Порекло (постанак) кинеског храма

05. 12. 2015

Будистички храмови се сматрају места тишине и медитације. Наиме кинеска реч за храм "миао" нема сакрално-верскo порекло, већ је изведена из речи за лице "мао"
На тим местима монах или монахиња повлачи се у себе и излажу се суочавању сопственој оригиналној личности.

Живот будистичког монаха и монахиње је аскетски као и код хришћанског заређивања. Живот су потпуно посвећивали једином циљу - духовном животу, одричући се световног преимућства.

Првобитно је то била само кућица у којој су обитавали лутајући монаси који су преживљавали прошњом током кишне сезоне. Тек касније је то постало место сталног боравка и смештаја.
До тада су колибе биле грађене само у кишној сезони а на крају сезоне су рушене.

Храм Баима 白马寺 (Храм Белог коња) у Луојангу, у провинцији Хенан је био први будистички храм у Кини. О пореклу храма постоји легенда:

У години 64 н.е. је цар Мингди Источне Хан династије (25-220 н.е.) уснуо златног човека високог 16 чи-а (чи је јединица за дужину која одговара 1/3 метра) Глава и врат човека су зрачиле. Следећег јутра се је посаветовао са својим министрима у вези сна. Министар именом Фу Ји је одговорио да на Западу постоји Буда. Његово Краљевско Височанство је управо сањало овог Буду. Тада цар посла Цаи Јина, Ћин Јинга и друге, укупно више од десет људи у Тианџу (садашња Индија) да донесу будистичке списе.

Када су Цаи Јин, Ћин Јинг и други стигли на територији Dayuezhi (садашњег Авганистана) састали су се са високо образованим индијским монасима Касјапаматанге  и Ахармараниа, који су тамо мисионарили. Тако су се 67 н. е. Цаи Ћин и остали посланици вратили натраг у Луојанагу са монасима и бројним сутрама транспортованим на белом коњу као и белим филцем са портретом Буде Шакјамунија, оснивача будизма.

Мингди, цар Хан династије је лично изашао да их поздрави а индијске монахе је сместио у храму Хонглу у коме је примао стране дипломатске представнике. Додатно је специјално изградио храм за оба индијска монаха.