Како авет комунизма влада светом – део VI-1
Како авет комунизма влада светом – део VI-1
Побуна против Бога
На Западу: инфилтрирање и ограничавање религија
Комунистички ђаво је такође, систематски организовао нападе на вернике у не-комунистичким земљама. Преко Комунистичке партије Совјетског Савеза и КПК користили су новац и шпијуне да би се инфилтрирали у верске институције других земаља под изговором „религијске размене“ да би изопачили исправна веровања или их директно напали и увели социјалистичке и комунистичке идеологије у религију. То је потом довело до тога да су верници наставили са обожавањем и упражњавањем религија које је комунистичка идеологија променила.
а. инфилтрација религија
Куртис Боверс (Curtis Bowers) продуцент документарног програма "Гриндинг Америка даун-Agenda,Grinding America Down" пронашао је сведочење које је Конгрес 1953. дао Манинг Џонсону (Manning Johnson) високо позиционираном члану Комунистичке партије.
Џонсон је рекао:
"Након што је Кремљ поставио тактику инфилтрирања верских организација, стварна механика примене 'нове линије' била је питање праћења општих искустава живог црквеног покрета у Русији, где су комунисти открили да уништавање религије може да се настави много брже инфилтрацијом цркве од комунистичких агената који су деловали унутар саме цркве. …"
Генерално, идеја је била да се нагласак клерикалног мишљења преусмери из духовног на материјално и политичко - под политичким, наравно, мисли се на политику засновану на комунистичкој доктрини освајања власти.
Уместо истицања духовног и бризи о души, нови и главни фокус наглашавао је бављење оним стварима које су углавном водиле према комунистичком програму „непосредних захтева“ Ти друштвени захтеви, наравно, били су такве природе која би се борила за њих имала би тенденцију да ослаби наше садашње друштво и припреми га за коначно освајање комунистичких снага.
Комунистички ђаво је заиста тако поступио. На пример, неки марксисти су се прерушени инфилтрирали у хришћанске цркве у Сједињеним Државама. Почели су да улазе 80 и 90-их година прошлог века на семинаре и погрешно образују генерације за генерацијом свештеника и викара који су потом утицали на религију у Сједињеним Државама.
Бугарски историчар Момчило Методијев, након опсежног истраживања архива бугарске комунистичке партије из времена хладног рата, разоткрио је чињеницу да је источноевропска комунистичка обавештајна мрежа уско сарађивала са партијским верским одборима да би утицала и инфилтрирала се у међународне верске организације. [5]
На глобалном нивоу, једна организација која је била значајно инфилтрирана од комунизма источне Европе био је Екуменси црквени савет-World Council of Churches (WCC) Основан 1948. године, ВЦЦ је светска међуцрквена хришћанска организација. Њени чланови укључују цркве различитих главних облика хришћанства, које представљају око 590 милиона људи из 150 различитих земаља. ВЦЦ је стога главна сила у светским верским круговима. Међутим ВЦЦ је била прва међународна верска организација која је прихватила комунистичке земље (укључујући Совјетски Савез и његове подређене државе) као чланице током хладног рата и прихватиле финансијску подршку комунистичких земаља.
Комунистичка инфилтрација ВЦЦ-а укључивала је важне победе, попут избора руског православног митрополита Лењинграда Никодима (рођеног именом Борис Георгиевич Ротов) за председника ВЦЦ-а 1975. Друга победа била је вишедеценијска улога коју је играо бугарски комунистички шпијун Тодор Сабев, који је био заменик генералног секретара ВЦЦ-а између 1979. и 1993.
Методијев напомиње да је Никодим 1970-их водио инфилтрацију под упутствима КГБ-а уз подршку бискупа и агената у Бугарској. [6]
На основу објављеног досијеа КГБ-а из 1969. године, историчар и професор са Универзитета у Кембриџу Кристофер Ендру(Christopher Andrew) пише да су током хладног рата важни представници Руске православне цркве у ВЦЦ-у тајно радили за КГБ, вршећи прикривени утицај на политику и операције ВЦЦ-а. Објављени досије од КГБ-а из 1989. године показује да су ови представници Руске православне цркве под контролом КГБ-а успешно унели свој дневни ред у јавне комуникације ВЦЦ-а. [7]
Ако разумемо како су се источноевропски комунисти инфилтрирали и манипулирали црквама није тешко разумети зашто се ВЦЦ није обазирао на опозицију својих чланова и инсистирао на финансирању Афричке националне заједнице-зимбабванског фронта (Zimbabwe African National Union-Patriotic Front, ZANU-PF) у јануару 1980 године. ЗАНУ-ПФ је била озлоглашена група комунистичких гериљаца који су били познати по убијању мисионара и гађању трговачких авиона.
ВЦЦ је инфилтриран од стране КПК преко кинеског хришћанског савета, партијског оруђа за контролу религије. Савет је једини званични представник комунистичке Кине у ВЦЦ-у а због новчаних и других интереса ВЦЦ већ годинама преузима интересе КПК.
