Три златне фигуре
више слушати, мање говорити

15.09.2012

Некада давно, краљ једне мале земље желећи да ода почаст цару Кине, посла свог изасланика са поклоном који је садржавао три златне статуе.
Оне бејаху величанственог изгледа те веома узбудише цара. Краљ затражи од цара оцену коју од три статуе највише вреднује.
 
Цар није знао шта да уради; разматрао је ствар на разне начине, укључујући и златарeву процену кога је цар замолио да провери ове статуе које су биле идентичне у сваком погледу - изгледу, тежини, дизајну и изради. Напољу пак на одговор чекаше краљев изасланик.

Велика земља попут Кине није била у стању да схвати ову симболику, каква срамота!

Коначно, стари министар је рекао да зна како да одреди која од њих ће бити највреднија. Цар позва министра и изасланика у ходник. Стари министар самоуверено извади три сламке. Једну је ставио у уво статуе - сламка је изашала кроз друго уво. Затим је ставио сламку у уво друге статуе - сламка је изашла кроз уста. Када министар стави сламку у уво треће статуе, сламка паде у њен стомак. Министар тада рече да је трећа статуа била највреднија.
 
Изасланик је ћутао јер је одговор био тачан.
 
Поука приче је да најзначајнија особа не мора бити најубедљивија у говору.

Бог нам је дао два уха и уста из једног разлога - више слушати а мање говорити. Најосновнији квалитет зреле особе је да с пажњом може слушати друге.

Коментар преводиоца:

“Три златне фигуре“ је загонетка.

Симболизам прве статуе – на једно уво улази на друго излази.
Симболизам друге статуе - оговарање.
Симболизам треће статуе – слуша али не говори, што значи да уме добро слушати али не оговарати.

Извор текста: http://en.kanzhongguo.com/ancient_wisdom/4340.html