Реформом кинеског писма је изгубљен дух језика
од Ли Блeк

01.03.2014. 

Традиционална кинеска култура поштује мандат неба. Током кинеске историје је значење кинеских писмених знакова проширивано јер су њиме забележавана многа класична древна кинеска филозофска веровања као што је будизам, таоизам и конфучијанизам. Након бележења кинески идиоми су интерпретирани и писмом преношени с генерације на генерацију.

Сходно томе однос између карактера и традиционалних филозофија је веома угњежден јер многи писмени знаци одражавају ове идеологије.

Међу кинеским научницима је широко распрострањено веровање да су кинески карактери драгуљи у круни кинеске културе, јер они оличавају суштину 5000 година старe цивилизацијe. Облик и изговор сваког знака као и сви идиоми и књижевне алузије су резултат комбинације карактера и имају дубоко културно значење.

Много штете су традиционални кинески знакови претрпели током 1950 и 1960 године када су лидери комунистичке партије Кине започели кампању поједностављивањa писма. Многи знакови који су поједностављени изгубили су оригинално значење а тиме је уклоњена и традиционална идеологија.

Реформа језика од стране кинеске Комунистичке партије је била толико агресивна да су многи књижевници, уметници и познате личности као што су Чен Менгџиа, Џанг Боџун и Луо Лонџи итд. који су се противили поједностављивању, жигосани као "десничари" а већина њих је били одведена у радни логор и смртно мучена. Поједностављивање традиционалних кинеких карактера се је понекад називало и као део "завере комунистичке партије" с циљем да убије традиционалну кинеску културу и вредности.

Испод, неколико примера који показују разлике између традиционалних и поједностављениx карактера. Карактер са леве стране је традиционални кинески карактер, док је у загради приказан у поједностављеном облику.

滅 ( 灭 ) означава зајазити (насипом зауставити) и изговара се Мие. Традиционални карактер се састоји од карактера за воду и временскoг контекстa. Према теорији пет елемената се време када је ватра на њеној најслабијијој тачци зове, 戌 или 烕 и вода лако гаси ту ватру која је веома слаба. 

У поједностављеном карактерау 灭 значење губи много од горе описаног појма.
 

愛 ( 爱 ) значи љубав и изговара се Аи. Традиционални карактер осликава љубав са срцем (心)   
У поједностављеном облику је срце изостављено. На жалост у поједностављеном кинеском карактеру је срце искључено из љубави.

親 ( 亲 ) означава близину или познавање и изговара се Ћин. У поједностављеном облику је уклоњен десни део карактера (見) који значи видети и посматрати. Када су људи близу они сигурно посмартају једни друге. Овај део значења је изгубљен у поједностављеном карактеру.

東 ( 东 ) означава исток и изговара се Донг. У центру је сунце (日) које се уздиже иза дрвета (木) усмерено према истоку. Овај традиционални карактер има веома блиску везу са природом.
У поједностављеном облику ( 东 ) тешко се ово може препознати јер сунце је одсутно.

葉 ( 叶 ) означава лист или листове и изговара се Јее. Традиционални карактер се састоји од траве и танке контуре дрвета, док је поједностављени карактер потпуно измењен.

На први поглед реформа писма је значила једноставно писање карактера али је то довело до појаве више знакова који изгледају слично тако да се лако могу побркати. Тиме је и повезивање са традиционалном културом веома ограничено ако не и потпуно уништено.
 

Чланак је објављен на немачком издању Епохтајмс 19. априла 2012.