Генерални секретар ВЦЦ-а званично је посетио Кину почетком 2018. године и састао се са неколико хришћанских организација под контролом странке, укључујући Кинески хришћански савет, Национални комитет три-самопатриотског покрета протестантских цркава у Кини и Државну управу за верска питања. У Кини је број чланова неслужбених хришћанских група (подземних цркава) далеко већи од званичних; ипак делегати ВЦЦ-а нису договорили састанак ни са једном званичном хришћанском групом, како би избегли трење са Пекингом.
б. ограничавање религија
Инфилтрација од стране комунистичке авети је на Западу свеприсутна, а религија је извргнута идеологијама и понашањима која клевете Бога. Идеје попут „одвајања цркве од државе“ и „политичка коректност“ које потичу из комунизма коришћене су за маргинализацију и саботажу исправних православних религија.
Сједињене Државе су изграђене као „једна нација под Богом“ Сви амерички председници, приликом полагања заклетве стављају једну руку на Библију и траже од Бога да благослови Америку. У данашње време када религиозни људи критикују понашање, идеје и политике које одступају од божјих или када говоре против абортуса или хомосексуалности, које је Бог забранио, комунисти у Сједињеним Државама или милитантна левица прелазе у офанзиву. Они користе "раздвајање цркве и државе" говорећи да религија не треба имати икакве везе са политиком, настојећи да упозоравају божју вољу, опомињу и ограничавају људско понашање које су поставили богови.
Хиљадама година божанства су се откривала онима који у њих верују.
У прошлости су верници с исправним веровањима чинили већину друштва и имали су изузетно позитиван утицај на друштвени морал. Данас људи само у цркви могу говорити о Божјој вољи. Изван цркве они не могу ни критиковати нити се опирати поткопавању божјих заповести. Религија је готово изгубила своју функцију одржавања морала у друштву.
Као резултат тога У САД-у се је морал приметно срушио.
Последњих година политичка коректност је промовисана у нове висине до тачке у којој људи оклевају да кажу „Срећан Божић“ у земљи која је основана на хришћанству. То се догађа само зато што неки тврде да је то политички некоректно и да вређа осећаје нехришћана. Слично томе, када људи отворено говоре да верују у Бога или се моле Богу, неки тврде да је то дискриминирајуће према људима других вера, укључујући атеисте. Чињеница је да је свим људским бићима дозвољено да на свој начин изражавају своја веровања, укључујући и поштовање према својим боговима. Ово нема никакве везе са дискриминацијом.
Данас није дозвољено да се у школама предаје настава која укључује исправна веровања и традиционалне вредности. Наставници не смеју говорити о Креацији из разлога што наука тек треба да докаже постојање Бога. Наука такође мора да докаже атеизам и еволуцију - али се те теорије у школама подучавају као истина. С друге стране говор који напада, одбацује и злоставља богове, заштићен је и величан под заставом слободе говора.
Инфилтрација комунистичког духа у друштво и ограничавање и манипулирање религијом, културом, образовањем, уметношћу и законом је изузетно сложено и систематско питање. О томе, детаљно у следећем поглављу.
3. Изопачена теологија комунистичке авети
У прошлом веку су се проширила различита искривљена теолошка учења. Комунизам је упао у православне религије и корумпирао свештенство. Свештенство је бесрамно тумачило свето писмо у складу са својим ћудима изобличујући праведна учења која су просветљена бића оставила православним религијама. Нарочито током шездесетих година прошлог века, „револуционарна теологија“, „теологија наде“, „политичка теологија“ и друге искривљене теологије прожете марксистичким идејама сејале су хаос у религијском свету.
Многи свештеници у Латинској Америци су се у прошлом веку школовали на семинарима у Европи. Нове теолошке теорије су на њих оставиле дубок утисак које су пак биле измењене комунистичким трендовима.
„Теологија ослобађања“ била је активна у Латинској Америци у ХХ веку током 1960-их до 1980-их. Његов главни представник био је перуански свештеник Густаво Гутиерез (Gustavo Gutierrez)
Ова теологија је класну борбу и марксистичку мисао увела директно у религију и тумачила је божје саосећање над човечанством као значење да се сиромашни требају ослободити - на тај начин би верници требали да учествују у класним ратовима како би онда сиромашни стекли изједначен друштвени статус. Ова доктрина користила је божје упутство Мојсију да изведе Јевреје из Египта као теоријску основу веровања да хришћанство треба да ослободи сиромашне.
Фидел Кастро вођа кубанске комунистичке партије је ову теологију која наглашава класно ратовање и успостављање социјализма изузетно хвалио. Иако се традиционална католичка црква одупирала ширењу ових такозваних теологија у настајању, нови папа, именован 2013. године, позвао је представника либералне теологије, Гутиереза да као главни гост присуствује конференцији за штампу у Ватикану 12. маја 2015 године, показујући на тај начин прећутно прихватање и подршку теологије ослобађања данашње Католичке цркве.
