O кинеској историји

Од Ленгвеи(Lengwei)

Кина као нација има најдужу забележену историју света. Лиу Чиђи, познати историчар Танг династије је рекао: "Циљ историје је регистрација успеха, извештавање о грешкама, промовисање доброг и потискивање зла. Успеси и неуспеси једне династије су њена слава или њена срамота које остају записане хиљадама година (Ши Тонг "Преглед историје") Из овога се може видети неодложива потреба историчара за прецизним историјским записима.

Шангјанг древни кинески aкадемик       cлика са Википедије

Још у време Жутог Цара (Хуанг Ди-а) било је званичних историчара, Ју Сонг и Цанг Ђије су двојица од њих. Они су били одговорни за кинеске писмене знакове. Каже се да их је Цанг Ђије створио посматрањем природних објеката и имитирања њихових звукова. Након што је схватио на који се начин многи природни облици изражавају, он је створио идеограме.

"Историја је запис догађаја на непристрасан и истинит начин" (Шуо Вен Ђи Џи "Једноставно објашњење и анализа сложених карактера") Ове речи на једноставан начин описују захтеве од историчара чак и у древној Кини. Осим тога, постојала је одредба за посматрање и записивање историје, а то је да цар није смео да чита тренутну евиденцију династије.

Након што је Веи Женг, чиновник Танг династије умро а који је био познат по свом критиковању цара, цар Ли Шимин је рекао: "Људи користе бронзу за прављење огледала пред којима могу дотерати своју одећу. Са историјом као огледалом, може се видети успон и пад, као и просперитет и пад династије. Са појединцима као огледалом може се проценити шта си добро или лоше урадио. Након смрти Веи Женга, изгубио сам савршено огледало"

Из ових речи видимо да је Ли Шимин користио историју и речи других да увиди почињене грешке. У другој години Џен Гуан периода (представља кинески период када је владао Ли Шимин из Танг династије) Ли Шимин је именовао два царска историчара (Ки Ју Ланг) за бележење речи и дела цара. У десетој години периода Џен Гуан је за историчара именован Чу Суилианг и био је одговоран за бележење говора и понашање цара.

Књига Ши Гуан За Лу - један историјски рад, говори о Ли Шимин-у и Чу Суилианг-у (чији је отац био Чу Лианг, један од 18 научника из цареве Ли Шимин библиотеке)

Једног дана цар је желео да чита дневник о активностима и одмору вођеним о њему (Чи Ђу Џу) како би из својих грешака учио и променио их. Упитао је: "Може ли цар прочитати шта сте написали?"

Суилианг Чу је одговорио: "Чи Ћу Џу је иста као историја последњег цара. Записује све, добро или лоше. Никада нисам чуо за било ког цара да је хтео да је прочита"

Цар је рекао: "Направио сам грешку, сигурно сте је забележили" Чу му одговори: "То ми је дужност. Ја бележим свако ваше дело и реч"

Лију Ђи, који је имао дужност једног Мен Ши Ланг-а (одговорност за цареву добробит и проследовање његових наредби и упутства) је рекао: "Чак и ако наредите да Чу Џулианг нешто не забележи, то ће урадити народ у држави"

Цар je упитао Фанг Шуелинга (још једнoг чувеног научника и одговорно лице): "Зашто један цар не сме читати историју своје династије?"

Фанг одговори: "Историјске белешке садрже све што је било добро или лоше. Ако  би се историчари морали бојати да ће оно што су забележили разбеснети цара онда би можда желели да историјски запис представе другачије. Постоји закон који налаже да цар не сме читати забелешке актуелне династије. "

Ли Шимин је одговорио на то: "Али, моја намера је другачија него минулог цара. Ако се у записима ради о мојим успесима желим да се спомену. Моје грешке се наравно морају забележити али се јa ипак надам да ђете ми указати на грешке тако да убудуће обратим пажњу на дела и речи и не понављам такве грешке! "

Глинени војници у Маузолеју првог кинеског цара Ђин Шихуангди-ја  у провинцији Шанши слика са Википедије

Кинеска историја је целокупна јер су се многи историчари усудили да је запишу детаљно, чак и ако би били кажњавани или су изгубили своје животе због ње. Због овог закона, да цару није било дозвољено да чита евиденцију своје владавине могли су историчари да је забележе истинито. Зато сада можемо да читамо истините догађаје који знају врлине и промене антике, као и успон и пропадање различитих династија.


                                   

Извор текста: http://de.clearharmony.net/articles/201001/52208.html