КИНЕСКИ ИЗУМИ - СУАНПАН
КИНЕСКИ ИЗУМИ - СУАНПАН
РАЧУНАЉКА/АБАКУС или Кинески СУАНПАН
16.10.2014
За Кинезе је рачунаљка, коју кинези називају Суанпан једно од њихових многобројних изума. У Кини је она још увек у свакодневној употреби и може се видети поред сваке дигиталне касе у продавницама.
Вешти трговци баратају овом древном справом брже него компјутером.
Абакус, дрвену рачунаљку, кинези називају – суанпан (算盤 – дословни превод је: плато за бројење)
Историја Абакуса
Абакус је име за рам са вертикалним тј. хоризонталним штаповима (зависи од врсте) кроз којих су поређане кугле које се могу померати једна по једнa или више њих по вертикалном/хоризонталном штапу а које у
зависности од свог места имају одређену математичку вредности и њиховим распоређивањима се могу ручно и веома брзо изводити рачунске радње.
Абакус (латински) или абак (грчки) је прва позната справа за рачунање старих Египћана, Грка, Римљана, Кинеза... Данас је употреба абакуса у Источним и далекоисточним земљама још увек веома распрострањена. Иако данас постоје различити облици абакуса, принцип рачунања је увек исти. У Русији се назива шчети у коме се на сваком штапу налазе по десет куглица. Свака пета и шеста су обојене што повећава јасноћу математичких радњи. У Кини постоји општа варијанта која се зове суанпан а у Јапану носи име соробан. Суанпан и соробан се разликују од шчетија по додатној хоризонталној прегради која раздваја кугле на горње и доње те им се и бројчана вредност разликује. У кинеској варијанти се налазе на сваком штапу по седам куглица, пет у доњем реду и две у горњем. Доњи део се карактерише као ''Земља'' а горњи као ''Небо''
Јапански соробан има само 5 кугли од тога су 4 распоређене у доњем реду и по 1 на сваком штапићу у горњем.
Порекло
Пошто је рачунаљка древни предмет који је у различитим облицима вероватно у употреби већ хиљадама година, тешко је одредити њено тачно порекло.
Реч абакус вероватно потиче од феничанског абак, што значи писати на површини посутој песком.
Према неким изворима, рачунаљка потиче са Мадагаскара, где је за бројање војника сваки морао проћи кроз уски пролаз остављајући по комад шљунка у бразду. После сваких десет војника десет каменчића су била замењена са једним екстра у другој бразди која замењује "нумеричку бразду". Након 100 војника десет каменчића су у бразду десетицу била замењена једном у трећој бразди. Други народи су бразде заменили шипкама а каменчиће пробушеним куглама натакнутим на шипке
Према другим изворима абакус је настао негде у централној Азији у земљама бившег Совјетског Савеза. Одатле, он се је, како се извештава проширио на суседне земље.
У Европи је замењен рачунањем на папиру, јер је предност давана папиру оловци и мастилу. У Кини, међутим, он се је одржао и радо су га прихватили.
Римски математичари калкулатори (calculatores) користили су џепни абакус који је био једна метална плоча са одређеним бројем паралених прореза и у њима покретних дугмета ткз. калкула (calculi) Овај тип абакуса је изгледа нестао пре или са падом Римског царства. Народи средњовековног Запада су рађе употребљавали абакус који је могао да сабире и одузима али само условно множи и дели.
 |
 |
|
Изглед римског абакуса. Реконструкција је |
Римска кованица са приказом рачунања на абакусу. Слика са Википедије |
Средњи век
Када су Европљани у средњем веку преко крсташких ратова (око 1095-1270 н.е.) дошли у први контак са исламском културом, упознали су писање знакова по песку. Тако су с њима дошли на Запад и арапски бројеви са методама писмене аритметике. Након тога је дошло је до спора међу присталицама рачунања на рачунаљској табли (рачунаљка коју су узгред тада такође звали абакус - плоча по којој су кретани облутци) и оних који су преферирали арапски начин писања бројева. Свако је био убеђен да је његов метод бољи. Црква, која је у то време имала огроман утицај на филозофију и науку, а њен првенствни циљ је био, крсташким ратовима заиста ширити своју културу, а не обрнуто, видела је преузимање арапских бројева као сметњу сопственој власти, проглашавајући затим арапски метод ни мање ни више него као само ђавоље дело. Тиме је јасно стајала на страни абакиста, али није могла да спречи тријумф арапског метода. *
Употреба рачунаљке остаје заједнички метод до 18 века. На пример британски финансијски чиновници, користили су само абакус надимком ''шаховска табла – ексчекер (exchequer) тј. државни трезор'' који је служио за фискалне прорачуне. Отуда име британског министарства за финансије (exchequer) Од 1789 године је званично француска револуција увела забрану употребе абакуса у школама и управама, због тога што се је са арапским системом рачунања могло бити назавистан од ношења абакуса.
