Краљ са златним прстом
Приповетке древне Кине - мудрости древне Кине
Краљ са златним прстом
Кинеска бајка о чудесном доктору са златним прстом
18. 05. 2020
Веома далеко одавде, код реке Веи налази се место које се још увек назива „село краља са златним прстом“ Некад давно је овде живео човек по имену Ванг, његово име у преводу значи „краљ“ Али његов краљевски надимак увек се подругљиво користио. Краљ са златним прстом није имао ни динар да не спомињемо краљевство! Они дани када је могао појести два оброка дневно док је марљиво радио на свом комаду земље су за њега били већ изузетни дани. Али усев корова и чичка не придоноси много. Међутим, краљ се никада није жалио. "Једног дана ће доћи дан када ће се све променити на боље за мене"- говорио је.
Краљ са златним прстом
Кинеска бајка о чудесном доктору са златним прстом
18. 05. 2020
Веома далеко одавде, код реке Веи налази се место које се још увек назива „село краља са златним прстом“ Некад давно је овде живео човек по имену Ванг, његово име у преводу значи „краљ“ Али његов краљевски надимак увек се подругљиво користио. Краљ са златним прстом није имао ни динар да не спомињемо краљевство! Они дани када је могао појести два оброка дневно док је марљиво радио на свом комаду земље су за њега били већ изузетни дани. Али усев корова и чичка не придоноси много. Међутим, краљ се никада није жалио. "Једног дана ће доћи дан када ће се све променити на боље за мене"- говорио је.Једног поподнева ушао је у кућу исцрпљен и одмах заспао. Одједном је чуо крик свраке: "Краљу, краљу, устани! Осам Бесмртника стиже овамо!"
Краљ се пробуди и запита се како сврака може говорити људским гласом. И шта је значила та чудна порука о "бесмртницима"? То је вероватно био сан. И поново задрема.
Али сврака повиче други пут: "Краљу, краљу, устани! Осам Бесмртника је већ овде!"
Сада се краљ скроз расани. Дивне вести нису га оставиле равнодушног. Пришао је прозору да види шта се догађа а тамо - драги боже – приближавала се необична свита! Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, бројао је краљ тихо и више у себи. Не, очи га нису варале. Изблиза их је могао јасније видети. Прва је била стара Фе - а иза њега, седећи на магарцу, јахао је Џанг Гуолао - а на полеђини наслањајући се на штап, није могао бити нико други него хроми Ли.
Идем с њима, краљ одједном одлучи. Брзо је спаковао својих неколико ствари и следио их.
Краљ је кренуо иза хромог Лија, али ни он ни остали се нису осврнули за њим. Чини се да нико од Бесмртних није приметио његово присуство. Поворка је полако ишла даље и даље док се нису зауставили код реке.
Фе која је предводила путем, обрати се осталима: "Будите опрезни и ходајте веома пажљиво, како не бисмо оштетили главе таласа!"
"Па, наравно, то нећемо учинити", гунђао је хроми Ли, који је стајао испред краља, "али шта да радимо са овим смртником?" И као да је већ дуго знао да је овај иза њега, окренуо се краљу.
"То ће одлучити судбина", суморно је одговорио Фе "Ако је стварно изабран, одвешћемо га до друге обале. Ако не, мораће да остане овде"
"Саслушај ме" обрати се богаљ краљу, "превешћу те ако испуниш три услова."
"Ма и да их је тридесет!" - храбро је узвикнуо краљ. "Шта човек не би учинио да постане бесмртан?"
"Пре свега", тихо започе богаљ, "кад те преводим преко реке, увек мораш гледати напред и отерати сваку нечисту мисао из главе. Ако то не учиниш пашћеш у воду и утопити се"
"То је прилично једноставан задатак" одговори краљ задовољно се смејући.
"Друго" наставио је богаљ "све што си донео од куће мораш бацити у воду"
Сада је краљу постало сумњиво. Јер оно што је понео било је његово једино власништво. Али, мужевно брзо је рекао: "Нека тако буде. Једном када будем међу Бесмртнима више ми не требају ове ствари!" Одлучно је подигао свој ранац и бацио га у реку.
"Треће", наставио је богаљ, "мораш попити божји напитак. Има снагу да те очисти од свих земаљских нечистоћа и толико ћеш бити лак да можеш ходати по таласима до друге обале"
"Дајте ми пиће ја ћу га попити" обећао је краљ с нестрпљењем. И унапред се радовао Божанском пићу.
"Прво одабери лист тикве и увиј га у облику левка" наредио је богаљ и притом узе тиквицу која му је висила за појасем подигну поклопац и ули мало напитка у смотани лист тикве. Али шта је то било? Из тикве је текла густа, црна, смрдљива течност. Краљ устукну. Покушао је да савлада одвратност, али осећао је такво гађење да је у очају повикао: "Не, никада! Човек не може тако нешто да пије"
"Онда не", рече богаљ. Узео је увијени лист из краљеве руке, ставио га на своја уста и похлепо попио божанско пиће.
