Болест не може ући у једну поштену особy

Шу Пинг      

Ово је превод текста са немачког сајта clearharmony.net.
Линк ка оригиналу је на крају текста

21. 10. 2012.          

Џанг Тинју из доба кинеске Чинг династије (1616 – 1911 п.н.e.) je jeдном рекао:
"Све на свету је последица судбине. Нико не може побећи од свог одредишта. Сваки човек има предодређени рок живота и лек није у стању да промени ма какав ток живота" 

Зашто је Џанг Тинју изрекао такву примедбу? Ево позадине:

1. Човек имена Гу Јонгшан је једном задобио тежак апсцес на леђима који му је причињавао много боли. Позвао је многе познате докторе и издао је много новца пре него је коначно био излечен. Док је он боловао од апсцеса његов сиромашан комшија је имао исте симптоме болести. Он пак није могао себи приуштити никакве лекове. Дневно је јео само течну пиринчану кашу али се његов апсцес изгубио спонатано. (примедба: током болести кинези као дијеталну исхрану употребљавају пиринчану кашу уместо куваног пиринча)

Кaда је Џан Тинји чуо за његову причу спознао је вољу богова “То показује да свако мора да претрпи своју судбину са или без лекова“

2. Jeдном је у Кини живео човек по имену Ју Јан. Имао је три старија брата.
У његовом родном граду је избила епидемија. Његова два старија брата су преминула од инфекције а трећи је био инфициран и налазио се је у критичном стању. Његови родитељи и млађа браћа су одлучили да се сколоне са тог подручја док епидемија не прође. Ју Јан је одлучио остати кући и бринути се o болесном брату. Његова мати је покушавала да га одврати од те намере а отац му је наредио да буде послушан али је Ју Јин одлучио остати кући и бринути се о болесном брату. Одговорио им је: “Jaкe сам природе и зато би требало да останем овде и надгледавам брата, ако желите можете ићи” Taкo и oста кући и даноноћно се је бринуо о брату.
После неколико недеља се је Јуова породица вратила натраг након што се је епидемија повукла. Били су веома изненађени када су видели да се је Ју Јанов брат осећао боље а да је сам Ју Јан био при најбољем здрављу, наизглед веома имун на инфекцију.

Када су стари људи ово чули били су веома под утиском о Ју Јановом моралном ставу. Рекли су: ”Moрал овог детета је узвишен и висок. Заиста је истина да најтеже ситуације показују човеков морал. Стварно је задивљујуће” Људи у селу су научили нешто најзначајније из случаја са Ју Јаном: Болест не може ући у једну поштену особу!

Током петог века од 541 дo 591 п.н.e. су римску империју задесиле четири велике епидемије при чему је један велики део становништва умро. Лекари оног времена нису били у стању да епидемију идентификују и савладају. Али историчари су записали симптоме инфекција. Према једном од тих записа су симптоми започињали од главе. Очи су биле црвене а лице надувено. Затим се је појављивала бол у грлу, након чега би наступала смрт. Делови препона су били инфицирани и загнојени. Инфекција је изазивала велику температуру и ови људи су умирали у року од неколико дана. Мртва тела су се гомилала улицама. Нико их није покопавао. Рим је постао град духова.

У Константинопољу су многобројни људи умрли од епидемије. Мртва тела су се гомилала улицама, нико их није одстрањивао. Цео град је био обавијен ужасним смрадом.
Поједини људи су пак изгледало је били имуни на све четири римске епидемије. Сходно записима историчара инфекције су донете из разних региона. Поједини људи су живели међу болесницима и имали су телесне контакте са њима, ипак су били потпуно имуни на инфекцију. Поједини који су изгубили све чланове породице грлили су тела умрлих чланова породице и надали се да ће се такође инфицирати. Ипак изгледало је као да инфекција не жели да им испуни жељу. Они су били имуни. Ови записи доказују да код болести не постоји увек однос узрок – ефекат.

Горе наведена казивања имају једну заједничку ствар: oбољевати не зависи увек о здравственом стању; имунитет према болестима или способност оздрављења не зависи увек о медицинском третману. Можда је Џанг Тинју имао право када је рекао:
”Лек није у стању да промени човекову животну границу”

Савремени људи размишљају веома о здравственим дијетама, иду у спортске центре и посећују познате докторе. Можда ће их ова прича инспирисати да на тему болест и здравље гледају с друге перспективе.

Извор: http://de.clearharmony.net/articles/200802/41857.html