Приповетке древне Кине - мудрости древне Кине

Феникс планина

03.06.2018
У давна времена у подножју планине на јужној страни Западног језера живели су брат и сестра. Брат се звао Чунсченг, сестра се звала Чиугу. Након смрти родитеља остало им је од њих мали комад земље и трошна сламна колиба.
Од ране зоре до поноћи су брат и сестра радили и обрађивали овај комад земље надајући се да ће имати бољи оброк ако жетва буде добра. Али једва да је ујесен зрно сазрело земљопоседник би дошао и покупио закуп. Када је најам отплаћен, преостало је мало тога. За брата и сестру  би остало толико да зготве ретку кашу и пију само воду.
На крају задњег месеца те године остала им је само једна шоља пиринча. Овакав живот је био бедан док је у кућама богатих трпеза била пуна јела од пилетине, рибе и меса.

Тог дана је харала мећава. Када је Чиугу скувала ретку кашу стави посуду испред брата. Али Чунсченг рече: "Ја нисам гладан, једи ти!" А и Чиугу рече: "Ја нисам гладна, поједи ти то!" Брат и сестра су настављали гурати чинију једно пред другим и обоје не хтедоше јести тај последњи оброк.
У том тренутку, пахуљице велике као гушчје перо су испуњавале ваздух а северни ветар је донео застрашујућу  олују.

Кроз ту мећаву се пробијала једна старица седе косе, закрпљене одеће и ослањајући се на штап газила према колиби узвикујући: "Небо пуно северне олује, земља пуна белог снега! Добри људи, смилујте се на ову јадну жену и помозите ми" Храпав позив је допрeо до оронуле сламне колибе и брат и сестра су је јасно чули.
"Брате, слушај какав очајнички глас!" Чунсченг одговори: "Сестрице, да је зовемо овде да се склони од олује." Рекавши то он пожури да отвори врата и помогне старици да уђе унутра. Чиугу одмах отресе снежне пахуљице са ње а Чунсченг јој принесе чинију с ретком пиринчаном кашом. Тако је стара жена провела мирну ноћ са њима.
Сутрадан је већ снег престао падати. Старица је устала и поздравила се с њима, али пре него што је отишла извади парче беле свиле коју је поклонила Чиугу, говорећи: "Девојко, потребно је да својим вештим рукама извезеш овај комад беле свиле, вас двоје сте тако врли и добри, сигурно ћете наћи срећу! "
Када је Чиугу узела комад платна и погледала, виде овлаш нацртаног феникса.                                                   
Од тада је Чиугу даноноћно везла на овом комаду платна. За главу је користила црвени свилени конац, за очи црне нити а златне за реп. Везући она се убоде и мрље њене крви оставише траг на белом платну. Она их обруби у сунчеве зраке и зору.
Од раног пролећа до почетка лета она је везла ту феникс птицу и коначно рад би завршен. Оно што беше приказано био је феникс који је подигао главу ка скерлетном сунцу, а сјајне светле боје биле су задивљујуће, изгледало је као да је птица жива! Брат и сестра су вез окачили у колиби и што су дуже посматрали феникса све срећнији су били и он им прирасте срцу.

Једне ноћи догоди се нешто чудесно. Кад се Чиугу пробудила у поноћ, њихова колиба је била испуњена златним сјајем. Када је боље погледала изгледало је као да свилени феникс узлеће, да полети. Пробудила је брата и обоје су посматрали призор задивљено. Видели су како је феникс неколико пута пролетео кроз колибу, а затим се вратио на бело платно након чега се златни сјај угаси.
Кад је следећег јутра Чиугу устала и чистила под пронађе златно јаје феникса на поду. Брат и сестра су продали јаје и тим новцем купили земљу и бивола.

И као што изрека каже: "Добре вести се шире далеко." тако се и прича о фениксу са платна пренесе тако да ју је брзо чуо и окружни судија. Помислио је: "Ако свилени феникс може да излеже златна јаја то је заиста ретко благо које ми мора допасти руку!" Затим је позвао Чунсченга и рекао: "Ја имам изузетну понуду за тебе, вољан сам вам платити три стотине сребрењака за тог феникса са вашег платна." Чунсченг је одговорио: "Феникса је моја сестра везла тако да јој је и крв текла из прстију, ми га не продајемо!"
Чувши то судија смркнутог лица удари песницом о столу вичући: "Ово је царев драгуљ! Како могу сиромашни јадници поседовати тако драгоцени вез!?" Не обазирући се на протесте, он је Чунсченга закључао у затвор под оптужбом за крађу националног блага.
Поред тога, наредио је судским помоћницима да оду у кућу Чунсченга и насилно одузму феникса.
Чим је у руке узео везеног феникса, окружни судија је заиста пао у посебно стању. Заглеђивао је феникса с леве стране, заглеђивао с десне, чак је заборавио да једе и грохотно се смејао од задовољства.
Те ноћи је седео у фотељи и чекао како ће феникс положити златно јаје. У поноћ феникс са веза је изненада расуо светлуцаве зраке око себе осветливши целу собу златним сјајем и заиста изађе са платна.

Окружни судија је мислио да ће феникс снести јаје те чучну да то изблиза и види, али ко је очекивао да ће се феникс бацити на њега и свом снагом га кљувати!
Судија се од бола ваљао по поду и урликао зовући упомоћ. Помоћници се упутише према гласним повицима који су чули, утом је већ феникс с бучним треском излетaо кроз прозор према планини.
Помоћници помогоше окружном судији да устане: цело лице му је било крваво, а лево око му је било ослепњено. Упркос овом догађају окружни судија није желео да поднесе оставку. Помислио је: ако та девојка може извести један феникс, она сигурно може извезати још један. Затим је назвао Чиугу и рекао јој да ће ослободити Чунсченга ако буде извезла још једног феникса.
Да би спасила брата, Чиугу пристаде и узе парче беле свиле из куће окружног судије. Када је након три месеца била готова с везом, шарени феникс је био завршен - осим очију.  Чиугу рече судији да јој прво ослободи брата а да ће она тек тада извести очи фениксу.

Окружни судија нареди својим помоћницима да пусте Чунсченга. Кад Чиугу виде свог брата, извезе и заврши једним убодом игле очи феникса. Чим се то десило, птица је раширила  крила и са братом и сестром на леђима је одлетела према планини испод које су они живели и нестадоше у трен ока.

Касније су људи планину према којој је феникс одлетео назвали Феникс планина.

Преведено са веб странице www.meilidezhongguo.com