Теологија ослобађања прво се проширила Јужном Америком, а потом светом. У разним деловима света појавиле су се многе теологије у настајању сличне теологији ослобађања, попут „црне теологије“, „женске теологије“, „теологије божје смрти“, „либералне теологије“ па чак и „квер теологија-Queer-Theologу“ Ове искривљене теологије су увелико омеле католичка, хришћанска и друга православна веровања широм света.
Током 1970-их у Сједињеним Државама, вођа злогласног Храма народа Христових ученика (кратко "Храм народа") који је себе називао реинкарнацијом Лењина, био је марксистички верник и поставио је оригинална учења марксизма-лењинизма и Мао Цетунга као доктрину “храма народа” Тврдио је да је у САД конвертиран да би имплементирао своје комунистичке идеале.
Након убиства америчког конгресмена Леа Ријана (Leo Ryan) који је истраживао наводе против култа, култни вођа је знао да ће му бити тешко да побегне, па је сурово приморао своје следбенике на масовно самоубиство. Чак је убио и оне који нису били вољни да изврше самоубиство с њим. На крају је више од 900 људи починило самоубиство или је убијено. Овај култ нарушио је углед религија и негативно утицао на праведну веру људи у православним религијама. То је имало озбиљне негативне ефекте на човечанство уопште, не само на вернике и не само на САД.
4. Религијски хаос
У књизи Голи комуниста, објављеној 1958, наведено је 45 мета на које циља комунизам у Сједињеним Државама и које је комунизам уништио. Запањујуће је што је већина циљева већ постигнута. Бр. 27 на списку каже: „Инфилтрирајте се у цркве и замените религију откровења са „друштвеном“ религијом. Дискредитирајте Библију. … ”[8]
У религиозном сектору данас су три оригиналне православне религије, нарочито хришћанство, католицизам и јудаизам (заједно зване религије откровења) демонски измењене и контролисане од стране комунистичке авети и изгубиле су функције које су имале у свом оригиналном облику. Нове деноминације успостављене или демонски измењене комунистичким принципима и концептима постале су још директнија промоција комунистичке идеологије. Религије су биле важан камен темељац за одржавање неометаног и нормалног деловања западног света, али их је комунистичка авет деформисала до непрепознатљивости.
У црквама различитих религија у данашње време многи бискупи и свештеници најављују истовремено разне изопачене теологије корумпирајући истовремено своје следбенике увлачећи их у непрекидан низ скандала. Многи верници иду у цркву јер сматрају да је то цивилизована ствар или чак облик забаве или део друштвеног живота, али се не залажу за побољшање свог карактера.
Религије су изнутра корумпиране. Резултат тога је да људи губе поверење у религије и своја праведна веровања у Буде, Дао-е и богове. Сходно томе, одричу се вера. Ако човек не верује у божанско, богови га неће заштитити и на крају ће човечанство бити уништено.
Дана 29 јуна 2017 године полицијско одељење Викторије у Аустралији објавило је на краткој конференцији за штампу саопштење да ће се „због оптужби више тужитеља“ аустралијски кардинал Џорџ Пел суочити са оптужбама везаним за сексуалне преступе. Пел је постао надбискуп Мелбурна 1996. а кардинал 2003. године. У јулу 2014. године Пел је преузео надзор над свим финансијским трансакцијама у Ватикану у име папе Фрање. Имао је огромну моћ и био је особа број 3 у Ватикану.
2002. године новине Бостонски глобус су објавиле низ извештаја о сексуалном злостављању деце од католичких свештеника у Сједињеним Државама. Истрага новинара открила је да је током неколико деценија близу 250 бостонских свештеника злостављало децу и да је црква, покушавајући да то прикрије, премештала чланове свештенства из једног подручја у друго уместо да обавештава полицију. Свештеници су наставили злостављати децу у новим областима, стварајући тако више жртава.
Слични догађаји брзо су се проширили на Сједињене Државе. Открића су се проширила и о свештеницима у другим земљама са католичким вером укључујући Ирску, Аустралију и др. Остале верске групе почеле су јавно да поричу корупцију Римокатоличке цркве.
На крају под притиском јавности, папа Јован Павле II био је приморан да одржи конференцију у Ватикану за америчке католичке кардинале на којој је Ватикан признао да је сексуално малтретирање деце злочин и изјавио да ће бити реформисана административна структура цркве. Даље, црква би протерала свештенике који су сексуално злостављали децу, а починиоце послала у затвор. Црква је до сада платила више од 2 милијарде долара у нагодбама за злостављања.
