БАШТИНА: Народни уметнички занати - резбарење на тиквама
Народни уметнички занати: резбарење на тиквама
07. 08. 2019.
Тикве често безначајне на Западу имају много дубље значење у кинеској култури. Сушење и сликање нама се чини забава или хоби али за кинезе је ум
етност и фенгшуи. Више него функционално, ови меснати плодови развили су се у упечатљив облик уметности који захтева велику вештину.
етност и фенгшуи. Више него функционално, ови меснати плодови развили су се у упечатљив облик уметности који захтева велику вештину.Украсне тикве су биле праве вредности једног домаћинства
У Азији, уопште, постоји специфична техника повезивања тикве конопцем од почетка раста када је мала тако се растом формира у број 8 - којег кинези сматрају повољним и знаком за срећу. Тиквица облика броја 8 је популарни амулет. Чињеница да тикве брзо расту и размножавају се је додатни разлог да их се сматра повољним, просперитетним објектима.
У Азији, уопште, постоји специфична техника повезивања тикве конопцем од почетка раста када је мала тако се растом формира у број 8 - којег кинези сматрају повољним и знаком за срећу. Тиквица облика броја 8 је популарни амулет. Чињеница да тикве брзо расту и размножавају се је додатни разлог да их се сматра повољним, просперитетним објектима.
Тиквa је популарна као амулет за одвраћање од злих духова и болести, јер њен први облик (хулу 葫芦) има исти изговор као и реч за заштиту или чување (ху 护) а реч je такође и за "благослов" ( ху 祜).
Кинеска реч за тиквицу, хулу-húlu (葫芦) такође има и друге повољне асоцијације.
У неким дијалектима карактер ху (葫) има сличан изговор као фу (福) што значи "срећа" или "добра срећа". Стога би изговор хулу (葫 芦) за тиквице звучао слично као фулу-fú lù (福禄) што значи „срећа (благослов) и чин (као у стицању високе државне власти)
У неким дијалектима карактер ху (葫) има сличан изговор као фу (福) што значи "срећа" или "добра срећа". Стога би изговор хулу (葫 芦) за тиквице звучао слично као фулу-fú lù (福禄) што значи „срећа (благослов) и чин (као у стицању високе државне власти)
Због тога се у фенгшуију препоручује да се држе крај кревета ради бржег опоравка током болести или га носити у торби као амајлију ради заштите од лоших духова.
У Кини се биљка калабас или „тиквица“, дуго користи као храна и лек а чврста љуштура као боца, капа, па чак и као древни музички инструмент. Тиква се традиционално користи за ношење лекова, вина и "чаробних" старо кинеских враџбинских еликсира. Тиквице су такође биле везиване на леђима деце и особа које су се превозиле чамцима како би им служиле као спасилачки појас у случају да чамац почне тонути.
Током векова Кинези су усавршавали технологију и калупи су дизајнирани да праве врло сложене облике и комбинације. Разни облици тикава су осликани пејзажима на њима су калиграфијом писане песме познатих песника, старе легенде или хороскопски знаци.
У неким областима, традиција каже да би за празник средином јесени (中秋节) тиквице требало да се краду са поља и држе код куће у нади да ће се родити више деце.
Током времена су тикве у Кини трансформисане у музичке инструменте, добро познате као 葫芦 笙 - Ху лу шенг.
Хулушенг је направљен од исушене тикве којој се уграђује бамбусова флаута обично њих пет а пошто су оба краја отворена то даје карактеристичан звук у поређењу са другим музичким инструментима. Данас се бамбус често замењује металом. Традиционално хулушенг су коришћени за слање тајних порука између љубавника.
  |
  |
 |
Кинески језик има велики број писаних знакова, али мањи број звукова за изговор тако да многи кинески знаци деле исти или сличан изговор. Кинези имају снажну склоност повезивању сличних звучних речи. На пример, пузећа лоза тикве описана је на кинеском као простривач (蔓). Тај исти знак се такође може изговорити као ван и има потпуно исти изговор и значење као знак 万(Wàn) што значи „10.000“ Пошто тиква садржи много семенки кинези повезују тикву са "10.000 деце" У древној Кини, родитељи су се надали многим синовима и унуцима, тако да је тиква постала важан симбол-амулет за велику породицу са много деце.
Сматрало се да тиква има магичну моћ заштите кинеске деце од малих богиња. Обичај је био да родитељи последње ноћи у години, обесе фигуру тиквице у близини где спава дете које још није имало богиње. Веровало се да ће дух малих богиња и оспица „испразнити“ мале богиње у фигуру тиквице уместо на 
дете ако у близини стоји једна таква фигура. Ако би у будућности дете добило мале богиња, веровало се да ће болест бити мање тешка ако родитељи следе овај обичај.
