Разматрања о музици у разним кинеcким друштвеним периодима

 Музика - цветањe врлина
Од Џи Џен  

Преведено са:de.clearharmony.net - линк ка сајту на крају текста

18.01.2013.
"Лиџи 礼记 - књига обреда" је конфучијанистичка књига написана у време Хан династије. У тој књизи се каже: "Врлина је мера (човекове) природе а музика је процват врлина" Стога можемо рећи да су древни људи истицали да је ефекат музике усмерен на срце. Они су користили музику да подстичу "Ли" (лично понашање и ритуали) и употребљавали су музику да би исправним одржавали друштвени поредак. Често је музика била интегрисана у настави моралних стандарда.

Конфучије је такође придавао пажњу моралном значају музике. Он је рекао: "Музика је најбољи начин да се спроведу промене у традицијама и обичајима народа. Усклађивање Ли (личног понашања) је најбољи начин да се сачува друштвени поредак" Сматрао је да се унутрашњи смисао и уметничка форма музике огледа у доброти и лепоти. Популарност музике је разлог зашто се она може применити као упутство и помоћ људима. Одјек њених ритмова додирује људско срце и тај звук одјекује у њему. Музика је блиско повезана са Ли. Музика је одраз врлине, а Ли регулишу понашање људи.
У традиционалној кинеској култури музика и Ли су стопљени како би формирали комплетан и интегрисан систем. Овај систем повезује Небо и Земљу у складу са јин-јанг начелима, са дубоким значењем регулисања све што је у људском друштву. Сходно томе људи се окрећу љубазношћу и искрености што води ка дугорочном социјалном стабилитету.

Постоје многи облици и нивои музике. Само они звуци који одјекују у складу са Тао-м, могу се сматрати музиком. Ако инфериорна музика искључује природне законе дозвољавајући разузданост људске природе или жељa, то ће довести до дегенерације појединаца или уништења једног народа. С друге стране звуци који резонирају са високим нивоима одговарају небеским законима. Када људи слушају ту музику њихов дух је уздигнут и негован, што доводи до врлина.

Током династије Пролећа и Jесени ( 春秋 -Ченћиу, током периода Лу од 722 до 481 п.н.е) цар је питао: "Каква је разлика између древне и савремене музике? Зишија одговори: "У древној музици су преношени звуци старих мудраца и племенитих мушкараца, као што су ''Шиенци" из времена цара Хуангдија, ''Даџанг'' из времена цара Јао-а, ''Шао'' из времена цара Шун, "Шиа" из времена цара Ју и тако даље. Ови ритмови су равномерни и свечани и укључују дубоко значење. Ако такву музику чује један племић он може схватити унутрашњи смисао такве музике да обожавање Неба исказује врлину. Он ће размишљати о томе како да се уздигне, да се усклади са другима, да поведе земљу у бољем правцу, и допринесе светском миру.

Насупрот томе, савремена музика је осиона, јер јој је ритам хаотичан и површан, испуњен разним материјалним жељама.То доводи људе до декадентности или арогантности без да би поседовали унутрашњи смисао. Већина музике која долази из тог правца је од заслепљених, необузданих, склоним владавини и популарности. Она је усмерена против врлина и не може се сматрати музиком"

Морални значај који је уграђен у музици превазилази музику далеко. Такође је битна компонента културног друштва. Музички стил одражава његову еру и његове моралне или степен политичке отворености. На пример, музика древних мудраца је истицала Тао наглашавала лични и друштвени просперитет. Својом мирном природом је усклађивала појединце као и друштво.

Садржај и унутрашњи смисао музике су најважнији. Слично томе, врлина музичара је важнија од његове способности. На пример Шикуанг, који је живео у династији Пролеће и Јесени, имао је не само велике музичке способности већ и висок ниво врлине. Музика којa је компонована од њега, а у данашње време у извођењу Јангчун и Баичије, представљала је спокојну и узвишену природу његове племените личности. Многи цареви и високи функционери су га позивали да наступа. Кад год је наступао био је обучен формално и свечано, пригодно са Ли (лично понашање и ритуали) Онда је свирао са искреношћу постижући хармонију између ума и тела, између Неба и Земље. Људи који су слушали његову музику били су уроњени у доброту и њихова свест је бивала узвишенија.

Добра музика додирује дух и на ликовном плану. Помоћу праве парадигме може се стећи бољи и дубљи увид о животу и универзуму. На овај начин се може приближити небеском путу. Дакле може се рећи: права уметност има своје порекло у божанској култури.

У данашње време перформанс Шен Јун показује свету, лепу и добродушну уметност продубљене кинеске културе. Кроз њу људи могу видети историју, живот и униврзум и тако боље разумети свемир. Уметношћу додирују срца гледалаца без обзира да ли су они са Истока или Запада и освајају огромно дивљење. Данас, у овом критичном периоду, након што су сазнали истину више људи прати пут ''истине, саосећања, трпељивости" и тиме подржавају исправност и добродушност.

Преведено с немачког: http://de.clearharmony.net/articles/200806/43930.html
Енглеска верзија: http://www.clearharmony.net/articles/200806/44922.html

Повзани чланци:

Специфичност кинеске музике

Од музике до медицине - о чудесним, лековитим ефектима виртуозне музике

Легенда о музици и пријатељству

Музичке фигуре Источне Хан династије