Грабљење новца верницима у име религије такође је била честа појава. На пример у Кини, разне религије проневеравају новац верника искориштавајући њихову веру у Буде, Дао-е и богове, ефективно претварајући религију у бизнис. Новцем се плаћају верски обреди а за богослужење паљења тамјана накнада понекад износи и до 100.000 јуана (15 000 долара)
Више цркава и храмова је изграђено који на површини изгледају све сјајније, док се исправно веровање у Бога смањује. Вернике који се истински култивирају је све мање и мање. Многи храмови и цркве постали су састајалишта злих духова и сабласти а храмови у Кини претворили су се у комерцијализоване туристичке локације на којима монаси зарађују плате а будистички и даоистички игумани председавају као генерални директори.
Током такозваног таласа проучавања извештаја 19. Конгреса Комунистичке партије Кине, заменик председника кинеског будистичког удружења је у „Програму обуке за дух 19 Конгреса“ тврдио да је „извештај 19 Конгреса савремено будистичко писмо које сам ручно три пута преписао"
Такође је изјавио:
"Кинеска комунистичка партија је данашњи Буда и Бодисатва. Извештај 19 Конгреса представља савремено будистичко писмо у Кини и он светли блиставим зрацима религије Комунистичке партије"
Било је и људи који су позвали будистичке вернике да следе његов пример и примењују метод ручног копирања светих писама како би ручно копирали извештај 19. Конгреса с побожним срцем како би притом могли доживети просветљење. Када је вест о овом извештају објављена у будистичком институту Нанхаи у провинцији Хаинан довела је до огромне полемике и на крају је обрисан. Извештај се ипак нашироко проширио интернетом.
Овај инцидент показује да је службени будизам у Кини пун монаха политичара и у основи није заједница која се бави култивацијом. Уместо тога кинески званични будизам постао је алат који КПК користи за свој рад Уједињеног фронта.
Више од хиљаду година, Ватикан је директно именовао или признавао бискупе широм света. КПК није одобрила тридесетак бискупа које је Ватикан признао у кинеској регији. Такође Ватикан и католици одани њему у Кини (посебно верници из подземних цркава) нису признали бискупе које је именовала Комунистичка партија. Међутим, под сталном присилом и наметањем од стране КПК-а, нови папа је недавно потписао уговор са КПК признавши осам бискупа које је КПК поставила у Ватикан. Тако су бискупи које је Ватикан претходно именовао били стављени ван снаге.
Црква је верска заједница чија је сврха омогућити верницима да себе култивирају, подигну свој морал и на крају се врате на Небо.
Ако комунистички дух који се буни против Бога може именовати и постављати бискупе и контролирати веру десетина милиона католика у Кини, како ће Бог на то гледати? Какву будућност ће имати десетине милиона католика у Кини?
У Кини, земљи са богатом традиционалном културом, авет комунизма је пажљиво изградио систем који је насилно уништавао традиционалну културу, нанео велику штету православним религијама и физички уништио становништво. Истовремено деморализовао је друштво прекидајући везу између човека и богова - а све са циљем потпуног брисања човечанства.
На Западу и другим деловима света, ђаво је користио обману и инфилтрацију ради демонизовања православних религија и збуњивао и обмањивао људе како би се одрекли православних веровања. Тако се они крећу даље и даље од богова све док се не суоче са потпуним уништењем. Без обзира која средства су коришћена од стране ђавола крајњи циљ је исти - уништити човечанство.
Референце
[1] Поспиеловски, Димитри В. 1987. Историја марксистичко-лењинистичког атеизма и совјетске антирелигиозности: историја совјетског атеизма у теорији, пракси и вери. Спрингер. Стр. 80
Pospielovsky, Dimitry V. 1987. History Of Marxist-Leninist Atheism And Soviet Antireligious: A History Of Soviet Atheism In Theory And Practice And The Believer. Springer. p. 80
[2] https://www.loc.gov/exhibits/archives/ae2bkhun.html
[3] Из интервјуа патријарха Алексија II, датог за „Известију“ бр. 137, 10. јуна 1991. под насловом „Патријарх Алексије II: - Преузимам на себе одговорност за све што се догодило“, енглески превод од Натаниела Девиса, Дуга шетња Цркве: Савремена историја руског православља, (Оксфорд: Вествју Прес, 1995), стр. 89. Видети такође Историју Руске православне цркве у иностранству, светог Јована (Максимовича) из Шангаја и Сан Франциска, 31. децембра 2007.
