Склапање брака у Кини - ритуал и обичаји
Део I

31.05.2013

Вековима је Европа гледала на кинеску културу као на непознату, затворену и повучену унутар својих граница, окрућену ритуалима и обичајима. Ове вредности кинеза у опхођењу са ритуалима одржале су миленијумима драгоцено културно благо и учење о човеку и природи. Озбиљност очување старих ритуала показује поступак тадашњег склапања брака.

Брак у античкој Кини се састојao од 6 елемената:
Први елемент је нацаи и значи "прихватити поклон" Када је младић изабрао девојку за себе, он мора да се обрати проводаџији (обично је то женска особа) која ће породици његове изабранице однети поклон од његове породице. Ако породица ово прихвати следећи корак је:
Венгмин - Проводаџија добија од обе породице имена и тачне датуме рођења написане на парчету папира и с тим одлази у манастир или храм како би се протумачила даља судбина брака. Ако се предвиђања слажу за обоје следи трећи корак:
Наџи - То је такође врста пророчанства, која је слична оном при другом кораку.
У следећем кораку ткз: Наџенг (одобравање) породица девојке поставља неке услове породици младожење. Младожењина породица онда шаље свадбене поклоне, разну врсту хране, колачe неке верске предмете итд. Потребне ствари се довозе у кућу девојчине породице.

Ако су обе породице задовољне и девојчина породица сугласна са свим то се сматра већ као вереништво а самим тим и као најзначајнији део свадбених припрема. Ово вереништво важи као неопозиво.

Чингчи, пети обредни корак је дефинисање датума венчања, који ће се одредити од стране двеју породица по кинеском лунарном календару.

Избор повољног датумa венчања:

Повољни дани су предмет тумачења читача судбине који врше анализу на основу нечијег датума рођења (дан и сат), након консултацијe кинеског алманаха. Алманаси садрже предвиђања за целу годину а продају се на почетку Лунарне нове године од стране уличних продавца као и у књижарама. Ове књиге су повез дебљине око два инча са обиљем информација о кинеском веровању. Каже се да су оне најстарије познате публикације које су континуирано објављиване. Различите верзије су објављене на Тајвану, Хонг Конгу и Кини, али нажалост енглеска и друге верзија нису доступне.

У кинеској заједници се сматра лоша формалност ако појединац консултује алманах и врши самоконтролну анализу. За то се консултује гатара или фенг шуи [стручњак за геомантију] Они обично могу да пруже информације хороскопа пре објављивања алманаха.

15 дневни период од средине до краја седмог лунарног месеца се сматра неповољним, јер је то време празника гладних духова када се врата пакла отварају и духови изгубљених душа могу да путују земљом. Они не треба да буду позвани на венчање!                                                                                                                                                           

Завршни корак је најсложенији, односно само венчање.
До сада се двоје младих још нису лично упознали. Девојка није смела да види младожењу пре венчања. На сам дан венчања обе породице припремају церемонију венчања. За одећу се одређује црвена боја за младу и младожењу. У Кини је бела боја, боја жалости. Због тога, кинеске жене обично на свом венчању не носе белу венчаницу. Црвена боја представља у Кини не само срећу, већ такође разгања зле духове. Када млада са велом преко главе напушта родитељску кућу сме и дозвољено јој је да плаче како би показала да се не жели одвојити од своје породице. Званична церемонија венчања почиње када млада стигне код породице младожење.

Дупла срећа: Свака половина симбола је стандардни знак за срећу. Изговара се као “ши” на мандаринском (висок ниво првог тона) Дакле, два "ши" идиома заједно представља жељу да младенце заједно прати срећа. Идиом дупле среће се на мандаринском изговара “шуанг ши” и специјалан је кинески знак који се користи само за брачну церемонију и жељу за брачну срећу. Овај идиом се не користи у регуларном кинеском писму или штампи. (Извор: Крис Јохим, Упоредна истраживања религије програм државног универзитета Сан Хозе)

О браку - Део I

Следити предодређене односе и узвисити морал

У стара времена се је веровало да је брак између двоје људи предодређен. Постоји кинеска пословица која каже: "Потребно је 100 инкарнација пре него што двоје људи седне у истом чамцу, потребно је 1000 реинкарнација пре него што две особе могу поделити исти јастук." То показује колико је значајна предодређена судбинска веза између мушкарца и жене. У великом људском свету двоје људи који се испочетка довољно не познају срећу се због своје унапред предодређене судбинске везе.

Господин Ли Хонгџи је на свом предавању Фалун Буда Фа (предавање у САД) рекао:
" У предходним животима је једна особа другој учинила корисну ствар, а та особа није могла да јој отплати - можда је била функционер ниског статуса или је била веома сиромашна у том животу. Од те услуге је имала велику корист тако да она безусловно жели то отплатити. Онда то може резултирати у предодређен однос између мужа и жене. Може бити да је у претходном животу једна особа волела другу, или су обоје волели једно другог али нису имали предодређену везу и нису могли да заснују породицу: то може произвести да у следећем животу буду муж и жена "

Најједноставнији тумачење љубави је "љубав између мушкарца и жене" На овај начин тумачена реч "љубав" је савремени поглед на исту. Данас људско друштво изнурује реч "личност" и представља "его" као највиши приоритет у свакој прилици, што би требало да представља концепт за: волети друге и потребу бити вољен. То је начин на који се је схватање “љубави” развило.
У давна времена, комплетна правила етике и високог морала представљала су границе осећања између мушкарца и жене. Такозвана "љубав" је заснивана на браку. Сва "љубав" и "осећање" изван брака су била забрањена и сматрана неадекватним. На тај начин, љубав је била стабилна, рационална и уредна, а такође је била призната и хваљена од стране читавог друштва и власти. Свака "љубав" и "љубавна осећања" без брака била су забрањена и сматрана су непристојним.

Брак је велика обавеза у животу а не детињаста игрa. "Шест обреда" (захтев са пратећим поклоном; питања о имену младе и прихватање пророчанства, молба за одређивање датума венчања, протокол који следи сусрет младожење са девојком одлазећи невести у њен дом и пратња ка кући младожење) успостављени су у династији Џоу и они су постали ритуал венчања, обичај који људи следе већ хиљадама година. Древни људи су одавали почаст светим бићима поштовали угледне људе који су следили вољу неба и држали се пијетета према родитељима. Због тога су током церемоније венчања младожења и млада одавали почаст небу и земљи и исказивали поштовање према родитељима како би њихов брак био признат.

Преведено са : http://de.clearharmony.net/articles/200509/26631.html

Овај чланак на енглеском: http://www.clearharmony.net/articles/200509/28811.html

Склапање брака у Кини - ритуал и обичаји  Део II