Симболичка значења у кинеској традицији
Симболичка значења у кинеској традицији
26.10.2015
Симболичко значење је играло значајну улогу у животу древних Кинеза.
Сама природа писаног и говорног језика је допринела богатом вокабулару симболизма.
Велики број хомонима у кинеском језику значи да се речи са различитим значењима повезују једни са другима због сличности звука током изговора. Осим језичких симбола, постоје и симболи који потичу из древних космичких и митских веровања.
Симболичка значења чине суштински дeо култура и лако су разумљива кинеском народу. Кинези имају симболичка значења животиња, цвећа као и облика и структура ствари и космичких тела.
Симболика цвећа
ХРИЗАНТЕМА
Хризантема, кинески џи хуа [jú huā] - 菊花 је симбол јесени и цвет деветог месеца. Један је од четири племенита цвета у кинеској традицији.Симбол је дуговечности, племенитости и издржљивости, као и симбол јесени и пријатељства. Веома је омиљена у народу, тема је у многим древним књижевним поезијама и уметничких израза песника, чест је мотив сликара, калиграфа и као орнамент на украсним лакираним предметима.
Гајење биљке хризантемe помиње и сам кинески филозоф и учитељ Конфучије око 500 п.н.е.
Верује се да је биљка У Кини позната још од 1 века п.н.е. као лек. Помиње се у то време у класичноj књизи кинеске биљне медицине, Шен Нонг Бен Цао Јинг - Compendium of Materia Medica. Ово је најстарија светска збирка списа о пољопривреди и лековитом биљу. Име носи према имену легендарног цара Шен Нонга. Шен Нонг буквално значи "божански сељак", сматра се да је живео пре око 5000 година и радио, између осталог као наставник пољопривреде и природне медицине. Он се такође сматра једним од "очева" кинеске културе. Његово знање је преношено усмено кроз многе генерације а као Шен Нонг Бен Цао Јинг записано вероватно у периоду између 200-300 н.е. и први пут сажето у писаној форми. Иако оригинална књига више није доступна, постоје њене копије.
У још увек цењеној књизи су описане 365 медицинске супстанце, укључујући и опис многих лековитих биља, и њихово коришћење при укупно 170 различитих болести.
Хризантема се наводи под именом Chrysanthemum indicum, а чај од ње се прописује за лечење блокада изазваних влажним временским утицајима, као нпр. за растерећење главобоља и вртоглавица, које су изазване неповољним ветром (ово је један од термина који се користе при диференцијацији болести према Традиционалној Кинеској медицини енглески: Тradicional Chinese Medicine-ТCМ)
Поред тога хризантема доприноси јин квалитету крви (према ТЦМ-у је енергија крви јин природе), и једном када се енергија крви умири а јетрена енергија уравнотежи биће и болести ока излечене.
У 4. веку биљку су из Кине у Јапан пренели будистички монаси и почела се је тамо гајити у здравствене сврхе.
У Европу је увежена у 17 и 18 веку и постала позната под називом Chrysanthemum indicum.
Узгред: Хризантема је национални цвет Јапана. 9 дан 9-ог месеца је посвећен овом цвету и назива се "дан хризантема" У Јапану хризантема има посебан статус. То је симбол "Тено" (цара). Његов престо се такође назива хризантема престо а највећа јапанска награда је Орден Хризантеме.
Жуте хризантеме су у Јапану симбол сунца и светлости (бесмртности)
У Кини, Кореји, Јапану листови хризантема се служе и као салата.
Током династије Хан (206 п.н.е - 220н.е.) пило се је вино од хризантема поготово 9-ог дана 9-ог лунарног месеца како би ce продужиo живот.
У данашње време Кинези настављају традицију употребе чаја од латица хризантема како би квалитетно побољшали здравље. Помаже смањењу притиска, регулише срчане функције, уклања ћелије рака, проширyје коронарне артерије и спречава бактеријску контаминацију.
Дугогодишња употреба чаја може помоћи ка подизању нивоа калцијума што је посебно повољно за старије и осoбе средњег доба, смањује холестерол и превентивно делује на коњуктивитис.
Употреба без стручног савета и знања може изазвати дијареју, повраћање и друге симптоме.