Владарова похлепост упропашћава његову земљу; похлепост једног чиновника упропашћава његово тело
Приповетке древне Кине - мудрости древне Кине
20.04.2012.
Похлепост владара упропашћава његову Земљу;
похлепост једног чиновника упропашћава његово тело
"Владарова похлепост упропашћава његову земљу, док похлепост једног чиновника упропашћава његово тело"
Тиме је упозоравао цар Таицонг други владар кинеске Танг династије своје чиновнике у влади; не узимати мито или се бавити корупцијом а и самог себе је тиме упозоравао. Цар Таицонг је са својим чиновницима успео да земљом влада врлинама и тиме гарантује мир и стабилитет. Заједно су велику Танг династију начинили једну од најуспешнијих у кинеској историји.
Уствари не само владини чиновници се требају држати даље од узимања мита, већ и обични људи требају бити задовољни са оним што поседују и пусте да ствари теку природним током, како би гарантовали дугорочан мир - посебно уочи пролазне, и егоистичке материјалне похоте.
Испод је опис разговора између цара Таицонга са његовим чиновницима:
У првој години Џен Гуан је цар Таицонг говорио својим чиновницима:
"Светлећи бисери су за сваког драгоцени. Али ако се употребљавају за стрељање птица су сигурно проћердани. Људски животи су драгоценији од драгуља. Ако се човек не боји да ће га закон казнити и уместо тога узима мито, кад му новац и свила буду понуђене, да ли уопште цени свој живот? За гађање птица не треба употребљавати светлеће бисере као да су материјалне ствари. Како онда можеш да свој драгоцени живот мењаш за материјалне ствари? Ако тежиш томе да будеш искрен и лојалан бићеш земљи и људима од користи и бићеш на природан начин унапређен.
Насупрот томе ако митом стекнеш позицију и богатство твој живот ће бити изгубљен, чим се открије злочин. Веома је глупо чинити тако нешто. Ако је један владар опседнут похотом и луксузом, приморава људе изузетно тешком послу, верује лошим људима и њих поштује али се држи подаље од оних који су искрени и лојални. Како да онда држава не пропадне? У историји је цар Јанг из династије Суи о себи мислио да је мудар проводећи свој живот у уживању и луксузу. На крају је умро у рукама једне обичне особе што је резултирало тиме да су се људи њиме спрдали"
У Другој Години Џен Гуан је цар Таицонг поново опомињао своје помоћнике:
"Једном сам рекао да среброљубци уствари не разумеју стварно поштовати новац. На пример са једном пристојном платом су централни и локални чиновници на петој позицији и поврх тога високо бодовани. Ако притом узимају и мито од оних који не зарађују тако високе плате као они, биће им одмах одузет њихов званични ранг као и њихов изузетан приход, чим се њихов прекршај буде обелоданио. Ако се то тако деси како се на њих може гледати као на оне који цене новац? То је уистину један велики губитак за малу добит. Једном је живео један председник именом Гонг Јишиу. Уживао је јести рибу, али никад није узимао уловљено од других. Зато је био у стању дуго време остати на својој позицији и дуго време обедовати рибу.
"Ако је један владар похотан на новац са сигурношћу ће изгубити своје краљевство. Један чиновник ако узима мито пропашће"
"Десило се следеће када се је краљ Хуи државе Чин борио са државом Шу. Зато што није познавао улице главног града државе Шу наредио је поданицима да исклешу пет крава од камена и да оставе иза сваке краве пуно злата. Када су људи из Шуа видели пет крава са златом на земљи иза њих, мислили су да ове могу да измећу злато. Када је Краљ Шу-а чуо за ово послао је пет јаких мушкараца да краве које су "биле напуњене златом" доведу у главни град Шу. Следивши пет мушкараца и камене краве су трупе из државе Чин могле ући у град и победити државу Шу која је убрзо затим пала.
"Као даљи пример је Тиан Јан-ниан министар за пољопривреду Хан династије узимао мито који је био у вредности вишој од 30 милиона сребрника али је починио самоубиство пресекавши себи грло. У историји је било небројено таквих примера.
Док ја сам себе упозоравам примером краља краљевине Шу, треба да ви учите из примера приче министра Тиан Јан-ниана "
У петој години Џен Гуан говорио је Таицонг његовом Кугио (највишем дворском чиновнику)
"Не усуђујем се бити лењ. Не само да мислим да требам љубити свој народ, већ се трудим да сви ви задржите свој положај и добробит. Трудим се поштовати Небо и Земљу. Када би ви могли следити законе баш као што ја поштујем Небо и Земљу, обични људи ће не само имати мир и богатство већ ће бити и срећни. Као што су стари говорили: "Исувише мођи може да ослаби вољу, док ће игноратне особе са прекомерним богатством проузроковати проблеме"
Можемо сигурно извући наравоученије из ове пословице. Проневера штети законима државе и штети обичним људима. Даље ће онај ко обмањује живети у страху чак иако се превара не открије. Велики страх може довести до смрти. Како може један обичан човек само за новац и материјалне ствари штетити свом телу и чак и свој живот уништити и учинити да га се стиде његови потомци? Као високи чиновници треба да о томе језгровито размислите. "
У шеснаестој години Џен Гуан Таицонг је говорио својим чиновницима:
"Као што стари људи кажу:" Да би птице живеле у шумама изаберу висока дрвећа и граде гнезда на њиховим крунама. Да би могле живети у води обитавају рибе радо у дубини. Оне које се дају упецати су баш оне које су похлепе на мамац" Као високи чиновници поседујете положаје и богатство. Зато морате бити лојални и искрени и морате бити неподмитљиви и несебични. На тај начин можете бити ослобођени непогода и моћи ћете да свој положај и богатство задржите дуго време.
Као што је речено у једној старој пословици: "Ни срећа ни несрећа немају врата.
Мораш да сам пронађеш улаз и излаз" Они који изврше неки злочин и похлепи су на новац су као риба која је похлепа на мамац. Од ове пословице би требали да учите и да себе често упозоравате"
Преведено с немачког: http://de.clearharmony.net/articles/200512/28546.html