дете ако у близини стоји једна таква фигура. Ако би у будућности дете добило мале богиња, веровало се да ће болест бити мање тешка ако родитељи следе овај обичај.Такође у древна времена, старе особе су често носиле овакве тиквице на леђима јер су биле практичне за ношење воде или других потребштина. Зато су тиквице постепено постале повезане са старошћу а амулети за дуговечност су попримали облик тикве како би означили дуговечност.
Тиква као даоистички (таоистички) симбол
У даоизму (таоизму), облик тикве представља Небо и Земљу са проширеним значењем који представља цео универзум.
Унутар тикве постоји мистична зона у облику алтернативног универзума или улаза у неки други свет а даоистички бесмртници и практиканти могу путовати између ова два света.
Због ове повезаности, тиквица у облики боце дуго је била кинески симбол самовоље и самодовољности.
Старе кинеске басне понекад описују како су понеки људи случајно наилазили на мали уски отвор у планинама и улазили у мистични или бајковити свет у коме људи уживају у миру и дугом и срећном животу.
Иста физичка карактеристика тикве преноси се на традиционални кинески врт, где особа кроз мали отвор или капију улази у ограђени али простран врт.
Тиква је такође таоистички (даоистички) симбол алхемије. Веровало се да се "еликсир бесмртности" може произвести дестилацијом црвеног цинобарита који је смештен у горњој комори тикве и живе у доњој комори. "Брак" ове две супстанце био је сексуална метафора за сједињење семенке и менструалне крви ради стварања живота
Тиква као симбол таоисте Ли Тие Гуаи-а
Тиква је такође симбол Ли Тие Гуаиа (Ли Тиегуаи 李铁 拐) који је познат као "Ли са гвозденом штаком" једaн од Осам даоистичких (таоистичких) бесмртника (八仙)
Приповеда се да је једног дана Ли напустио своје тело како би посетио Лаоце-а 老子 (оснивача таоизма) на светој планини Хуа Шан (花山) Пре одласка, упутио је једног од својих ученика да за време његовог одсуства чува његово тело. Даље је наређено ученику да спали тело ако се не врати у року од седам дана. Међутим, шестог дана ученик је добио поруку да му мати лежи на самрти. Будући да је био син с пуно поштовања према родитељима, ученик се брзо вратио кући али је пре тога спалио Лиово тело.
Ли се вратио после седам дана и уместо свог тела пронашао пепео. Био је приморан да уђе у једино доступно тело мртвог осакаћеног просјака. Претворио је просјачки бамбусов штап у „гвоздену штаку“ која је такође постала чаробни штап који може да претвара материју. Ли је такође имао способност да направи „еликсир бесмртности“ у тиквици коју је носио са собом.
Ли је користио чаробни еликсир из тиквице како би оживео мајку свог ученика.
Ли је такође имао натприродну моћ да себе учини тако сићушним да би могао да спава у тиквици.
Тиква као симбол Жуте реке, змајевих вена и утробе
Тиква је у Кини заправо разноврстан симбол.
Древне кинеске мапе приказују извор Жуте реке у облику тикве.
У фенгшуи-у (风水), порекло главних "змајевих вена" (путеви кроз које енергија тече планинама) су такође приказани као тиквице.
Због свог облика тиква симболизују и "материцу" у смислу женског репродуктивног органа, као и у ширем креативном смислу.
Чаробна тиква, Сун Вуконг и "Путовање на Запад"
Тиква је такође играла улогу у популарној кинеској култури. "Путовање на Запад" ( 西游记–Xīyóu jì изговара се као, шијао џи) један је од најпознатијих романа из Минг династије а један од најомиљенијих ликова из тог романа је Сун Вуконг (Сун Вуконг 孙悟空)
У једној епизоди Сун Вуконг добија поруку да су демони на путу да га ухвате својом магичном тиквом. Он се прерушава у бесмртника и иде им у сусрет. Демони нису свесни да је бесмртник у ствари Сун Вуконг и настављају да му показују чаробну тиквицу која може да прими десет хиљада људи. Сун Вуконг им затим показује своју тиквицу која је уствари само обичан предмет али за коју он каже да је чаробна и да може да садржи цео универзум.
Демони су заинтригирани и изражавају спремност да своје чаробне тикве замене за натприродну тикву ако успе да докаже да заиста има моћ да садржи универзум.
Сун Вуконг, који има многе натприродне способности брзо добија дозволу божанстава да сат времена блокира светлост сунца, месеца и звезда.
Тако је Сун Вуконг преварио демоне који су мислили да је он у боцу убацио небеса и на тај начин тријумфално замењује своју обичну тикву за магичну од демона.
Делови текста су са овог линка