-From an interview of Patriarch Alexy II, given to “Izvestia” No 137, 10 June 1991, entitled “Patriarch Alexy II: – I Take upon Myself Responsibility for All that Happened”, English translation from Nathaniel Davis, A Long Walk to Church: A Contemporary History of Russian Orthodoxy, (Oxford: Westview Press, 1995), p 89. See also History of the Russian Orthodox Church Abroad, by St. John (Maximovich) of Shanghai and San Francisco, 31 December 2007
[4] Из срца Панчен ламе, Централна тибетанска управа, Индија, 1998, http://tibet.net/wp-content/uploads/2015/04/FROM-THE-HEART-OF-THE-PANCHEN-LAMA-1998.pdf
[5] Момчило Методијев, Између вере и компромиса: Бугарска православна црква и комунистичка држава (1944-1989) (Софија: Институт за студије недавне прошлости / Циела, 2010)
[6] дито
[7] Кристофер Андрев "Инострана обавештајна служба КГБ-а од Брежњева до државног удара" у едицији Весли К. Варк, Шпијунажа: прошлост, садашњост, будућност? (Лондон: Рутлеџ, 1994.) 52.
Christopher Andrew, “KGB Foreign Intelligence from Brezhnev to the Coup,” In Wesley K. Wark (ed.), Espionage: Past, Present, Future? (London: Routledge, 1994), 52.
[8] В. Клеон Скоусен, Голи комуниста (Салт Лејк сити: Изард Инк Публикација, 1958, 2014) поглавље 12. Књига је продата у тиражу од 2 милиона примерака.Скоусен је бивши агенти ФБИ-а, аутор, предавач и универзитетски доцент
W.Cleon Skousen, The Naked Communist (Salt Lake City: Izzard Ink Publishing, 1958, 2014) Chapter 12.
* “Untergang”, Suddeutsche Zeitung, 17. Mai 2010, https://www.sueddeutsche.de/kultur/oswald-spengler-der-untergang-1.540100
"Пад", Сидојче цајтунг 17. маја 2010,
** Alexander und Edith Tollmann. Und die Sintflut gab es doch: Vom Mythos zur historischen Wahrheit. Droemer Knaur, 1993.
Алекандер и Едит Толман. "Потоп се је ипак десио: од мита до историјске стварности" Droemer Knaur, 1993 – издавачка група са седиштем у Минхену
*** Charles Berlitz. Die Suche nach der Arche Noah. Verlag Zsolnay, 1987
Потрага за Нојевом барком. Издавач: Zsolnay, 1987.
Преведено с енглеског: https://www.theepochtimes.com/chapter-6-articles-of-faith-how-the-devil-has-man-revolt-against-god_2562880.html
Ако разумемо како су се источноевропски комунисти инфилтрирали и манипулирали црквама није тешко разумети зашто се ВЦЦ није обазирао на опозицију својих чланова и инсистирао на финансирању Афричке националне заједнице-зимбабванског фронта (Zimbabwe African National Union-Patriotic Front, ZANU-PF) у јануару 1980 године. ЗАНУ-ПФ је била озлоглашена група комунистичких гериљаца који су били познати по убијању мисионара и гађању трговачких авиона.
ВЦЦ је инфилтриран од стране КПК преко кинеског хришћанског савета, партијског оруђа за контролу религије. Савет је једини званични представник комунистичке Кине у ВЦЦ-у а због новчаних и других интереса ВЦЦ већ годинама преузима интересе КПК.
Генерални секретар ВЦЦ-а званично је посетио Кину почетком 2018. године и састао се са неколико хришћанских организација под контролом странке, укључујући Кинески хришћански савет, Национални комитет три-самопатриотског покрета протестантских цркава у Кини и Државну управу за верска питања. У Кини је број чланова неслужбених хришћанских група (подземних цркава) далеко већи од званичних; ипак делегати ВЦЦ-а нису договорили састанак ни са једном званичном хришћанском групом, како би избегли трење са Пекингом.
б. ограничавање религија
Инфилтрација од стране комунистичке авети је на Западу свеприсутна, а религија је извргнута идеологијама и понашањима која клевете Бога. Идеје попут „одвајања цркве од државе“ и „политичка коректност“ које потичу из комунизма коришћене су за маргинализацију и саботажу исправних православних религија.
Сједињене Државе су изграђене као „једна нација под Богом“ Сви амерички председници, приликом полагања заклетве стављају једну руку на Библију и траже од Бога да благослови Америку. У данашње време када религиозни људи критикују понашање, идеје и политике које одступају од божјих или када говоре против абортуса или хомосексуалности, које је Бог забранио, комунисти у Сједињеним Државама или милитантна левица прелазе у офанзиву. Они користе "раздвајање цркве и државе" говорећи да религија не треба имати икакве везе са политиком, настојећи да упозоравају божју вољу, опомињу и ограничавају људско понашање које су поставили богови.
Хиљадама година божанства су се откривала онима који у њих верују.
У прошлости су верници с исправним веровањима чинили већину друштва и имали су изузетно позитиван утицај на друштвени морал. Данас људи само у цркви могу говорити о Божјој вољи. Изван цркве они не могу ни критиковати нити се опирати поткопавању божјих заповести. Религија је готово изгубила своју функцију одржавања морала у друштву.
Као резултат тога У САД-у се је морал приметно срушио.
