Знамените личности древне Кине -цар Танг династије Таицонг

12.04.2012

После 300 година поделе и цепљења након слома династије Хан у 220. нове ере, Кина је поново уједињена под Суи династијом (581-618) Политичке и владине институције основане током овог кратког периода темељи су за раст и просперитет у наредној Танг династији. Обележена строгим и добронамерним правилима, успешних дипломатских односа, економске експанзије, као и културног цвата космополитског стила, кинеска Танг династија настала је као један од највећих царстава у средњовековном свету. Трговци, религиске вође, и изасланици из Индије, Персије, Арабије, Сирије, Кореје и Јапана врвели су улицама главног града Чанг'ан, и страни језици су били уобичајен део свакодневног живота.

Цар Таицонг је владао од 626–649 године правим именом се је звао Ли Шимин (Lǐ Shìmín (李世民) а био је други по реду цар кинеске Танг династије. Сматра се једним од оних царева који служе као пример за касније владајуће генерације. Доба његове владавине се назива Џенгуан што се преводи и као Златно доба или Права визија (Zhēnguān - кинески 貞觀 / 贞观 - Златно доба тј. Права визија) служило је каснијим генерацијама као обавезно штиво за све будуће царске принчеве. За време цара Таицонга је Кина била најјача, најпросперитетнија и најснажнија држава тог времена. Сам цар је реформисао заостали владајући систем, а своју власт није злоупотребљавао већ је спретно користио своје службенике за стварање стабилне и богате државе.
Испод неколико примера о начину владавине цара Таицонга-Tàizōng (太宗)

1. Цар Танг династије Таицонг наглашава попустљивост

У ери Џенгуан, прве године ране Танг династије (618-917) откривена је завера против цара у Чингџоу. Локалне власти ухапсише многе људе и затвор бејаше пун.
Цару Таицонгу беше ситуација неугодна и посла истражитеља Шу Реншија да ствар испита на лицу места.

Чим Шу стиже у затвор нареди управнику да се уклоне окови заробљеницима, да им се дa адекватна храна и објекат за купање. На крају своје пустоловине само још шачица затвореника бејаше кажњена за почињене злочине.

Сунг Фуџи, високи функционер при царском двору је испитивао Шу Реншија о резултату његовог рада мислећи да је Шу ослободио превише затвореника. Шу је бранио своје поступке:"Следећи царски налог о руковању кривичним предметима, одлуке би смо требали заснивати на попустљивости и самилости. Како сам могао да пресуђујем у складу са налозима виших функционера а још и казнио људе упркос њиховој невиности? Докле год сам доносио пресуду засновану на правди и моралним принципима, чак и ако сам увредио царску породицу и родбину, а они ме могу погубити за то, рекао бих да не жалим"

Цар Таицонг је желео да искористи сумњу Сун Фуџија па је послао још једног службеника да истражи начин руковања Шу Реншија. Сви докази су показали да су помиловани затвореници били заиста невини. Након читања извештаја цар Таицонг је био уверен да је још више могао веровати Шу Реншију.

2. Владање добродушношћу и моралним учењем је Џенгуан начинило врхунском ером у кинеској историји

Кинеска култура се заснива на принципима из конфуцијанизма, будизма, и таоизма. Ова веровања и учења су достигла врхунац за време Танг династије. Заједничко језгро принципа свих три школа је поправљање људског срца (морала, карактера) Ефекти ових начела на друштво превазилазе далеко оне од прописаних закона и реда.

Цар Таицонг је веровао у добродушност и попустљивост од стране власти, а био је отворен за различита мишљења. Под његовом владавином, закон је био једноставан и попустљив, али његова правила понашања су за службенике била тешка и јасна. Постигнућа династије Танг су непревазиђена у кинеској историји. У четвртој години Џенгуан ере, само двадесет девет криминалца је било осуђено. Било је тешко време, јер Кина је управо окончала крвави рат а народ и влада су се сусрели са економским тешкоћама. Упркос томе, друштво је било у добром стању, захваљујући царевом стављању нагласка на морално учење. Људи су научили да ограниче своје понашање у складу са овим принципима. Суочавани са природним непогодама, људи су се држали једни других и заједно их садвладавали. Наредних година народy се вратио  просперитет. Друштвени поредак се је поправио, људи су слободно напустали домове остављајући отворена врата а нашавши на улици нешто што не припада њима не би га се ни дотакли.
У каснијим годинама Џенгуан ере, ако би људи заборавили да понесу храну пошавши на пут, могли би да једу у кући једног странца. То је било време на које су им људи завидели и хиљадама година касније. Историчари зову владавину цара Таицонга: Време друштвеног модела Џенгуан.

3. Танг Таицонгове реформе екстремних кажњавања

Од самог почетка своје владавине цар Таицонг је посветио велики део свог труда на реформисање оштрих казни. Према историјској књизи династије Сонг и "Ци Џи Тонг Чиан": "Цар је наредио Џангсун Вуџију, шефу правосуђа као и другим функционерима да сарађују са aкaдeмицима и судијама како би се смањила строгост закона. Они су уклонили 50 врста злочина кажњавања "вешањем" Предложили су да се замени регуларна смртна казна са "сечењем десног палца“ али је цар и даље сматрао да је то сувише окрутно и рекао им: "Шкодљиво телесно кажњавање је застарело већ дуже време. За то би се требала наћи алтернатива" На крају је службеник Пеј Хонгкшиан предложио да се казна замени са казном тешког рада, 1500 км. далеко од куће за рок од три године. Цар је ово одобрио.

Касније цар утврди да је један званичник фалсификовао његову породичну лозу за лични профил. Он му је наредио да иступи и да призна. У прошлости ако би неко био пронађен да је учинио такву превару био би осуђен на смрт. Цар је био бесан и нареди да човек буде погубљен.

Даи Џоу приговара на то у свом извештају: "Према нашем новом закону тог човека треба послати у егзил" Цар није био задовољан: "Ако поштујем твој закон, изгубићу свој кредибилитет!" Даи Џоу је тврдио: "Ваш налог да се осуди човек је због вашег личног беса. Али, закон је основан за земљу да стекне поверење људи. Ваше величанство је увређено преваром, тако да сте наредили да човек буде убијен. Али ми знамо да то није у реду, посебно сада када је донет нови закон. Сви ми треба да поштујемо закон. Ја ово зовем "издржи малу љутњу, подржи велики принцип" Цар беше импресиониран и рече: "Шта морам да бринем о томе, сада када имам некога као што си ти да спроводи закон?"

Даи Џоу је био отворен и доследан у свом раду. Није га било страх супроставити се цару ради поштовања закона. Чак и цар га је слушао.
Дакле, у то време је неправда била веома ретка ствар.

Цар Таицонг је истакао попустљивост, а био је у стању да превазиђе своја лична осећања и поштује закон. Из ове перспективе, јасно је да је Таицонг био цар велике самилости.

(Прича из књиге династије Чинг "Књига социјалне хармоније" по Џоу Сирен-у)
 

Извор: http://en.minghui.org/html/articles/2012/4/8/132604.html#.T4QMlFGRG6o