Прича о култивацији из древних времена: Ниједно погрешно поступање није маленкост
Прича о култивацији из древних времена: Ниједно погрешно поступање није маленкост
Преузето са веб странице Мингхуи.орг
Објављено 29-08-2019.
Аутор: Zhen Yan
16. 11. 2022.
Једном давно је живео човек који је своју веру практиковао живећи у шуми. Чистог и доброг срца био је врло вредан дан за даном би седео испод дрвета и читао Свето писмо, следио заповести и медитирао у тиховању. Међутим, неко време је често дремао током медитације. Једног дана након што је завршио медитацију у полусну устао је и ходао около.
Убрзо се испред њега нашло језерце испуњено лотосовим цвећем. Цвеће се њихало на поветарцу распрострањујући лепоту и елеганцију. С радошћу у срцу практиканту је на памет пала мисао: Како би било да узмем један цвет и кад се вратим поставим га испред статуе Буде? Мирис ће ми помоћи да постигнем мир током медитације и осећао бих се као да сам на небу. Полако се сагнувши, убра лепи цвет држећи га испред груди. Кад му је срећа испунила срце, спремао се да оде, када чу један смирени и величанствени глас: „Ти си практикант. Како си могао тек тако да украдеш мој цвет?“ Обазре се и не видећи никога око себе, практикант је био
збуњен. „Могу ли да питам ко си ти? Зашто кажеш да је цвет твој? “ - упути он питање у празан простор. Мирно и свечано, глас је одговорио: „Ја сам богиња лотоса. Лично сам сво цвеће у овом рибњаку узгајала и неговала. Када се похлепа појавила у твом уму ниси је успео обуздати како то приличи практиканту. Уместо тога, препустио си се својој похлепи и украо. Приде томе чак ниси имао ни осећај кривице. Како објашњаваш ово?“ Практикант зажали и би свестан своје грешке. Иако је осећао да је то безначајна грешка, ипак се извинио у правцу празног простора, „Ваше Величанство, молим вас опростите мој грех. Од сада, никада нећу узимати ништа што ми не припада“
Док се извињавао неки непознати човек је пришао рибњаку мрмљајући: „Ау погледај лепог ли цвећа! Ако га узмем и продам, стећи ћу богатство и вратити све губитке начињене коцкањем!“ Скачући по рибњаку човек побра сво цвеће. Његова грубост оставила је за собом велики неред. Затим је отишао.
Запањен оним што је видео, практикант је био збуњен јер богиња није интервенисала. Као да је била несвесна онога што се управо догодило. Чак и након што се човек изгубио из вида и даље је владала потпуна тишина.
Практикант је збуњено питао: „Ваше величанство, узео сам један цвет, а ви сте ме строго укорили. Тај човек вам је покупио сво цвеће и оскрнавио језерце. Али ви нисте рекли ни реч. Могу ли питати зашто?" Рекавши то практикант није могао да се контролише, срце му испуни незадовољство. Из празног простора зачу се сажаљив глас богиње: „На чисто белој тканини јасно се види и најситнија мрља. Међутим након чишћења уз огромне напоре, може се вратити њена чистоћа. За прљаву крпу, огромна прљавштина уништила је њен квалитет и оскрнавила природу тканине. Стога више није вредно труда“
Преузето са веб странице Мингхуи.орг
Објављено 29-08-2019.
Аутор: Zhen Yan
16. 11. 2022.
Једном давно је живео човек који је своју веру практиковао живећи у шуми. Чистог и доброг срца био је врло вредан дан за даном би седео испод дрвета и читао Свето писмо, следио заповести и медитирао у тиховању. Међутим, неко време је често дремао током медитације. Једног дана након што је завршио медитацију у полусну устао је и ходао около.
Убрзо се испред њега нашло језерце испуњено лотосовим цвећем. Цвеће се њихало на поветарцу распрострањујући лепоту и елеганцију. С радошћу у срцу практиканту је на памет пала мисао: Како би било да узмем један цвет и кад се вратим поставим га испред статуе Буде? Мирис ће ми помоћи да постигнем мир током медитације и осећао бих се као да сам на небу. Полако се сагнувши, убра лепи цвет држећи га испред груди. Кад му је срећа испунила срце, спремао се да оде, када чу један смирени и величанствени глас: „Ти си практикант. Како си могао тек тако да украдеш мој цвет?“ Обазре се и не видећи никога око себе, практикант је био
збуњен. „Могу ли да питам ко си ти? Зашто кажеш да је цвет твој? “ - упути он питање у празан простор. Мирно и свечано, глас је одговорио: „Ја сам богиња лотоса. Лично сам сво цвеће у овом рибњаку узгајала и неговала. Када се похлепа појавила у твом уму ниси је успео обуздати како то приличи практиканту. Уместо тога, препустио си се својој похлепи и украо. Приде томе чак ниси имао ни осећај кривице. Како објашњаваш ово?“ Практикант зажали и би свестан своје грешке. Иако је осећао да је то безначајна грешка, ипак се извинио у правцу празног простора, „Ваше Величанство, молим вас опростите мој грех. Од сада, никада нећу узимати ништа што ми не припада“ Док се извињавао неки непознати човек је пришао рибњаку мрмљајући: „Ау погледај лепог ли цвећа! Ако га узмем и продам, стећи ћу богатство и вратити све губитке начињене коцкањем!“ Скачући по рибњаку човек побра сво цвеће. Његова грубост оставила је за собом велики неред. Затим је отишао.
Запањен оним што је видео, практикант је био збуњен јер богиња није интервенисала. Као да је била несвесна онога што се управо догодило. Чак и након што се човек изгубио из вида и даље је владала потпуна тишина.
Практикант је збуњено питао: „Ваше величанство, узео сам један цвет, а ви сте ме строго укорили. Тај човек вам је покупио сво цвеће и оскрнавио језерце. Али ви нисте рекли ни реч. Могу ли питати зашто?" Рекавши то практикант није могао да се контролише, срце му испуни незадовољство. Из празног простора зачу се сажаљив глас богиње: „На чисто белој тканини јасно се види и најситнија мрља. Међутим након чишћења уз огромне напоре, може се вратити њена чистоћа. За прљаву крпу, огромна прљавштина уништила је њен квалитет и оскрнавила природу тканине. Стога више није вредно труда“
„Ти као практикант си као чисто бело платно. Упозорила сам те да би био свестан неисправног поступка и да га исправиш јер је мана несумњива. Критика ће ти помоћи да се уздигнеш и треба да је прихватиш са захвалношћу. Коцкар је предуго потонуо у секуларни свет без намере да се покаје. Оно што га очекује је одмазда, а не мој савет“ додала је богиња.
Осетивши се посрамљен њеним речима, практикант је пажљиво слушао како богиња наставља саветовање: „Један практикант прво што уради (при настанку потешкоћа) преиспита себе како би побољшао своје понашање уместо да узрок тражи споља и фокусира се на поступке других.
Тада практикант постаде свестан да узрок његове неспособности да се смири током медитације не лежи у спољашњим факторима а да је сам пут култивације ослобођење.
Сав садржај објављен на веб страници Мингхуи заштићен је ауторским правима.
Осетивши се посрамљен њеним речима, практикант је пажљиво слушао како богиња наставља саветовање: „Један практикант прво што уради (при настанку потешкоћа) преиспита себе како би побољшао своје понашање уместо да узрок тражи споља и фокусира се на поступке других.
Тада практикант постаде свестан да узрок његове неспособности да се смири током медитације не лежи у спољашњим факторима а да је сам пут култивације ослобођење.
Сав садржај објављен на веб страници Мингхуи заштићен је ауторским правима.