Последњих година политичка коректност је промовисана у нове висине до тачке у којој људи оклевају да кажу „Срећан Божић“ у земљи која је основана на хришћанству. То се догађа само зато што неки тврде да је то политички некоректно и да вређа осећаје нехришћана. Слично томе, када људи отворено говоре да верују у Бога или се моле Богу, неки тврде да је то дискриминирајуће према људима других вера, укључујући атеисте. Чињеница је да је свим људским бићима дозвољено да на свој начин изражавају своја веровања, укључујући и поштовање према својим боговима. Ово нема никакве везе са дискриминацијом.
Данас није дозвољено да се у школама предаје настава која укључује исправна веровања и традиционалне вредности. Наставници не смеју говорити о Креацији из разлога што наука тек треба да докаже постојање Бога. Наука такође мора да докаже атеизам и еволуцију - али се те теорије у школама подучавају као истина. С друге стране говор који напада, одбацује и злоставља богове, заштићен је и величан под заставом слободе говора.
Инфилтрација комунистичког духа у друштво и ограничавање и манипулирање религијом, културом, образовањем, уметношћу и законом је изузетно сложено и систематско питање. О томе, детаљно у следећем поглављу.
3. Изопачена теологија комунистичке авети
У прошлом веку су се проширила различита искривљена теолошка учења. Комунизам је упао у православне религије и корумпирао свештенство. Свештенство је бесрамно тумачило свето писмо у складу са својим ћудима изобличујући праведна учења која су просветљена бића оставила православним религијама. Нарочито током шездесетих година прошлог века, „револуционарна теологија“, „теологија наде“, „политичка теологија“ и друге искривљене теологије прожете марксистичким идејама сејале су хаос у религијском свету.
Многи свештеници у Латинској Америци су се у прошлом веку школовали на семинарима у Европи. Нове теолошке теорије су на њих оставиле дубок утисак које су пак биле измењене комунистичким трендовима.
„Теологија ослобађања“ била је активна у Латинској Америци у ХХ веку током 1960-их до 1980-их. Његов главни представник био је перуански свештеник Густаво Гутиерез (Gustavo Gutierrez)
Ова теологија је класну борбу и марксистичку мисао увела директно у религију и тумачила је божје саосећање над човечанством као значење да се сиромашни требају ослободити - на тај начин би верници требали да учествују у класним ратовима како би онда сиромашни стекли изједначен друштвени статус. Ова доктрина користила је божје упутство Мојсију да изведе Јевреје из Египта као теоријску основу веровања да хришћанство треба да ослободи сиромашне.
Фидел Кастро вођа кубанске комунистичке партије је ову теологију која наглашава класно ратовање и успостављање социјализма изузетно хвалио. Иако се традиционална католичка црква одупирала ширењу ових такозваних теологија у настајању, нови папа, именован 2013. године, позвао је представника либералне теологије, Гутиереза да као главни гост присуствује конференцији за штампу у Ватикану 12. маја 2015 године, показујући на тај начин прећутно прихватање и подршку теологије ослобађања данашње Католичке цркве.
Теологија ослобађања прво се проширила Јужном Америком, а потом светом. У разним деловима света појавиле су се многе теологије у настајању сличне теологији ослобађања, попут „црне теологије“, „женске теологије“, „теологије божје смрти“, „либералне теологије“ па чак и „квер теологија-Queer-Theologу“ Ове искривљене теологије су увелико омеле католичка, хришћанска и друга православна веровања широм света.
Током 1970-их у Сједињеним Државама, вођа злогласног Храма народа Христових ученика (кратко "Храм народа") који је себе називао реинкарнацијом Лењина, био је марксистички верник и поставио је оригинална учења марксизма-лењинизма и Мао Цетунга као доктрину “храма народа” Тврдио је да је у САД конвертиран да би имплементирао своје комунистичке идеале.
Након убиства америчког конгресмена Леа Ријана (Leo Ryan) који је истраживао наводе против култа, култни вођа је знао да ће му бити тешко да побегне, па је сурово приморао своје следбенике на масовно самоубиство. Чак је убио и оне који нису били вољни да изврше самоубиство с њим. На крају је више од 900 људи починило самоубиство или је убијено. Овај култ нарушио је углед религија и негативно утицао на праведну веру људи у православним религијама. То је имало озбиљне негативне ефекте на човечанство уопште, не само на вернике и не само на САД.
4. Религијски хаос
У књизи Голи комуниста, објављеној 1958, наведено је 45 мета на које циља комунизам у Сједињеним Државама и које је комунизам уништио. Запањујуће је што је већина циљева већ постигнута. Бр. 27 на списку каже: „Инфилтрирајте се у цркве и замените религију откровења са „друштвеном“ религијом. Дискредитирајте Библију. … ”[8]
У религиозном сектору данас су три оригиналне православне религије, нарочито хришћанство, католицизам и јудаизам (заједно зване религије откровења) демонски измењене и контролисане од стране комунистичке авети и изгубиле су функције које су имале у свом оригиналном облику. Нове деноминације успостављене или демонски измењене комунистичким принципима и концептима постале су још директнија промоција комунистичке идеологије. Религије су биле важан камен темељац за одржавање неометаног и нормалног деловања западног света, али их је комунистичка авет деформисала до непрепознатљивости.
