Древна прича о култивацији: Видети Буду

06.07.2014.

Предводник групе узврати: "Ако заиста желимо да идемо видети Буду морамо наћи некога ко види и може да нас води. Урадимо то овако, потрудимо се да молимо за новац и свако од нас прикупи по један златник. Кад прикупимо 500 златника, можемо запослити некога да нас води да видимо Буду"

Тако они одоше у разнa места да просе новац. Након дужег времена и бројних мука прикупише 500 златника и нађоше водича. Водич их поведе а слепци се постројише стајавши један иза другог држећи се за одећу оног испред себе. Формирали су дугу, цик-цак линију која је изгледала врло импресивно.
Онда су кренули за Сравасти где је Буда живео. Током путовања преживљавали су и издржали свакојаке врсте напора и потешкоћа, али су осећали како су се њихова срца све више и више испуњавала светлошћу а путовање постаде мање и мање болно. Међутим како су се приближавали Магаде (историјско место древне Индије у јужној Азији, једно од 16 "великих краљевства") морали су да прелазе преко планина и мочвара. Водич примети да ће даље путовање бити веома тешко и нађе изговор да напусти слепце.
Чекали су га и чекали али он се не врати као што је био обећао. Били су веома уплашени: "Сви наши напори су завршили узалуд. Тај нитков нам је узео новац и оставио нас. Шта да радимо?"
Сви су били смртно уплашени али главни од њих чу испред, звук воде. Знао је да ту мора бити мочвара и да ће бити потребно прећи преко ње. Остале замоли да држећи се за руке ходају у том правцу. Док су ходали напред по осећају неко поче гневно да виче:
"Ви звери, јесте ли слепи? Погазили сте све нове усеве које сам посадио и све је сад уништено!"
"Авај! Жао нам је због тога. Ми смо сви слепи. Да смо били у стању да видимо сигурно не би направили такву грешку. Молимо вас господине иматајте добродушност и покажите нам пут ка Сравасти! Губитак ћемо вам надокнадити касније јер нам је преварант узео паре. Касније ћемо одржати своје обећање!"

Земљопоседник је помислио како су ови слепи људи заиста јадни уздахнувши рече им: "Заборавите мој губитак! Пођите са мном. Наћи ћу некога да вас одведе до Сравасте"
Слепци бејаху пресрећни и нису се могли довољно захвалити "Срећом, упознасмо изузетно љубазну особу!"
Земљопоседник нађе некога да их доведе до Сравасте. Били су веома срећни да су стигли. Али монах у храму им рече: "Стигли сте прекасно. Буда је отишао дo Магаде"
Били су веома разочарани али нађоше пут назад ка Магади. Много тога су претрпели на путу, али су и у Магаду стигли да би открили да се је Буда вратио назад у Сравасти. Иако су били исцрпљени чврсто су веровали да ће на крају бити у стању да виде Буду, те поново кренуше ка Сравасти. Били су одлучни да се не зауставе све док не стану пред Будом.
Нажалост опет им се није посрећило да виде Буду у Сравасти.
"Буда је поново отишао у Магаде" биле су речи добродушног игумана када су стигли тамо. Слепи људи су поново морали да се крену назад у Магаде, већ по други пут.
Након што су путовали седам пута међу два града Буда је видео да су њихова срца достигла стандард доброчинства па их је сачекао у свом пребивалишту у Сравасти.
Интензивна светлост саосећајности којом је Буда одсијаво дотаче очи слепих. Коначно су могли видети Буду за ким су тако чезнули.
Њих 500 клекнуше одајући поштовање Буди и изражавајући своју захвалност.
"Буда ви нудите спасење свима који пате. Молимо вас подарите нам вид, да угледамо светло дана и видимо Вас који сија небеском светлошћу!"
Видевши да су тако искрени Буда им рече: "Врло сте побожни, превалили сте дуг и напоран пут непоколебљивом одлучношћу. Подарићу вам вид" Ових 500 слепих људи су одмах су могли да прогледају. Клекнуше на земљу и захвално рекоше: "Хвала Вам Буда за вашу саосећајност! Хвала Вам Буда за вашу безграничну врлину! Молимо Вас да нас прихватите као будистичке ученике. Желимо да Вас пратимо и следимо вас током бројних животних циклуса који следе!"
"У реду, моји ученици!" одговори им Буда.

Постали су ученици Буде и били су врло мaрљиви у својој култивацији. На крају, сви су достигли статус Архата.**
 

Ти слепи људи су живели у потпуном мраку али њихова срца су била испуњена огромном светлошћу. Њихова чежња за Будиним законом је сијала као злато. Током њиховог путовања када су тражили Буду нису се колебали и вера им је остала чврста без обзира на то на колико невоља и тешкоћа су наишли.
Поједини тврде: "Не верујемо у култивацију. Тек кад видимо повероваћемо у то" Такви људи никада неће бити у стању да виде истину, јер ако прво срцем не могу видети истину, како ће моћи за то употребити очи? 
Поједини не разумеју култиваторе који верују Будином закону. Они мисле да су култиватори неразумни, јер култиватори не придају значаја материјалним користима које се приказују право пред њиховим очима. То је тачно. У том смислу један култиватор се заиста понаша као слепац који не види лепe призоре пред својим очима.
Неки људи мисле култивације је веома мистериозна и да није нешто за просечног човека .
У ствари, култивација није нешто превише мистичнo. Потребно је само да ce има чисто срце да би се успело у култивацији.

*Град Ваишали (Vaishali) је био један од омиљених пребивалишта земаљског Буде. Име је добио по краљу Вишал, великог хинду вође током ере Рамајана, древног Хинду епа.
** Архат, просветљено биће са Истинским достигнућем у Буда школи и онај који је превазишао Три домена.
– Истинско достигнуће, достигнути ниво у Буда школи тј. степен Архата, Бодисатве, Татагате итд.
 

Преведено са: http://en.minghui.org/html/articles/2010/2/5/114434.html

Повезани чланци:
Најважније је какво је срце