човек је заударао рибљим смрадом и ваза га је најрађе хтела задавити. Иако је похабан гост одбио поклон, власник продавнице је инсистирао да га он прихвати. Рибару рече: "Ако одбијете овај искрен поклон онда ћу на лицу места сломити ову драгоцену вазу!" Госту не остаде други избор него да прихвати поклон и опрости се од продавца.

У рукама новог власника ваза је путовала с њим неравним и лошим путем све док се коначно нису нашли испред бедног кућерка који је мирисао на рибе. Ваза није могао да верује да ће морати провести свој нови живот у трошној рибарској колиби. Чим човек уђе у кућу, повика: "Душо, донео сам вазу! Можеш је одмах напунити вином. Понећу је собом сутра у риболов!" Из кухиње се појави здепаста жена, зграби вазу и напусти кућу. Женине шаке су биле грубе и масне, ваза се је осећала веома непријатно. Након што је сипала вино у вазу, ваза се је осећала болно као да се гуши! На небу, она је служила за еликсир Будисатви Авалокитешвари а сада у људском свету је била напуњена јефтиним вином.

После неког времена ваза је била прекривена машћу и прљавштином. Такође је већ имала пукотине и огреботине. Током времена навикла се је на мирис јефтиног вина и видела је колико су људи на Земљи волели вино. Оних дана када није била испуњена вином, осетила је бол и чезнула за укусом јефтиног вина које је некада толико мрзела. Једног ветровитог дана рибар поново понесе вазу у риболов. Када је узео вазу у руке и хтео да потегне гутаљ вина подиже се велики талас који му изби вазу из руку. Ваза паде у море и изгуби вино. Дакле, она би принуђена да узме у се пуно морске воде.

Након дуго времена преметања по дну океана ваза помисли на Будисатву Авалокитешвару. Почела је да псује Будисатву Авалокитешвару и почела је мрзети. Када је почела мрзети Будисатву Авалокитешвару, наиђе оштар ветар и ваза се разби о стенама на обали. Део поклопца се је одломио и одпао и ваза се поче ломити на делове. Са сваким комадом који се одламао, мржња вазе према Будисaтви Авалокитешвари је била све већа. Она такође поче да све више мрзи власника продавнице и рибара. У ствари, она је мрзела све и свакога. Постепено, ваза би потпуно прекривена песком, тако да више није могла видети светлост дана и полако потону на дно окена. На крају се нађе тамо где је био мрак и тишина. Тамо је било тако тихо да се је имао утисак као да је врeме стало. Ваза је била љута али је била потпуно беспомоћна. Песак се је додатно нагомилавао на вази. Испочетка је био затрпан само њен отвор, онда цело тело. Ваза осетио тежину песка. Хтела је да се бори и ослободи себе, међутим била је потпуно предана океану.

Окружена потпуном тишином и покривена дебелим наслагама песка на дну океана ваза се поче сећати временa када је била поред Будисатве Авалокитешваре и слушала њено објашњавање заповести. Сетивши се добрих старих дана у рају, сетила се добродушности Будисатве Авалокитешваре, власника продавнице и рибара. Постепено је изгубила свој ум јер је одлучила да их псује и мрзи. Бојала се да изгуби разум, али је на крају изгубила способност размишљања и оно што је од ње остало је била сломљена обична ваза на дну блатњавог океана.

Извор чланка: www.clearharmony.de

Овај чланак на енглеском: http://www.clearharmony.net/articles/200412/23851.html