У црквама различитих религија у данашње време многи бискупи и свештеници најављују истовремено разне изопачене теологије корумпирајући истовремено своје следбенике увлачећи их у непрекидан низ скандала. Многи верници иду у цркву јер сматрају да је то цивилизована ствар или чак облик забаве или део друштвеног живота, али се не залажу за побољшање свог карактера.
Религије су изнутра корумпиране. Резултат тога је да људи губе поверење у религије и своја праведна веровања у Буде, Дао-е и богове. Сходно томе, одричу се вера. Ако човек не верује у божанско, богови га неће заштитити и на крају ће човечанство бити уништено.
Дана 29 јуна 2017 године полицијско одељење Викторије у Аустралији објавило је на краткој конференцији за штампу саопштење да ће се „због оптужби више тужитеља“ аустралијски кардинал Џорџ Пел суочити са оптужбама везаним за сексуалне преступе. Пел је постао надбискуп Мелбурна 1996. а кардинал 2003. године. У јулу 2014. године Пел је преузео надзор над свим финансијским трансакцијама у Ватикану у име папе Фрање. Имао је огромну моћ и био је особа број 3 у Ватикану.
2002. године новине Бостонски глобус су објавиле низ извештаја о сексуалном злостављању деце од католичких свештеника у Сједињеним Државама. Истрага новинара открила је да је током неколико деценија близу 250 бостонских свештеника злостављало децу и да је црква, покушавајући да то прикрије, премештала чланове свештенства из једног подручја у друго уместо да обавештава полицију. Свештеници су наставили злостављати децу у новим областима, стварајући тако више жртава.
Слични догађаји брзо су се проширили на Сједињене Државе. Открића су се проширила и о свештеницима у другим земљама са католичким вером укључујући Ирску, Аустралију и др. Остале верске групе почеле су јавно да поричу корупцију Римокатоличке цркве.
На крају под притиском јавности, папа Јован Павле II био је приморан да одржи конференцију у Ватикану за америчке католичке кардинале на којој је Ватикан признао да је сексуално малтретирање деце злочин и изјавио да ће бити реформисана административна структура цркве. Даље, црква би протерала свештенике који су сексуално злостављали децу, а починиоце послала у затвор. Црква је до сада платила више од 2 милијарде долара у нагодбама за злостављања.
Грабљење новца верницима у име религије такође је била честа појава. На пример у Кини, разне религије проневеравају новац верника искориштавајући њихову веру у Буде, Дао-е и богове, ефективно претварајући религију у бизнис. Новцем се плаћају верски обреди а за богослужење паљења тамјана накнада понекад износи и до 100.000 јуана (15 000 долара)
Више цркава и храмова је изграђено који на површини изгледају све сјајније, док се исправно веровање у Бога смањује. Вернике који се истински култивирају је све мање и мање. Многи храмови и цркве постали су састајалишта злих духова и сабласти а храмови у Кини претворили су се у комерцијализоване туристичке локације на којима монаси зарађују плате а будистички и даоистички игумани председавају као генерални директори.
Током такозваног таласа проучавања извештаја 19. Конгреса Комунистичке партије Кине, заменик председника кинеског будистичког удружења је у „Програму обуке за дух 19 Конгреса“ тврдио да је „извештај 19 Конгреса савремено будистичко писмо које сам ручно три пута преписао"
Такође је изјавио:
"Кинеска комунистичка партија је данашњи Буда и Бодисатва. Извештај 19 Конгреса представља савремено будистичко писмо у Кини и он светли блиставим зрацима религије Комунистичке партије"
Било је и људи који су позвали будистичке вернике да следе његов пример и примењују метод ручног копирања светих писама како би ручно копирали извештај 19. Конгреса с побожним срцем како би притом могли доживети просветљење. Када је вест о овом извештају објављена у будистичком институту Нанхаи у провинцији Хаинан довела је до огромне полемике и на крају је обрисан. Извештај се ипак нашироко проширио интернетом.
Овај инцидент показује да је службени будизам у Кини пун монаха политичара и у основи није заједница која се бави култивацијом. Уместо тога кинески званични будизам постао је алат који КПК користи за свој рад Уједињеног фронта.
Више од хиљаду година, Ватикан је директно именовао или признавао бискупе широм света. КПК није одобрила тридесетак бискупа које је Ватикан признао у кинеској регији. Такође Ватикан и католици одани њему у Кини (посебно верници из подземних цркава) нису признали бискупе које је именовала Комунистичка партија. Међутим, под сталном присилом и наметањем од стране КПК-а, нови папа је недавно потписао уговор са КПК признавши осам бискупа које је КПК поставила у Ватикан. Тако су бискупи које је Ватикан претходно именовао били стављени ван снаге.