"Будало!" рече краљу "схваташ ли да је ово нектар краљице Западне Мајке. Како се усуђујеш изговорити те увредљиве речи! Само путем овог пића могао си доћи до друге стране реке. Сада си пропустио своју шансу. Врати се кући! "
"Имај милости - ах, смилуј се!" - очајно узвику краљ. И паде на колена пред богаљем.
"Устани, узалуд је" рекао је хроми Ли увређено. "Не можеш са нама. Али можеш да задржиш лист тикве, можда ће ти то донети срећу. Али запамти да би га требао користити за добро сиромашних и несрећних међу људима! Ако не учиниш тако то ће се лоше завршити"
Овим последњим речима даде краљу лист тикве и брзо се придружи својим сапутницима.
Краљ је без речи посматрао осам Бесмртника. Лаки као перје плутали су над таласима, а затим се брзо изгубили у даљину ... На жалост помислио је да је требало да се боље контролише и да барем попије божји напитак. Али сада је било прекасно. Краљ замишљено погледа у лист тикве и изненада откри да на њему још увек има трага прљаве црне течности. Али то је било божје пиће. Покушао је нешто да спаси прстом, али ма како трљао кору само је мало капи остало на врху прста. Пажљиво је језиком лизао прст и истог је тренутка осетио невиђену дивну топлину. Протегнуо се је и био је млађи и снажнији него икад раније. Али кад је случајно погледао прст којим је протрљао остатак течности са коре претурну од шока.
Прст је блистао као да је од чистог злата! Краљ се моментано опорави.
"У томе дефинитивно постоји магија!" узвикнуо је "Тај прст ће ми јамачно осигурати богатство" Након неког напора, извадио је ранац из реке и вратио се кући
.
.Од тада се његов живот потпуно променио. Широм земље био је познат као "Чудесни доктор". Све што је требао учинити је ставити свој златни прст у уста болесне особе, а пацијент је одмах постао здрав!
Деси се да у то време завлада страшна заразна болест: куга! Људи су свакодневно умирали Краљ је био даноноћно заузет, док су безбројни пацијенти тражили спас од „Чудесног доктора“
Једног дана краљ се уморно истрже на кревет и помисли: "Зашто дајем толико времена и енергије свим тим јадним људима? Боље ми је само да лечим оне који ће ми платити!"
Тако и би а краљ са златним прстом је постајао све богатији и богатији. Неки сиромашни људи морали су продати свој последњи комад земље да би спасили животе својих рођака. Али краљ је све то посматрао без саосећања.
Једног дана зачуло се гласно куцање на вратима и кад је изашао да види коме је потребан пред њим је стајао стар отрцан просјак.
Изнервиран питао је човека: "Шта тражиш овде? Сигурно не лечим скупљаче крпа попут тебе?"
"Стварно ме не препознајеш?" - тихо је упитао просјак. "Зар ти нисам стари пријатељ?"
"Ти?" Краљ златнопрсти презриво фркну. "Никад у животу се нисам дружио са просјацима!"
"Добро размисли" устрајао је просјак.
Тада се краљ наљути и повика: " Хајде нестани и не појављуј ми се никада више пред очима!"
Али просјак се приближи корак ближе и упита: "Зар не желиш да ме излечиш чак и ако платим?"
"Шта би изгладнели попут тебе могао да ми плати?" - презриво је одговорио краљ са златним прстом.
"Ма дај, можда више него што мислиш", рече просјак смирено. Рекавши то истресе из торбе стотину комада злата. Очи златопрстог краља похлео су блистале.
"Па, добронамерни господине", љубазно је рекао, "наравно да вас могу излечити ако желите. Да би се то постигло, требате само отворити ваша лепо оформљена уста!"
И побожним гестом ставио је свој златни прст у просјакова уста. Али запањен устуче и загледа се у човека наспрам њега. Не само његова „лепа“ уста су се променила, већ и цео телесни облик! Златопрсти краљ је дрхтаво гледао у строге очи свог бившег доброчинитеља: ЛиТијегуаи-ја
"Јеси ли заиста заборавио наш договор?" упита незадовољни Ли "Зар ти нисам изричито рекао да прво помажеш сиромашнима и несретницима!"
Златопрсти краљ је ћутао и једва се усудио да се помери.
"Нестани!" - повикао је хроми Ли махајући рукавом своје кошуље према кући златопрстог краља.
Ужаснут, краљ је погледао у истом правцу и више није могао да види ни траг од своје лепе куће.
"Нестани!" - повикао је хроми Ли поново, показавши прстом на краљев богато украшен капут. У истом тренутку моћни „доктор чуда“ стајао је у свом дворишту у прљавим ритама.
Тада је хроми Ли трећи пут подигао руку и повикао: "Нестани!" Овога пута то је био драгоцени златни прст.
Стари Ванг то није могао поднети. Загледао се и онесвестио пред ногама бесмртног Лија.
Кад се касније опоравио, његова прва мисао била је да је све био ужасан сан. Али кад се осврнуо око себе супроставио се са истином. Лежао је на поду попут просјака, с главом наслоњеном на стари ранац.