Приповетке древне Кине - мудрости древне Кине

Прича о сиромаштву Лоушајија

23.08.2012

текст је преведен са немачког сајта
clearharmony.net - линк на крају текста

У веме када је Индија била под владавином краља Јусалоуа је у једном рибарском селу живео младић именом Лоушај. Уствари он је у свом пређашњем животу био монах који се је култивирао. Због своје похлепе, своје тврдоглавости и свог стремљења ка искоришћавању и користи и због његове зависти преварио је једног монаха који је већ био постигао култивацијски статус Архата¹ Због тога је био подвргнут бескрајној патњи. У овом животу је би рођен у рибарском насељу и донео је чак и мештанима несрећу.

У рибарском селу је живело на хиљаде сељака; живели су међусобно као породица. Али од дана када је Лоушајева мајка остала гравидна нису данима могли уловити ма иједну рибу и постали су сиромашни као просјаци. Током њеног деветомесечног гравидитета десиле су се разне несреће, било је седам велуких пожара а поред тога су од краља додељене и седам казне. Несрећни рибари су били немоћни. Након што су се међусобно посаветовали пало им је на ум да то мора бити неко међу њима ко својом несрећном судбином изазива потешкоће. Одлучили су да становнике села поделе на две групе са сваком од по 500 особа.

Након поделе су се Лоушајеви родитељи још увек налазили у једном паћеничком положају док се је друга група опоравила од тешкоћа. Након неколико подела остали су само Лоушајеви родитељи. Свима је било јасно да они са собом носе тешку судбину и тако су их отерали из села. 
Kaда га је мати напустила Лоушај је остао потпуно сам. Сваки дан је просио јело и живео је мученички.

Једног дана је буда Мина током прошења јела видео поред базена једне богате породице дете које седи и сакупља остатке пиринчаног зрна. Угледавши изгладнело дете у дроњцима приђе му буда Мина и упита га: “Дечко где ти живиш? Зар немаш родитеље?“

Дете одговори: ”Ja сaм бескућник. Родитељи су ми рекли, синко ти имаш велику карму која је донела несрећу нашем селу, чак је и нас срозала. Онда су ме напустили, бојим се да их никад више нећу видети”

Буда Мина га упита:”Желиш ли постати монах?”

“Поштовани монаше наравно да желим, aли ко ће још пожелети једног несрећног дечака као што сам ја? Да и не говоримо о томе да ја доносим несрећу”

“Ja те прихватам” рече му буда Мина. Дечак је био пресрећан и пратио је буду Мину. Oн га је као прво нахранио а затим окупао. Упути га је у учење Буде а затим је церемонијом посвећења Лоушај постао монах.

Чак је и под заштитом Буде Лоушај због своје карме осиромашио и морао је да непрестано проси храну.

Maда је постао монах чим би неко у његову зделу којом је просио храну сипао нешто мало овсене каше, то мало хране би одмах нестало. Пошто су даваоци видели да му је здела до врха пуна нису му више удељивали храну.

Поједини људи су говорили: ”Чудно када је дошао да запроси мало овсене каше она би одмах нестала чим би се нашла у здели. Затим нисмо имали више каше коју би му могли уделити“

Kaда је Лоушај постигао ниво Архата (¹) није више поседовао много похлепе и постао је задовољан. Јео је само мало, онолико колико му је тело захтевало.

Kaда је Лоушај био пред постизањем нирване то је буда Мина током медитације приметио и помислио је: “Moрам му дати потпуни оброк” Taко је буда Mина повео собом Лоушаја у град Шевеи како би просили храну. Ипак људи нису показивали поштовање. Буда Mина није видео друго решење већ му рече: ”Bрати се ти први натраг”

Чим је отишао буда Мина је добио штогод за јело. Онда је он послао јело по једном човеку али га је овај путем сам појео. Када се је буда Мина вратио Лоушају упитао га је: ”Jeси ли јео?”
“Поштовани монаху најлепша хвала јешћу штогод касније”

Буда Мина се је осећао нелагодно када је чуо шта овај каже. Приметио је да је подне већ прошло и упутио се дворцу краља Јусалуоа. Наравно овде је и Лоушај добио зделу хране пуну најфинијег јела aли је Лоушај реаговао повучено. Буда Мина му рече: ”Лоушај ја ћу држати зделу а ти можеш сести и почети с јелом. Чим спустим зделу јело ће нестати”
Koначно је Лоушај обедовао док је буда Мина чврсто држао зделу. 
Својим натприродним способностима је спречио да јело нестане тако да је Лоушај коначно штогод могао ставити у стомак.

Лоушај је на крају напустио овај свет без икаквих привржености због којих је целог живота морао патити. Он је исплатио своју карму и врати се натраг у миран и мудар свет.

Буда Мина је видео како је Лоушај своје напаћено тело напустио и какво му је то олакшање представљало. Више се није осећао нелагодно.

Драги читаоче не буди љубоморан и похлеп стварајући тиме карму себи. Радећи тако можете патити у наредном животу бивајући немоћан испросити чак и залогај хране. 

Напомена:(¹) Aрхат представља свето биће које је постигло плодоносни статус у будистичкој школи и које је отишло изван троструког света.
 

Преведено с немачког:
http://de.clearharmony.net/articles/200607/32593.html

Енглеска верзија:
http://www.clearharmony.net/articles/200607/34276.html