Црква је верска заједница чија је сврха омогућити верницима да себе култивирају, подигну свој морал и на крају се врате на Небо.
Ако комунистички дух који се буни против Бога може именовати и постављати бискупе и контролирати веру десетина милиона католика у Кини, како ће Бог на то гледати? Какву будућност ће имати десетине милиона католика у Кини?
У Кини, земљи са богатом традиционалном културом, авет комунизма је пажљиво изградио систем који је насилно уништавао традиционалну културу, нанео велику штету православним религијама и физички уништио становништво. Истовремено деморализовао је друштво прекидајући везу између човека и богова - а све са циљем потпуног брисања човечанства.
На Западу и другим деловима света, ђаво је користио обману и инфилтрацију ради демонизовања православних религија и збуњивао и обмањивао људе како би се одрекли православних веровања. Тако се они крећу даље и даље од богова све док се не суоче са потпуним уништењем. Без обзира која средства су коришћена од стране ђавола крајњи циљ је исти - уништити човечанство.
Референце
[1] Поспиеловски, Димитри В. 1987. Историја марксистичко-лењинистичког атеизма и совјетске антирелигиозности: историја совјетског атеизма у теорији, пракси и вери. Спрингер. Стр. 80
Pospielovsky, Dimitry V. 1987. History Of Marxist-Leninist Atheism And Soviet Antireligious: A History Of Soviet Atheism In Theory And Practice And The Believer. Springer. p. 80
[2] https://www.loc.gov/exhibits/archives/ae2bkhun.html
[3] Из интервјуа патријарха Алексија II, датог за „Известију“ бр. 137, 10. јуна 1991. под насловом „Патријарх Алексије II: - Преузимам на себе одговорност за све што се догодило“, енглески превод од Натаниела Девиса, Дуга шетња Цркве: Савремена историја руског православља, (Оксфорд: Вествју Прес, 1995), стр. 89. Видети такође Историју Руске православне цркве у иностранству, светог Јована (Максимовича) из Шангаја и Сан Франциска, 31. децембра 2007.
-From an interview of Patriarch Alexy II, given to “Izvestia” No 137, 10 June 1991, entitled “Patriarch Alexy II: – I Take upon Myself Responsibility for All that Happened”, English translation from Nathaniel Davis, A Long Walk to Church: A Contemporary History of Russian Orthodoxy, (Oxford: Westview Press, 1995), p 89. See also History of the Russian Orthodox Church Abroad, by St. John (Maximovich) of Shanghai and San Francisco, 31 December 2007
[4] Из срца Панчен ламе, Централна тибетанска управа, Индија, 1998, http://tibet.net/wp-content/uploads/2015/04/FROM-THE-HEART-OF-THE-PANCHEN-LAMA-1998.pdf
[5] Момчило Методијев, Између вере и компромиса: Бугарска православна црква и комунистичка држава (1944-1989) (Софија: Институт за студије недавне прошлости / Циела, 2010)
[6] дито
[7] Кристофер Андрев "Инострана обавештајна служба КГБ-а од Брежњева до државног удара" у едицији Весли К. Варк, Шпијунажа: прошлост, садашњост, будућност? (Лондон: Рутлеџ, 1994.) 52.
Christopher Andrew, “KGB Foreign Intelligence from Brezhnev to the Coup,” In Wesley K. Wark (ed.), Espionage: Past, Present, Future? (London: Routledge, 1994), 52.
[8] В. Клеон Скоусен, Голи комуниста (Салт Лејк сити: Изард Инк Публикација, 1958, 2014) поглавље 12. Књига је продата у тиражу од 2 милиона примерака.Скоусен је бивши агенти ФБИ-а, аутор, предавач и универзитетски доцент
W.Cleon Skousen, The Naked Communist (Salt Lake City: Izzard Ink Publishing, 1958, 2014) Chapter 12.
* “Untergang”, Suddeutsche Zeitung, 17. Mai 2010, https://www.sueddeutsche.de/kultur/oswald-spengler-der-untergang-1.540100
"Пад", Сидојче цајтунг 17. маја 2010,
** Alexander und Edith Tollmann. Und die Sintflut gab es doch: Vom Mythos zur historischen Wahrheit. Droemer Knaur, 1993.
Алекандер и Едит Толман. "Потоп се је ипак десио: од мита до историјске стварности" Droemer Knaur, 1993 – издавачка група са седиштем у Минхену
*** Charles Berlitz. Die Suche nach der Arche Noah. Verlag Zsolnay, 1987
Потрага за Нојевом барком. Издавач: Zsolnay, 1987.
Преведено с енглеског: https://www.theepochtimes.com/chapter-6-articles-of-faith-how-the-devil-has-man-revolt-against-god_2562880.html