Легенда о мосту Ба Шиaн – мост осам бесмртника

17.11.2012

Ова прича се десила у кинеској провинцији Хунан граду Шиангтан. Шиангтан није био тако простран као што је сада. Некада је около било пуно планина, као што су Фенгцу гребен и Језерски гребен на обалама Јуху језера. На западној обали Јуху, постојала је једна планина звана "дуговечност" O њој следи прича.

Старац са презименом "Џенг" је био човек дугог века. Иако су његова коса и брада биле потпуно побелеле ипак је био здрав и снажан. При послу је био ефикаснији него млади људи.

Нико стварно није знао колико је он заиста био стар. Понеки су говорили да му је било сточетрдесет година, док су други говорили да је много више старији од тога.

Он је живео сам на планини, у колиби од сламе. Живео је од сече дрва, лова и пољопривреде, и сваки од тих послова му је добро ишао. Усеви које би засадио расли су веома добро и били јаки; засађено поврће је било свеже и крупно. Када је ловио, никада није промашио. Имао је довољно за исхрану и употребу. Бејавши веома скроман, давао је остатке сиромасима. Кад год би га неко приупитао за помоћ, без обзира био то његов комшија, пријатељи које је познавао, или непознати просјаци или странци давао је све од себе да им помогне. Понекад, помагавши другима остајао би и сам без хране те је прикупљао лишће или плодове за исхрану.

Једне ноћи, док је правио сандале од сламе по месечини, изненада је дунуо поветарац. Тада угледа осам особа, од којих је једна од њих била дама. Један од њих старац са снежно белом косом и брадом који је држао флауту питао је господина Џенга: "Ми смо само у пролазу а желели бисмо да се овде одморимо. Да ли би то било у реду?"

Господин Џенг одговори срећно: "То је у реду, ако вам не смета што је моја колиба сувише мала. Бојим се да не можете сви стати у њој"

Старац узврати: "То није важно, стиснућемо се"

Чудно пак, колибица која је једва могла да сабере три особе, сада је постала довољно пространа за осморо њих. Господин Џенг је био веома изненађен. Човек са тамнопутом бојом лица и браде, подеране одеће који је носио тиквени вински крчаг на леђима, упита: "Како смо сви гладни. Да ли имате нешто за нас да овде једемо?"

Господин Џенг брзо одговори: "Наравно, наравно. Мора да сте превалили дуг пут довде сада сте гладни. Срећом ухватио сам данас зеца "

Он оде да донесе посуду за вино из угла колибе а онда се даде кувању укусне зечевине, и стави све на бамбусов послужавник. Један од осморице, који је изгледао као академик рече: "Одсјај месеца је веома јак вечерас. Треба да идемо на језеро и тамо вечерамо?"

Онај образа обраслиx брадом, потврди. Остали се сложише да је то добра идеја.

Затим су сели на обод језера Јуху са посудама с вином, чинијом и столом.

Сваки од њих нађе гранитну плочу да седне на њој. Господин Џенг се је старао о њима до месечевог заласка на запад. Он је кувао воду за чај и прикупљао плодове за њихово вино. Када је месец био спреман да зађе и звезде се затамнише, осам гостију је изгледало пијано. Један од њих са истуреним стомаком рече: "Поштовани господине, како можемо да вам узвратимо за све што сте учинили за нас вечерас? Реците нам шта желите, а ми ћемо испунити сваку жељу"

Господин Џенг одмахну главом: "Не, ја не желим ништа"

Човек образа обраслих брадом је питао: "Ваша колиба је толико мала, да ли желите нову кућу?"

Господин Џенг одговори са осмехом: "Земљина кугла ми може бити летњиковац, поред тога ја још увек имам колибу где се могу склонити. Довољно је за мене"

Таоиста са дугим обрвама, косим очима, и мачем забаченим за леђа рече: "Поштовани господине, ви онда можете да направите сопствен избор од среће, снаге, дуговечности и добробит у људском свету"

Господин Џенг је одговорио: "Добра срећа, моћ, поседи и задовољство само су конопац којим се везују моје руке и ноге за овај људски свет. Па, и за дуговечност важи да нико не може да побегне од човечанства. Зато радије треба пустити природу да узме свој ток"

Након тога, лепа дама примети: "Ако вам није потребно ништа од среће, снаге, дуговечности и добробити ви већ имате увиђај у илузије људског света, као што то приличи бесмртницима"

"Постоји изрека, да се баш као бог може живети ако можете да живите без проблема и брига. Ја више не знам за било какву бригу, тако да мора да сам дуго био ван људског света, као што је бог" рече Џенг.

Након поновљеног наваљивања осам гостију, господин Џенг је размишљао неко време и на крају рече: "Ако заиста желите да ми испуните жељу, Јуху је језеро од десет миља у пречнику, што узима пола дана људима који овде живе да оду на другу стране језера. Ово је веома незгодно за нас. Било би веома лепо ако можете да нам помогнете да се овде изгради мост"

Човек са тамнопутом бојом лица и црном брадом брзо одговори: "О, то ће бити лако! Ми вам обећавамо да ће то бити урађено"

Њих осморо онда оде. Господин Џенг их није испратио јер је морао да оде кући да кува воду за чај. Када је чај био спреман и он се спремао да га однесе гостима, изненада је угледао велики мост како виси над језером Јуху. Њих осморо је силазило преко моста у реку Тинг.

Господин Џенг им је пришао, али се одједном појави осам облака. Осам госта тада махнуше господину Џенгу, укрцаше се на облаке и одлебдеше у даљину.

Господин Џенг дође до моста и узе га пажљиво разгледати. Открио је да је био сазидан од осам великих гранита, а био је веома раван и гладак, узто простран и широк. Преплављен радошћу ходао је мостом горе – доле до зоре.

Када су људи који су живели у тој области видели мост, били су веома срећни. Према ономе што им је господин Џенг рекао, веровали су да су његови гости били позната осам бесмртника. По томе и назваше мост “Мост осам бесмртника – Ба Шиaн мост"

Улица поред моста, којом је осам бесмртника скренуло названа је "Јужна улица" Много година касније, када је осам гранита оронуло, мост је био обновљен, такође са осам гранита.

Преведено са: http://en.kanzhongguo.com/culture_history/the_legend_of_the_ba_xian_bridge.html