Тако је сваки облик развоја абакуса у Европи био спречен и прешло се је на арапско бројење и његов систем рачунања.
* Такође се поставља питање да ли се овим није хтело његовом заклетом противнику, католичкој цркви нанети ударац. Главни разлог је вероватно био коришћење много различитих бројчаних ситема у то доба (дуодецималног, бинарног, шестодецималног) Примера ради подела дана се је тада одредила на 12 сати, а сат на 60 минута. Абакус је био завистан од фиксног бројног система и тиме инфериорнији од арапског начина рачунања.
Новија историја
Оваквим развојем у Европи јасно је, да се је абакус до новијег времена могао одржати само у Кини и Јапану.
У Кини је међутим, задржан развој супротан европском. Тамо се је отишло дотле да се је с писменог система
рачунања прешло на употребу абакуса кога Кинези називају Суанпан. Пре увођења абакуса су рачунали са компликованим системом који је представљао рачунање са рачунарским блоковима. Систем је пронађен у време династије Минг (1368-1646) Замењен је ефикаснијим суанпаном.
Јапански абакус се зове соробан и развијен је вероватно од кинеског. Јапанска реч соробан
је настала од кинеске суанпан, на јужном дијалекту се зове соо-пан или сур-пан (у Манџурији) Абакус се међутим није свеопште користио до 17 века.
До политичке револуције 1868 коришћене су у Јапану и кинеске рачунаљке са две кугле вредности пет и једне кугле вредности један као и старије рачунаљке са низом од једне кугле вредности пет и пет кугала вредности један нанизане на једном штапићу. После револуције кинески суанпан је у потпуности нестао из Јапана. Од око 1940 год. ефикаснији, нови јапански соробан са једном куглом вредности пет и четири куглица вредности један заменио је стару јапанску рачунаљку.
Рачунаљка је у тим земљама у употреби до данашњих дана.
Рачунање абакусом
Рачунске могућности абакусом су разноврснијe него што би се на први поглед очекивало од тако једноставаног уређаја. Оне се крећу од једноставног сабирања и одузимања кроз множење и дељење до извлачење квадратних и кубних корена. За сваку аритметичку операцију, постоји неколико начина да се изведе на абакусу. Оне се разликују углавном од степена математичке апстракције и времена потребног за рачунање. Време потребно за
рачунање се при употреби рачунаљке односи на размак између стубова (дистанца коју прст мора да прође) и бројност рачунске радње. Ово ловљење делова секунди изгледа сувишно, али више искусни корисници придају велику вредност брзим и ефикасним методама. Добивене рачунске суме се притом морају одвијати напамет или меморисати. Пошто се код рачунања абакусом брже операцијске методе складиште само у глави корисника, оне су обично захтевније и траже више искуства и концентрацију одговарајућег корисника.
Љубазним допуштењем аутора, текст је преведен са веб странице: http://www.benjaminwrightson.de/abakus/homepage.htm
Јутјуб: Абакус и Соробан - https://www.youtube.com/watch?v=CvsnftXXKdw
Основно рачунање-једноставно и разумљиво објашњење рачунања на абакусу (на енглеском)
https://www.youtube.com/watch?v=FTVXUG_PngE
Софтвер абакус – https://www.youtube.com/watch?v=j32KcnfAH_o
Увежбаност и брзи резултати: https://www.youtube.com/watch?v=j32KcnfAH_o
Како рачунати на руском абакусу, шчетију – https://www.youtube.com/watch?v=vDgo4163fB0
Слике разних врста рачунаљки: http://tinas-sliderules.me.uk/Slide%20Rules/Abaci.html