04.11.2012

Небески Мандат

Кинески назив - традиционало писмо ( 天命) 
                         поједностављено писмо ( 天命)

Карактер 天 – значи: небо, бог, време,  над главом, горе, дан

Карактер 命 – значи: ток, ред, поредак, заповест, налог, судбина

У династијским ерама Кине веровало се је да је цар био биран благословом Неба тј. бога. Он је легитимно представљао небеског сина тз. Тианци (天子) онолико времена док је владао земљом врлинама. Ако би се његова владавина променила онда је Hебески Mандат додељиван неком другом и он би био деградиран на титулу краља. Овај образац стицања и губитка Небеског Мандата је први пут коришћен од владара Џоу династије како би оправдали преузимање власти.

Преузимање моћи свих следeћих династија се је оправдавало тиме и називало се је Џентонг -正统 , праведни наследник.

Према званичном стандарду кинеске историје о династијамакинеска историја представља увек један понављајући образац династичких циклуса који се карактеришу следећим:

• Ступањем нове династије на власт;
   
• Кина доживљава период просперитета под новом династијом.
  Спроводе се  реформе и рађају се изуми. Економија и просперитет цвета;
   
• Цареви постају декадентни и исцрпљују државни трезор бесмисленим ратовима;
   
• Подбацивање усева, лоша жетва, глад, олује и поплаве пустоше Кину;
   
• Побуна народа и падање династије;
   
• Краћи или дужи период нестабилности - пауза до конфисковања моћи од нове династије.

У пракси се губитак Небеског Мандата објашњавао лошом жетвом, елементарним непогодама, глађу и сличним, као начин Неба да покаже да је време за другог цара. Томе онда следи побуна народа и свргавање династије.
Оснивач нове династије је тада добијао Небески Мандат и предавао га својим потомцима, који би га затим следбено изгубили.

Небески Мандат је често коришћен од стране узурпатора да би оправдали свој потез државног удара.
 

Превод је са Википедије